Kenan Kolašinac: Odluke koje donosim su samo moje

Sve dileme otklonjene su posle serije loših rezultata ekipe predvođene Darkom Tešovićem. Konačno, 20. novembra, tri kola pre odlaska na zimsku pauzu, Kolašinac je posle 13,5 godina zaseo u uvek vrelu trenersku stolicu Novog Pazara. Prošlog petka ozvaničio je saradnju sa klubom i za drugi deo prvenstva.

Vremenska distanca između ova dva boravka u Novom Pazaru izuzetno je velika. Kako se sećate tog perioda i šta je drugačije danas?

– U to vreme liga je bila kvalitetnija. Tadašnje drugoligaško takmičenje za mene kao mladog trenera predstavljalo je veliki zalogaj. Ipak, uradili smo prilično dobar posao. Igrači kao što su Plojović, Todić, Vejselović, Reč, Aličković, Sejdić, Prtinac, svi odreda su bili iskusni. Na polusezoni držali smo šesto mesto, onda se dogodio štrajk izazvan finansijskim nezadovoljstvom igrače i došli smo u situaciju da strepimo za opstanak. Nezadovoljni su suspendovani, pa su u drugom delu sezone priliku dobili mladi, Hadžibulić, Mujdragić, Lotinac, Trtovac, Bogućanin i Poturović. Dobra stvar je što su se mnogi od njih uz starije Gurdijeljca i Ragipovića tada i afirmisali. Možda je taj tim igrao lepši fudbal, ali rezultati su bili slabiji. Danas sam mnogo iskusniji.

Da ste kako se pričalo sadašnji tim Novog Pazara preuzeli umesto u novembru još u junu, možete li pretpostaviti šta bi se dogodilo u tih šest meseci?

– Ne može to niko da zna, ali tvrdim da sam u klub stigao tri kola pre utakmice u Dobanovcima napravio bih mnogo više. Nikada nisam voleo da za protivnike imam ekipe koje drže “fenjer” tabele. Poznat mi je igrački pristup u takvim utakmicama – sve se svodi na lako ćemo. Budućnost je bila poslednja na tabeli i znao sam da će to biti sve samo ne lak meč, na neki način imam i fobiju od ekipa koje su na samom dnu. Uveren sam da smo za protivnika imali bilo koji drugi tim, pa i iz gornjeg dela tabele, prošli bi mnogo bolje.

Do druge polovine septembra i dvomesečne kazne ne vršenja trenerske dužnosti vodili ste dosta uspešno Jošanicu kroz Srpsku ligu. Razlikuju li se igre ,,žutih“ i ,,plavih“, Jošanice i Novog Pazara?

– Nemaju nikakvih sličnosti. Normalno je da sam morao da se prilagodim igračkom kadru Novog Pazara. Pokušao sam da primenim moju trenersku filozofiju u kojoj dominira sistem 3-5-2, ali kako to nije dalo rezultat prešao sam na druge varijante. Vratio sam se sistemu 4-2-3-1, odnosno 4-4-2. Da sam ja birao igrače za ovu sezonu sigurno bih se opredelio za sistem 3-5-2, njega sam u Jošanici apsolvirao. Jedna stvar me je iznenadila, kad sam tu varijantu probao u Pazaru pojedini profesionalni fudbaleri na nju nisu umeli da se adaptiraju.

Skoro 20 godina ste trener. Stanje u našem fudbalu odavno nije dobro, razloga zašto je to tako je mnogo, jedan od njih je i uplitanje nestručnih u rad struke. Kako ste poznati kao neko ko nema dlake na jeziku, šta o tome možete reći, je li to samo urbana priča ili puka izmišljotina?

– Sigurno da takve stvari postoje, posebno u klubovima gde privatnici ulažu sopstveni novac. Poznate su mi te situacije, neke kolege su pritisku odolele, druge su popustile. Lično sa tom vrstom problema se nisam susretao. U bilo kojem klubu da sam radio često sam razgovarao sa čelnim ljudima, saslušao bih šta imaju da kažu, ali kako sam ja odgovoran za rad i rezultate, bio sam taj koji seče. Jednostavno je, morate sami da se izborite da vam se ne zalazi u posao.

Lako je to reći, teško sprovesti u praksi, jer je u fudbalu sve više ljudi koji nisu iz fudbala?

– Samo razdvojite posao od svega ostalog i problem ste rešili. Kad se završi utakmica ili trening ja sam sa porodicom ili prijateljima koji nisu direktno vezani za fudbal. Prijatelji su mi isti oni ljudi koji su mi to bili i u detinjstvu, sa njima skoro i da ne pričam o poslu. S druge strane, poznajem mnogo trenera koji se i privatno druže sa klupskim čelnicima, kad je tako onda je i normalno da su pod ogromnim pritiscima.

Novi Pazar će od februara pokušati da dostigne bar četvrto mesto koje vodi u baraž za elitnu ligu. Igra i tim moraju da se poboljšaju?

– Čekaju nas superligaški treninzi kako bismo što pre postali disciplinovani kao vojska. Biće potrebna i pojačanja u skoro svakoj liniji. Znam šta nam treba i učestvovaću zajedno sa sportskim direktorom Emirom Bihorcem u izboru igrača, jedino tako i može ozbiljno da se radi. Moje je da predložim igrača koji nam je potreban, ako je transfer finansijski izvodljiv biće sjajno, ako nije, idemo dalje. Nikad nisam bio trener koji igračima čini uslugu u smislu – nema klub, pa hajde da ga mi uzmemo. Sa takvima nikada nisam popunjavao takmičarsku ekipu.

Znam da se izvinim

Važite za “nemirnog trenera“, često ste meta kažnjavanja od strane sudija i disciplinskih organa. Ove sezone kao trener Jošanice kažnjeni ste dvomesečnom zabranom vršenja trenerske dužnosti. Mora li baš tako?

– Bilo je mnogo mojih, ali i sudijskih propusta. Jednostavno sam takav, kad očigledne nepravde sa njihove strane kulminiraju ne mogu da se zaustavim. Prošle i ove sezone izrečene su mi kazne u trajanju od dva meseca, što je mnogo, mnogo je.

Kajete li se ponekad?

– Naravno, pojedinim sudijama sam se kasnije zbog prenagljenih reakcija i izvinjavao.

Osim ,,nerazumevanja“ sudija, može li se govoriti i o vašem naglašenom temperamentu?

– Sigurno, ali kako sad radim u ligi višeg nivoa, moram sebe korigovati u nekim postupcima.

Već nekoliko meseci u Centru za edukaciju fudbalskih trenera FSS u Beogradu pohađate školu nakon koje ćete u novembru sledeće godine izaći sa UEFA Nacionalnom PRO trenerskom licencom. U društvu ste sa velikim brojem poznatih imena iz sveta fudbala, pričate li na tu temu. Kako oni gledaju na te vaše ,,nestašluke“?

– Bude ozbiljnih razgovora, ali i šale i smeha. Bivšem fudbaleru Partizana, internacionalcu i nekadašnjem reprezentativcu Danku Lazoviću nikako nije jasno kako to da me tako često i drastično kažnjavaju. Objašnjavao sam i njemu i ostalima da se prema meni i mojim postupcima fudbalske i disciplinske sudije odnose, maltene, kao prema nekom ko je ubio čoveka. Kao objašnjenje navode da mi je trenerski dosije predebeo i da nikakve kazne osim drastičnih ne mogu da deluju. Nisu u pravu. Prvi prekršaj ove sezone dogodio se u 8. kolu za vreme meča Jošanica – Sloga Požega, i odmah kazna dva meseca van fudbala. Ne ide to tako!