Foto: Prvoslav LeševićPokojni holandski fudbaler Vil Kerver tek je kao trener dospeo u krug slavnih. Godine 1974. vodeći Fejnord sa Vim Van Hanegemom, Vimom Rijsbergenom, Vimom Jansenom i Mladenom Ramljakom (bivši igrač Dinama iz Zagreba) u finalu Kupa Uefa u dve utakmice bio je bolji od Totenhema (2:2, 2:0).
Međutim, pravu slavu dostiže mnogo godina kasnije sopstvenim izumom, metodom rada sa najmlađim igračima (od 6 – 12 godina), danas poznatijim kao Kerverov trenerski sistem. Na početku neshvaćen, naročito u Holandiji, Kerverov metod se razgranao svetom, trenutno 47 zemalja poseduje licencu Kerverove akademije. Centrala jedinstvenog rada sa najmlađim igračima nalazi se u Londonu, u Srbiji je to Subotica, odakle je tehnički direktor Kerverovog trenerskog sistema za našu zemlju Renato Pirša. Pored Subotice ispostave Akademije nalaze se još i u Beogradu, Kragujevcu, Vršcu i Novom Pazaru.
U aprilu ove godine Kerver je stigao u Novi Pazar. Direktor škole je Elmedin Kačapor, Semir Hadžibulić je koordinator, Ivan Jovanović glavni trener, uz njih su i treneri Altin Grbović i Elvir Rebronja, kao i trener golmana Mirza Hot. Ivan Jovanović, glavni trener, priču o Kerveru vraća na period pre aprila ove godine. „Odlazili smo u predškolske i školske ustanove da bi deci predstavili i približili Kerverovu školu fudbala Prvo što sam tada sebi skresao u brk je – šta meni ovo treba! Vreme je visokog tehnološkog razvoja, deca provode mnogo vremena ispred kompjutera, pa nije čudno što mnoga nisu znala ni vrstu da formiraju. Više sam ličio na nekakvog animatora, nego na trenera. Ipak je vredelo, na prvom okupljanju našlo se 61 dete, što je nezabeleženo kada je reč o ovakvim promocijama. Sad sam srećan i znam da smo na pravom putu. Prizor na svakom treningu je jedinstven. U bilo kojoj Kerverovoj akademiji na svetu deca su jednoobrazno obučena, svi su u opremi Adidasa, oficijelnog partnera Kervera, lopte i markeri označeni su grbom Kervera“, s ponosom kaže glavni trener.
Ivan Jovanović nas upoznaje i sa suštinom programa u radu sa najmlađima Kerver akademije. „Dugo godina sam radio u školama fudbala sa najmlađim kategorijama ne poznavajući sistem rada u Kerveru. Naravno, tek sada znam da je sve bilo pogrešno. Suština je u radu sa što manjom grupom, jer se osećaj za igru razvija u igri jedan na jedan, 2 na 2, 3 na 3 i 4 na 4. Veliki Aleks Ferguson rekao je da ekipa koja ima više obučenih igrača za igru jedan na jedan ima i veće izgleda za pobedu. Prost je razlog zašto se u ovom uzrastu ide na grupu sa što je manje dece, samo u tom odnosu snaga ona će upoznati i naučiti osnove fudbala.
Kada bi ih bilo više, a svedoci smo te pojave na ulici ili nekom drugom prostoru, gde deca podeljena u dve ekipe igraju između sebe, kako fizički slabije dete pored nekog gabaritnijeg ili starijeg, retko i dolazi u priliku da izvede penal, korner ili slobodan udarac. U ovakvom sistemu nemoguće je da se tako nešto dogodi“, ističe Jovanović. Prema njegovim rečima, dete samo rešava detalje na terenu sa dva gola, širine 1,5 i visine metar. „Jedan gol je na levoj, drugi na desnoj strani. Na jednoj strani situacije se završavaju desnom, na drugoj levom nogom. Cilj je da se ravnomerno razvijaju obe moždane hemisfere. Vrlo često teren je projektovan i u obliku kruga sa golovima na sve četiri strane, na taj način se razvija prostorna orijentacija dece u opsegu od 360 stepeni. Tako se stiče i samopouzdanje za napadački fudbal. Kod Kervera u prvom planu je individualni razvoj igrača, što ne znači da se zanemaruje timska igra, jer da bi stigao do ekipe igrač treba da ovlada svim neophodnim veštinama“, objašnjava Jovanović.
Kontrola lopte ili ball mastery (majstorstvo s loptom) je osnov na koji se nadovezuje sve ostalo. Bez tog elementa nemoguće je stvoriti vrhunskog igrača. Kad se ona uspešno savlada na red dolaze različite finte, prijem i predaja lopte i naravno igra 1na1, 2 na 2, 3 na 3, 4 na 4. Ball mastery je podeljen na vežbe na tlu i u vazduhu, ali se akcenat stavlja na vladanje loptom na tlu. Kerver akademija je pre pet godina formirala ball mastery piramidu. Ona se sastoji iz četiri nivoa ili stepenika, Jovanović pojašnjava šta to u stvari znači:
U sistemu vežbi ide se od lakših ka složenijim. Postoje početni, srednji, napredni i majstor nivo. Svaki od nivoa sastoji se od mnogobrojnih varijacija. Na taj način se razvija osećaj za igru, velikim brojem ponavljanja te tehnike ravnomerno se razvijaju obe noge, poboljšava se prvi dodir s loptom, razvija se mehanika dodavanja i udarca lopte, što sve zajedno čini temelj igre jedan na jedan.
Da Kerver nije zatvoren sistem uveravamo se na primeru Novog Pazara. Uz dogovor sa Renatom Piršom uveden je i dopunski trening, jedan čas sedmično predviđen je za korektivnu gimnastiku. Za taj deo posla zadužen je Elmedin Kačapor, vlasnik Kluba korektivne gimnastike ,,Step“ i direktor Kerverove škole u Novom Pazaru.
Svedoci smo da su deformiteti sve učestalija pojava kod mladih i da se starosna granica pomera ka još mlađim uzrasnim grupama, pa imamo decu koja se već od svoje četvrte godine premalo kreću, a sa 14 stiču naviku sedenja. Zato je u Akademiji uvršćen i preventivno – korektivni trening, sve to radi uspostavljanja pravilnog balansa mišića kičmenog stuba. Često nejaka i nedovoljno fizički pripremljena deca postaju izložena velikim naporima zarad trenutnih rezultata, a da o posledicama njihovog pravilnog rasta i razvoja niko i ne razmišlja. Zato je bitno što smo deci uveli u korektivni trening kako bi se bolje i svrsishodnije odredile smernice njihovog daljeg antropološkog razvoja – reči su Kačapora.
Kerver često organizuje seminare za sve trenere, a najposećeniji su oni koji se svakog četvrtka uveče održavaju na stadionu Crvene zvezde. Zanimljivo je da su dva trenutno najuspešnija kluba na prostoru bivše Jugoslavije, Crvena zvezda i zagrebački Dinamo, vlasnici Kerverove licence, zato su treninzi četvrtkom i dodatno zanimljivi. „Pokazni trening trenerima i deci iz Zvezde je interesantan zato što su oni onda u obavezi da sve to ponove, treći trening je uvek implementacija kroz igru. U dogovoru sa Piršom uvek je neko od naših trenera prisutan, jer je bolje kad nešto vidite na dobro obučenoj deci, a Zvezdina to nesumnjivo jesu“, objašnjava Jovanović.
U Novom Pazaru postoji još pet škola fudbala, stoga je zanimljivo čuti kako na pojavu Kervera gledaju ostale škole. „Sa većinom imamo korektne i normalne odnose. Razlog leži u činjenici da mi nismo dovodili decu koja negde već treniraju, već onu koja nigde nisu bila pre nego su došla kod nas. Ostale škole okupljaju klince od 12 do 15 godina, pa ni po tom osnovu nikome ne možemo da budemo konkurencija. Mi mu dođemo kao neko osnovno obrazovanje, oni kao srednje škole“, kaže Jovanović.
Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja novopazarskom Kerveru je i šta se događa sa decom kad navrše 12 godina. U Akademiji su odlučni da ostvare saradnju sa FK Novi Pazar, ali samo ako ona bude dvosmerna. U suprotnom spremni su da traže drugog partnera. Roditeljima dece će predlagati šta je za njihove klince najbolje, nikako ih neće uslovljavati u izboru kluba. Nije nemoguće i da dođe do osnivanja sopstvene škole fudbala, ali ako bi do toga došlo to bi se radilo u konsultacijama sa Renatom Piršom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
