Kevin Panter o odluci da ostane u Partizanu i zahvali se Barseloni: Danima nisam jeo ni spavao, takvu količinu stresa nikome ne bih poželeo, na kraju je srce presudilo

Partizan je prošle sezone prekinuo višegodišnji post osvajanja trofeja u ABA ligi. Nakon pet izuzetno napornih utakmica sa Crvenom zvezdom, crno-beli su trijumfovali u majstorici vrednoj regionalnog trofeja.

Slavlje nije dugo potrajalo, a već su počele da kruže priče da će najbolji košarkaš Partizana i kapiten ekipe promeniti sredinu. Brojni relevantni evropski mediji tvrdili su da se Kevin Panter već sve dogovorio sa Barselonom i da su samo formalnosti preostale do njegovog potpisa za španskog velikana.

Čekala se samo promocija kada je usledio veleobrt. Izgledalo je da je u deliću sekunde Panter promenio kurs i umesto karte za Kataloniju, odlučio da kupi povratnu i vrati se na dobro poznato mesto. Partizan je uspeo da u diplomatskoj bici nadjača argumente Barselone i uz sigurno višemilionsku ponudu odobrovolji Pantera da potpiše novi dvogodišnji ugovor.

– To je bio najstresniji period u mom životu, bez bilo kakve dileme. Čak mi je teško uopšte da se prisećam tih dana koliko je bilo emotivno, naporno, generalno nikome ne bih poželeo da preživljava to. Tokom tog čitavog procesa bio sam sa roditeljima u njihovoj kući. Do tog momenta ih nisam video skoro godinu dana. Tako da oni proživljavaju sve što ja proživljavam u tim trenucima, videli su iz prve ruke kako to izgleda. Videli su te emocije. Nisam spavao, bukvalno nisam spavao četiri ili pet dana zaredom. Nisam jeo, izgubio sam apetit od stresa, od telefonskih poziva. Od jutra do mraka. Hteo sam da donesem odluku koja je najbolja za mene, svi me kontaktiraju, svi mi pričaju neku svoju priču, a ja se borim da sve to isključim da budem sam sa svojim mislima, da sam donesem odluku zbog koje ću ja lično da budem zadovoljan – detaljno je, u razgovoru za Mozzart sport, Panter opisivao kroz šta je sve prolazio pregovarajući o nastavku karijere.

Veliki problem u pregovorima stvarala je i vremenska razlika. Razgovori su se odvijali kada je u Americi bila noć, a u Evropi dan, što je dovodilo do toga da je Panter vezivao noći sa po dva do tri sata sna.

– Na sve to problem je vremenska razlika. Kada vi u Evropi ustanete, ja spavam. Zato sam ostajao budan, čekao pozive, čekao razgovore. Potpuno mi se život okrenuo naopačke. Generalno telefon mi je uvek na sajlentu, nikada ne zvoni. Tih dana nisam sebi mogao tako nešto da priuštim jer se nalazim na raskrsnici, ključan momenat u mojoj karijeri se prelama, svakih 10 minuta zvoni telefon, slušam ponude, vagam, razgovaram, hiljadu nekih informacija mi prolazi kroz glavu – slikovit je Panter u opisu onoga što mu se dešavalo tokom uvodnih dana letnjeg prelaznog roka.

– Zamislite ovu situaciju. Legnem oko 11 uveče i budim se već oko dva iza ponoći jer krenu pozivi i posle toga ne spavam. To je to, spavao sam tri sata i morao sam da budem spreman za telefonske razgovore koji mogu da mi odluče dalji tok života. Trajalo je to nedelju dana i to je toliko psihički bilo teško i stresno da ne mogu da objasnim. Nikada u karijeri pre ovoga nisam bio u sličnoj situaciji i nadam se da više takve dane neću preživljavati jer je baš bilo previše.

U jednom momentu je izgledalo da je Barselona uspela da ga odobrovolji, međutim, na kraju je odlučio da posluša srce i intuiciju.

– Ne mogu da kažem da sam prelomio u ’minut do 12’. Možda je tako izgledalo sa strane, ali definitivno je vreme otkucavalo što se mene tiče, jednostavno na kraju sam morao da prelomim. Osetio sam da sat otkucava… Možda je ludo što ću ovo da kažem, ali na kraju sam poslušao šta mi je srce reklo. Stvarno je tako bilo. Sećam se da sam prelomio u ponoć. Poslao sam poruku agentu, odmah je usledio njegov poziv sa pitanjem da li sam siguran, samo su mu rekao da sam siguran i to je bilo to. Tako se završilo.

LAVINA POTPISA KOJA JE USLEDILA

I mada nisu svi odlučili da slede primer kapitena ekipe, utisak je da su mnogi prelomili kada je Panter odlučio da ostane. Među njima su sigurno Zek Ledej, Džejms Nanali, Aleksa Avramović.

– Moguće da je potpis pokrenuo sve, to ne mogu da znam. Zanimljivo je što to kažete jer se sećam svojih misli. Ko je pratio tih dana zna da se ništa nije dešavalo oko Partizana, nije bilo dolazaka, sve je bilo mirno. Razmišljao sam tada u sebi: ’OK, odlučujem o svojoj sudbini. Ne želim da se vraćam u Partizan samo ako se neko drugi vrati, želim da se vratim zbog sebe i zbog toga kako se osećam u klubu, a ne zbog neke druge osobe ko god da je ona’. Na kraju sam tako i odlučio, vratio sam se isključivo zbog sebe i svojih osećanja, a posle toga se desilo to što se desilo i naravno da mi je drago što su se mnomci vratili. Ja stvarno nisam znao ko se vraća ili odlazi, ali kao lider ja sam napravio prvi korak, pa smo videli šta se posle toga desilo.

Panter se prisetio i leta kada je odbio ponudu evroligaša Milana i odlučio da potpiše za Partizan koji je tada igrao Evrokup. Isitne radi, Panter je dobio i unosniju ponudu crno-belih kojoj Armani nije mogao da isparira, o čemu je govorio i Etore Mesina, trener Milana.

– Svi su mislili da sam lud, da to radim samo zbog para. Nemaju pojma o čemu sam razmišljao i šta sam hteo. Neka sada pričaju da sam lud, kada svi mogu da vide šta smo stvorili u Partizanu.

Vrlo ambiciozno deluje Kevin Panter pred nastupajuću sezonu. Njegova razmišljanja dosežu čak do osvajanja Evrolige.

– Mentalitet mi je uvek isti. Sećam se kada sam sa vama pričao pred utakmice u Madridu. Pitao ste me da li bih bio zadovoljan da pobedimo jednu od dve utakmice u Španiji. Rekao sam da ne bih bio zadovoljan time, jer idemo da pobedimo obe. Opet su mi rekli da sam lud. Šta se desilo? Pobedili smo obe utakmice. Mentalitet ovog tima je da idemo da pobedimo svakoga. Cilj ove sezone je prvo da uđemo u plej-of, pa na fajnal-for da se plasiramo i na kraju da osvojimo Evroligu. Da li mogu da kažem da ćemo to sigurno uraditi? Naravno da ne mogu, ali to želimo da uradimo. To je mentalitet, želimo da pobeđujemo. Ista stvar je i sa ABA ligom. Želimo ponovo da osvojimo. Naravno da nije realno da pobedimo svaku utakmicu koju igramo, ali mentalitet ne može da se menja. On mora da ostane pobednički bez obzira na probleme. Najviše me nervira kada timovi usred sezone menjaju ciljeve. Nema menjanja ciljeva, oni su postavljeni i idemo na njih. Setite se samo prošle sezone u decembru šta se sve pričalo i onda je došla utakmica sa Efesom. Pobedili smo šampiona Evrope i sve se preokrenulo. Od konstantnih kritika je krenulo da se priča o osvajanju Evrolige. Verujte mi kada kažem, nas najviše bole porazi. Trenera, mene, sve u ekipi. Mi sve proživljavamo i najviše nas boli ako nešto ne uspemo, ali nema odustajanja bez obzira koliko je neki trenutak loš. Ciljamo na sam vrh i to je to. Ja drugačije ne mogu da funkcionišem.

Kada je aktuelni sastav u pitanju, jasno je da su najveće promene napravljene na mestu jedinice. Odlaskom Dantea Egzuma i Jama Madara Partizan je morao da odreaguje na tržištu. Dovedeni su Pi-Džej Doužir i Ognjen Jaramaz, međutim obojica nisu klasični organizatori igre.

– Imamo sada u ovom trenutku četiri ili pet igrača koji bez problema mogu da prevedu loptu, započnu napad, ali hajde da se sada fokusiram na Pi Džeja jer je novi i znam da se dosta priča o njemu. Baš smo skoro seli i razgovarali o svemu. Glavni savet koji sam mu dao je da ako se nađe u nekoj situaciji na terenu i ne zna šta tačno treba da uradi, neka uvek ima spremne dve ili tri akcije koje je najbolje uvežbao na treningu i neka pokrene njih, to će mu uvek olakšati život. Znam po sebi, šta god da se dešava na terenu, ja imam dve opcije koje smo uvežbali i ako nešto krene po zlu, daću znak da odigramo to i sve se vrlo brzo vrati u normalu. To su neke sitne stvari koje pomažu, ali on definitivno može da kreira u napadu i to će se videti tokom sezone, siguran sam.

Panter je svestan da je Aleksa Avramović i dalje u fokusu javnosti zbog sjajnih nastupa u dresu Srbije na Mundobasketu.

– Pričali smo o nekoj njegovoj poseti u šokli u njegovom rodnom gradu, nestvarno mi zvuči, ali ako je neko zaslužio to onda je Aleksa. Svi znamo koliko je energičan, sa koliko strasti igra, obožava publiku, to ga još više motiviše. Baš mi drago što je doživeo ovakvo leto, gledao sam neke utakmice sa šampionata, bio je izvanredan. Međutim ono što me najviše raduje kod njega je da su ga najzad zaobišle povrede i sada svi možemo da vidimo kako to izgleda kada je Aleksa na 100 posto.

Amerikancu iz Bruklina veoma prija i vrsta odgovornosti koju ima kao kapiten ekipe.

– Kada mi je saopšteno da ću biti kapiten prošlog leta, inicijalna reakcija mi je bila, a i sećate se moje izjave: ’Ne želim da im budem otac saigračima, ja sam samo jedan od momaka u timu’. Tek kasnije sam shvatio kako je sezona prolazila šta znači biti kapiten ovakvog kluba. Hteo sam da ostanem veran sebi, možda nisam hteo da se menjam. Ne kažem da nisam hteo da budem lider, jesam hteo, ali jednostavno dobio sam nova zaduženja koja sam malo kasnije shvatio i sada ih vrlo dobro shvatam. Osećam se komforno u ulozi kapitena.