Klemente i Terzić u istom „košu“

Borba za mesto selektora najbolje fudbalske selekcije Srbije poprima obrise bespoštednog ( pa i „prljavog“ rata, u kojoj nijedna od brojnih zavađenih strana (klanova) ne štedi na udarcima „ispod pojasa“ u protežiranju svojih kandidata za naslednika Havijera Klementea. Dok poznati Baskijac u svom Bilbau piše izveštaj o onome što (ni)je uradio tokom kvalifikacija za šampionat Evrope 2008, kojim će 6. decembra na sednici Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije pokušati sa ispuni ličnu i želju igrača za produžetkom saradnje, u zemlji „orlova“ mu uveliko rade o glavi.
I oni kojima to dozvoljavaju ovlašćenja, lični i profesionalni integritet i oni koji nemaju stručno i moralno pravo na to. Sa ozbiljnim argumentima i(li) problematičnim tezama, često mešajući „babe i žabe“, kobajagi usput promovišući sopstveni lik i delo ili one s kojima su u „dilu“, raznorazni stručnjaci, fudbalski zvaničnici i mediji, već nedeljama elaboriraju (istina mnogobrojne) grehe „malog Napoleona“. Prvi je zvanični stav dao Stručni odbor FSS. Treneri mnogo neuglednijih karijera od Špančeve, pojačani sa nekoliko sportskih radnika, decidirano su zatražili proterivanje prvog stranca na klupi nekog našeg nacionalnog tima, jer „nije odveo Srbiju na EURO, napravio igru i tim“. Reklo bi se ništa sporno, pošto Klemente zaista nije ispunio nijedan od ciljeva zbog kojih je potpisao jednoipogodišnji ugovor vredan 500.000 evra. Diskutabilan je samo zaokret u stavovima pojedinih članova ovog tela, koji su do juče hvalisali radikalno podmlađivanje A tima, a sada i taj potez kvalifikuju kao ništavan i nepotreban. Đorić, Kosanović, Ivančević, Petrović i ostali insistiraju i na vraćanju starih ingerencija ovom telu, tj. njegovom uključivanju u izbor selektora, za koji je godinama nadležan jedino IO, mahom sastavljen od privrednika, koji su na ovaj ili onaj način, u manjoj ili većoj meri prisutni u ovom, bez obzira na hroničan manjak novca i neuspehe na evropskoj sceni, i dalje najisplativijem (čitaj najmutnijem) sportu.
Članovi IO uglavnom ćute na najatraktivniju domaću fudbalsku temu, ali zato njegov predsednik i prvi čovek FSS Zvezdan Terzić rado odgovara na novinarske pozive. I još radije menja stavove. Čas iz petnih žila navija za ostanak čoveka, kojeg je on doveo, čas (in)direktno tvrdi da bi najtrofejniji domaći trener, sada šef stručnog štaba kineskog Šandunga, Ljubiša Tumbaković bio pravo rešenje. Dosledan je jedino u odbijanju javne polemike sa nekadašnjim reprezentativcem Sinišom Mihajlovićem, koji se, zbog ličnih motiva ili navodnog zajedničkog plana Terzićevog svrgavanja sa predsednikom Vojvodine Butorovićem, od najnepristupačnijeg sportiste pretvorio u sveprisutno medijsko lice, koje na sva usta predsednika FSS proziva za taljenje s menadžerima, mešanje u posao selektora i nepotizam u izboru saradnika. Glas protiv njega i Klementea podigli su i Ilija Petković, koji je odveo reprezentaciju na Mondijal u Nemačkoj, i njegov pomoćnik Stevanović, pre svega ovaj drugi kojem nije jasno kako se u FSS nisu setili stručnjaka njegovih kvaliteta pri izboru selektora.
I tako iz dana u dan. Bitke se množe i zaoštravaju, kampanje intenziviraju, pametnog rešenja ni na pomolu, a kvalifikovanih stručnjaka zainteresovanih za „užarenu klupu“ sve manje. Sve do 24. januara i sednice IO, kada ćemo (najkasnije) dobiti novog ili zadržati starog selektora, akteri ove tragikomične priče odložiti ratne sekire i skupa, bez ijednog rešenog problema, krenuti u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010, s iluzijom da je petnaestak prvotimaca u jakim evropskim klubovima i ligama dovoljno za povratak na velika takmičenja.