Ključ na Evroligu i gašenje Evrokupa

Detaljnih izveštaja nakon toga nije bilo, činilo se da je glavna tema bila preraspodela stečenog, odnosno zarađenog, međutim španski Mundo Deportivo je obznanio je da su posredi daleko korenitije promene koje bi od sezone 2023/24. značile zaključanu Evroligu, bez Evrokupa, takmičenja koje bi otišlo u prošlost.

Gubitak novca prouzrokovan neplanskim trošenjem, nerealnim konstruisanjem budžeta i redovnim minusima na prihodnoj strani godinama unazad, pojačan pandemijom koja je zaključala tribine na neodređeno, doveli su do toga da klubovi deoničari Evrolige osmisle plan po kojem bi njihovi višegodišnji pogrešni potezi bili apsorbovani novim modelom poslovanja.

Prema dnevniku iz Barselone, najelitnije takmičenje od sezone 2023/24 trebalo bi da bude zaključano tako da bi u njemu igrali samo najbogatiji, odnosno oni koji generišu najviše novca, bez obzira na to što je većina tržišno neprofitabilna i godišnje beleži milionske gubitke.

Efes, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, Real, Barselona, Žalgiris… tražili su od Bartomeua i da ugasi Evrokup do pomenute takmičarske godine, pravdajući odluku time da je reč o neprofitabilnom takmičenju čiji su troškovi na godišnjem nivou sedam miliona evra, a prihodi svega tri.

Prema pisanju Mundo Deportiva, katalonski pravnik bukvalno je bio uslovljen od strane klubova, koji su mu zapretili da će ga u suprotnom smeniti.

Iako je Bertomeuu Evrokup čedo kojim je kvalitetne i finansijski iole solventne klubove privlačio da ostanu u njegovom jatu, a ne pod okriljem FIBA klupskih takmičenja, pre svega Lige šampiona, za deoničare Evrolige to nije nikakvo opravdanje, jer ekonomski nije isplativo (pitanje je da li je i Evroliga u tom kontekstu isplativa).

Prema aktuelnim pravilima, finalisti Evrokupa imaju direktnu prohodnost ka Evroligi, međutim najbogatijima se taj vid kvalifikovanja ne dopada, već žele zatvoreno takmičenje u koje bi se ulazilo isključivo prema ekonomskim parametrima.

Sportski kriterijumi postali bi tako davna prošlost. Evroligaši smatraju da bi „eliminacijom“ Evrokupa pomenutih sedam miliona evra mogli međusobno da podele i tako poprave svoje, generalno vrlo loše bilanse stanja. Od jedanaest klubova deoničara Evrolige gotovo svi, osim možda Žalgirisa i Makabija, sezone završavaju u debelim minusima izraženim u milionima evra.

Ideja da Evroliga profunkcioniše nalik NBA i generiše desetine miliona evra trenutno nije realna. Evroligaški klubovi nemaju ni približnu tržišnu vrednost poput NJujork Niksa ili Golden Stejta (procenjena vrednost od oko pet milijardi dolara), marketinški nemaju ni približan potencijal NBA niti su u stanju da TV prava prodaju na tržištima Azije ili Amerike za stotine miliona evra.

Sličan nedavni pokušaj u evropskom fudbalu, takozvana Superliga, doživeo je momentalni fijasko, munjevitom reakcijom UEFA i FIFA koje su potencijalnim drakonskim sankcijama naterale devet, od 12 klubova osnivača, da se javno pokaju i izvine. Iako je FIBA trenutno daleko slabija organizacija, u poređenju sa UEFA i FIFA, ovoga puta mogla bi konkretnije da reaguje.

Rezultati bez uticaja

Odluka o zatvaranju Evrolige neće se dopasti mnogima u siromašnijim zemljama – pa i Srbiji – ali je suštinski očekivana, jer Evroliga od osnivanja 2000. godine polako klizi ka NBA stilu poslovanja. U ovoj sezoni na osnovu sportskih rezultata Evroligu su igrali samo Crvena zvezda, Alba, Himki i Valensija kao šampion Evrokupa, dok je Zenit bio gost, 11 vlasnika Evrolige (Real Madrid, Barselona, Baskonija, Anadolu Efes, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, CSKA Moskva, Makabi Tel Aviv, Žalgiris i Olimpija Milano) imaju zagarantovano mesto. Naredne će tu biti Monako i UNIKS, šampion i finalista Evrokupa, pa Alba, koja je dobila dvogodišnju pozivnicu, šampion Jadranske Lige (Zvezda ili Budućnost) te još jedan tim sa specijalnom pozivnicom (verovatno Zenit).