Kluž, suvereni vladar Rumunije

Obrukali su se fudbaleri Crtvene zvezde protiv Šerifa, ostali bez već unapred „proknjiženih“ 12 miliona evra i učešća u plej-ofu Lige šampiona u kome su mogli višestruko da zarade u serijalu sa zagrebačkim Dinamom, tako da će u predvorju Lige Evrope morati da poprave utisak jer će u suprotnom „perje leteti“ u Ljutice Bogdana.

Na tom putu crveno-bele, sasvim sigurno, očekuje protivnik kvalitativno većih mogućnosti u poređenju sa moldavskim šampionom. Suvereni vladar rumunskog klupskog fudbala poslednje četiri godine – Kluž predstavljaće mernu jedinicu za Aleksandra Kataija i saigrače, u prvom susretu za plasman u grupnu fazu Lige Evrope (utorak, 21.00), a pogotovo u revanšu naredne nedelje na stadionu „Dr Konstantin Radulesku“.

Priznali su, mnogi će reći, napokon, i čelnici Crvene zvezde da ih je Šerif u dvomeču razoružao i na surov način pokazao da crveno-belima ipak nije mesto u najelitnijem evropskom klupskom rangu takmičenja. Mnogo je igračkih slabosti ispoljio sastav Dejana Stankovića u meri da se upitnim postavilo i njegovo mesto na klupi srpskog velikana. Iz Ljutice Bogdana su naposletku reagovali saopštenjem u kojem su decidno naveli da će Stanković još dugo biti šef struke i da će već u utorak imati priliku da javnosti pokaže da li je i u kojoj meri nešto naučio iz sopstvenih grešaka.

Kluž sa novim trenerom Mariušom Šumudikom (zanimljivo je da je u poslednje četiri godine promenio isto toliko klubova) tokom kvalifikacija za plasman u Ligu šampiona nije pokazao kvalitet dostojan statusa četvorostrukog uzastopnog šampiona Rumunije. U ligi koja je izjednačenija u poređenju sa Superligom i u kojoj su smene na vrhu tabele neuporedivo češće (osam šampiona u poslednjih 20 godina) jedino je Kluž u poslednje dve decenije uspeo da veže četiri titule. Dan Petresku, čuveni rumunski fudbaler a od 2003. i poprilično etablirani trener neko je za čije se fudbalsko znanje vezuje renesansa Kluža (osvojio dve od pomenute četiri titule). Iz kluba je otišao 2020. međutim to se nije odrazilo na uspehe, naprotiv, osim dominacije u domaćim okvirima, Kluž je prošle sezone igrao u grupnoj fazi Lige Evrope i u konkurenciji Rome, Jang Bojsa i CSKA iz Sofije takmičenje je završio kao trećeplasirani.

Upravo je švajcarski šampion u ovogodišnjem kvalifikacionom ciklusu za plasman u Ligu šampiona bio nepremostiva prepreka za Kluž u trećoj rundi; iako je kod kuće remizirao (1:1), ubedljivo je poražen u drugom susretu (3:1) koji bi trebalo da za Dejana Stankovića i njegove saradnike bude „pokazna vežba“ kako bi mogli da matiraju vrlo nezgodnog protivnika. Stabilnog budžeta i dobre pozicije na međunarodnom tržištu, Kluž svake godine dovodi internacionalce od kojih očekuje da odmah po dolasku prave razliku na terenu. Uglavnom gravitiraju ka francuskom govornom području (Obala Slonovače, Maroko, Francuska, Alžir, Kongo) mada u timu imaju i recimo čuvenog litvanskog golmana Arlauskisa (Votford, Espanjol, Rubin Kazanj), Islanđanina Runara Sigurjonsona, Gabrijela Debeljuha iz Hrvatske, kao i Danijela Graovca (nastupao za Vojvodinu) i Matea Sušića (BiH)…

Uglavnom praktikuju dve formacije: 4-3-3 ili 4-3-1-2 sa prekaljenim Ćiprijanom Deakom kao glavnim kreativcem oslobođenim defanzivnih zadataka. Od starta kvalifikacija dalo se naslutiti da Kluž nema kvalitet da se plasira u Ligu šampiona. Na mišiće su prošli banjalučki Borac u prvoj rundi i to tako što su posle 3:1 u Rumuniji u revanšu regularni deo završili sa identičnim minusom (2:0) i tek golom Aleksandrua Čipčiua u 118. minutu izbegli penal seriju. Nisu kasnije oduševili ni protiv Linkolna sa Gibraltara ali barem u rezultatskom smislu nije bilo veće drame (2:0, 2:1).

Često rotiraju igrače, pogotovo u veznom redu i samom špicu (poslednja linija je standardna: Kamora Buena, Kestor , Manea) sa dvojicom radilica u manevru i Deakom kao ubedljivo najboljim kreativcem. Bilel Omrani, napadač iz Francuske, već pet sezona nastupa za Kluž i uglavnom je startna opcija, mada je i Gabrijel Debeljuh predvodio navalu tokom kvalifikacija (dao dva gola Linkolnu u gostima). Utisak je da im fali brzina po bočnim pozicijama i veća prodornost bekova, kao i da u defanzivnoj tranziciji ostavljaju previše prostora. Odbrana im je definitivno porozna, uprkos tome što igraju sa dvojicom defanzivno orijentisanih veznjaka, tokom kvalifikacija primili su osam golova na šest mečeva i naročito su ranjivi na gostovanjima (šest golova).

N. M.