Ko bira predsednika FSS: Vučić, Čeferin, Skupština FSS, ili Vidić sam sebe imenuje? 1Foto: EPA/EFE Antonio Bat, Beta, Starsport

Kao grom iz vedrog neba odjeknula je nezvanična tvrdnja da su Aleksandar Vučić i Aleksandar Čeferin u petak razgovarali o mogučnosti da Nemanja Vidić postane novi predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

Formalnu potvrdu ove informacije možemo nažalost dobiti samo na jedan način – ako Nemanja Vidić zaista postane novi predsednik FSS. A to bi onda značio novi sumrak, ne samo srpskog fudbala, već i UEFA kao organizacije čiji je autoritet odavno poljuljan, još od kako je bivši predsednik Mišel Platini postao predmet istrage zbog korupcije.

Uzmimo za premisu da je prvi čovek UEFA, ne samo zato što je Slovenac i Balkanac, shvatio ko u Srbiji odlučuje o svemu, pa i o prvom čoveku FSS. Izbori u Nionu su sve bliže (5. maj), pa valja na vreme napraviti dogovor s onim ko odlučuje u cilju dobijanja sigurnog srpskog glasa. Nemojte se ovome čuditi, sistem sigurnih glasova su ljudi iz UEFA i FIFA razvili još pre nego što su naprednjaci osnovani.

Platini je tako glasove Istoka „kupovao“ lakšim putem drugorazrednih klubova ka Ligi šampiona i donacijama i dozvoljenim mahinacijama oko sredstava koje je UEFA dodeljivala savezima za infrastrukturu, a Čeferin bi sada srpski glas mogao da dobije obećanjem organizacije finala Lige Evrope ili možda čak Lige šampiona na Nacionalnom stadionu, kad bude izgrađen.

Slovenac, naravno, ne bi smeo da dozvoli sebi da objavi da je s predsednikom neke države pričao o kadrovskim rešenjima u lokalnom Savezu jer bi time prekršio strogo pravilo FIFA i UEFA da političari ne samo da ne smeju da imaju funkcije u fudbalskim organima, već da ne smeju ni da se na bilo koji način mešaju u kadriranje.

Logika bi pre nalagala da je Čeferin skrenuo pažnju Vučiću da nije dobro što se unapred Branislav Nedimović kao naprednjačko rešenje vidi na čelu FSS, te da UEFA neće smeti da zažmuri na ovaj upliv politike žmuri, kao što je svojevremeno žmurila na izbor Slaviše Kokeze.

Međutim, kako ni Čeferin ni UEFA nisu godinama imali ništa da kažu na haos u FSS, osim packi za proceduralne greške prilikom imenovanja Nenada Bjekovića za vršioca dužnosti predsednika i zahtevanja da se barem prividno valjano izabere regularni prvi čovek Saveza – teško je verovati da bi Slovenac usudio da kaže predsedniku Srbije šta zaista misli o stanju i kadrovskim rešenjima u Staroj Pazovi.

Verovatnije je da je Čeferin od Vučića samo tražio podršku za fotelju u Nionu, bez obzira na to ko će biti određen da vodi FSS:

Moguće da mu je izokola pomenuo da bi bilo lepše da umesto Branislava Nedimovića novo rešenje na čelu saveza bude Nemanja Vidić, ali teško je poverovati da je zaista jače insistirao na nenaprednjačkom rešenju u FSS. Rizik od gubitka srpskog glasa na izborima 5. maja ipak bi bio veliki – jer u UEFA glas malene Srbije vredi isto kao i bilo koje druge, veće države, Francuske ili Italije.

Čak i da su Vučić i Čeferin zaista uzeli u usta Nemanju Vidića – ovo bi realno bio poraz i za fudbalsku legendu Mančester junajteda. Da li mu zaista treba da mandat započne naprednjačkim dizanjem ruku u FSS koje je teledirigovano iz jednog centra?

Na taj način bi sebe unapred oročio na jednokratnu upotrebu kao i selektor Dragan Stojković Piksi, koji je na prvi pogled dobio potpuno odrešene ruke da uvede red u Savezu – ali samo dok to gazdi odgovara.

A da li postoji drugi način da u ovom trenutku Nemanja Vidić postane predsednik FSS? Realno ne. Statut i Skupština FSS iskrojeni su tako da o svemu odlučuje glasačka mašina koja ne razmišlja, već samo poštuje naređenja. Kad se kaže glasaj za Bjekovića da bude jedini kandidat za predsednika – glasaju. Kad se kaže nemoj da daš kvorum Bjekoviću kao jedinom kandidatu da bude izabran – ne daju kvorum. Tako stvari funkcionišu još iz vremena Tomislava Karadžića, a kod Slaviše Kokeze su samo usavršene.

Član Evropskog borda FIFpro i predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica je u pravu kada kaže da se sistem mora iz temelja srušiti i krenuti ispočetka, pošto drugog načina za ozdravljenje srpskog fudbala sa korumpiranim kadrovima teško može biti.

Tek tada bi možda bilo vreme za nekog kalibra Nemanje Vidića da preuzme Savez i proba da stvari postavi na pravo mesto. U suprotnom samo bi davao alibi sadašnjem stanju za svoj ili tuđi interes. A legenda poput Vidića bila bi savršeni alibi za sve, blago rečeno, svinjarije u srpskom fudbalu koje su se izdešavale u proteklih deset godina.

I na kraju, Nemanja Vidić je već jednom bio pominjan kao naslednik Slaviše Kokeze. Kao neko ko je imao zajedničke poslovne poduhvate sa bivšim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem pokazao je da nije imun na dogovore sa političarima. Ostaje samo da se vidi da li je sada došlo do dogovora koji tada nije postignut ili je defanzivac ostao u čvrstom stavu da se neće hvatati u kolo sa aktuelnom svitom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari