Ko će da povuče ručnu?

Previše slobode za pojedine, premalo prostora i poverenja kod većine uslovili su to da su Lojd i O Brajant u Minhenu imali zajedno više pokušaja iz igre nego ostatak tima, kao i to da su plejmejkeri zbirno ostvarili svega jednu asistenciju.

Ništa kvalitetnije nije viđeno ni dva dana kasnije u Kopru protiv Primorske, najslabijeg tima na Jadranu, tako da se sa pravom postavlja pitanje ko će povući ručnu večeras na terenu Asvela u odloženom meču 4. kola Evrolige (20.45).

Francuski velikan je sigurno među klubovima koji su posebno osetili snagu korona virusa.

Veći deo ekipe bio je inficiran, zbog čega je umesto sedam, Asvel odigrao svega četiri evroligaške utakmice na kojima nije bio kompletan.

Uprkos tome, izabranici Terensa Parkera iznenadili su Baskoniju u poslednjem kolu i to u Vitoriji, naznačivši tako da polako uspostavljaju formu shodno kvalitetima koje sastav sasvim sigurno poseduje.

Asvel je tokom leta dosta poradio na osnaživanju ekipe; dovedeni su provereni igrači poput Norisa Kola, Mustafe Fala, Pola Lakomba i Vilijama Hauarda, ali i vrlo zanimljivi prospekti nalik Aleriku Frimanu, Metju Maršu, Jabuseleu…

Trenutne domete francuskog velikana je teško spoznati, s obzirom na to da je ekipa imala velikih problema sa virusom, ali je nesumnjivo da su dobro popunjeni na skoro svim pozicijama i da trener Parker ima mogućnost „duboke rotacije“.

Samo na pleju, rotiraju se trojica kvalitetnih i iskusnih plejmekera: Dio, Kol i Frimen (tu je i talentovani Strazel, odigrao samo dve evroligaške utakmice), pritom su Lajti, Kahudi i Hauard sa dvojke ili trojke sasvim umešni sa loptom u rukama.

S tim u vezi, ne čudi što je Asvel, uprkos tome što je odigrao svega četiri utakmice, među timovima sa najviše asistiranih poena (17.8).

Parker ima dovoljan broj opcija pod košem za kombinovanje niskih i visokih petorki (čak se i iskusni Kahudi spušta na četiri) i ekipa bi sigurno ostvarivala već broj timskih asistencija da su im kojim slučajem procenti šuta za tri osetno bolji (30 odsto).

Asvel je defanzivno vrlo ranjiv: suštinski je slab u branjenju „pika“ (13. odbrana Evrolige), ujedno kuburi sa velikim brojem izgubljenih lopti: samo Friman i Kol u proseku gube više od tri.

Opravdano je pitanje da li će košarkaši Zvezde imati dovoljno znanja, ali i sloge, da iskoriste potencijalne probleme u igri rivala, kojeg su prošle sezone u Francuskoj nadigrali u samoj završnici, nadoknadivši veliki minus (Asvel imao plus 21 pred kraj poluvremena).

Evidentno je da su domaći igrači skrajnuti: većini je minutaža u osetnom padu, uloge epizodne, dok se pojedini, nalik Marku Simonoviću, sve ređe „skidaju“ za evroligaške mečeve.

Trener Obradović je pod sve većim pritiskom: jasno je da će rezultatski morati da opravda besumučno forsiranje Lojda i O Brajanta u napadu (Amerikanac sam ima 47 pokušaja za tri od starta Evrolige, dok ostatak spoljne linije 69).

Više od 70 odsto akcija „nacrtano“ je za Lojda, dok je O Brajant „preko noći“ postao najkorišćenija opcija u centarskoj liniji.

Kuzmić, primera radi, prosečno u Evroligi ima manje od četiri pokušaja iz igre, zaključno sa realizacijom nakon ofanzivnog skoka.

Kapiten Lazić je zbirno pokušao sedam puta za dva i osam sa distance, Dobrić ukupno 12, Simonović 14, dok jedino Jagodić Kuridža i Davidovac imaju nešto preko dvadeset pokušaja od starta najelitnijeg takmičenja.

Lojd  kao svi srpski igrači

Koliko su uloge neravnomerno raspoređene od starta evroligaške sezone, možda i najbolje ilustruje podatak koji bi mogao da završi i u rubrici „verovali ili ne“. Naime, Džordan Lojd je od početka Evrolige imao broj pokušaja za dva i tri poena, nešto manji nego svi srpski igrači zajedno – tačnije oni koji uopšte i igraju, odnosno imaju određene epizodne uloge. Iako nesporno kvalitetan košarkaš, koji je i doveden letos da bude nosilac igre, Lojd je kod trenera Obradovića dobio takav kredit da je u prvih šest kola pokušao čak 49 puta za dva i 47 za tri poena, dok su Kuzmić, Lazić, Dobrić Davidovac, Simonović i Jagodić Kuridža zbirno na koš šutnuli 113 puta.