Nedavna neprijatnost, koju je doživela u saobraćaju i zbog koje je zadobila prelom ruke, za posledicu danas ima da se o Anđeliji Arbutini priča van košarkaškog konteksta i isuviše glasno, što jedna od naših najboljih košarkašica svih vremena uopšte ne voli.
Iako je javna ličnost, statusa jedne od naših najboljih košarkašica ikada, Anđelija Arbutina, od završetka svoje sjajne karijere, nikada nije svojim ponašanjem niti obraćanjem izlazila iz okvira utiska koji ostavlja – šarmantne, decentne i odmerene ličnosti.
Ni činjenica da je u skladnom braku sa Slobodanom Šarencem, našim poznatim sportskim komentatorom, sa kojim ima dve ćerke, nije uticala na njeno ponašanje niti je povećala želju za javnim eksponiranjem, preko mere ukusa. S tim u vezi, nedavni incident u saobraćaju, koji nije prouzrokovala, a zbog kojeg je doživela telesnu povredu, u podjednakoj meri je uticao i na njene emocije i psihičku stabilnost, pogotovo jer se u tom trenutku nalazila u kolima sa ćerkom.
U pitanju je nekada vrhunska košarkašica, koja je činila deo sjajne jugoslovenske reprezentacije krajem 80-ih i početkom 90-ih prošlog veka. Bila je zapravo jedna od najboljih igračica poznata po odličnoj tehnici i zavidnom šutu.
Zapravo, Arbutina je građom odavala utisak igračice koja bi u današnjoj košarci sigurno igrala u WNBA. Dugo nije postojala, a i danas je tako, uprkos fantastičnim rezultatima reprezentacije Srbije pod vođstvom Marine Maljković, bilo koja uvodna špica kao najava ženske reprezentativne košarke, a da u krupnom kadru, na par sekundi, nije ponovljen njen pobedonosni koš sa meča protiv Australije u polufinalu Olimpijskih igara u Seulu 1988.
Najveći deo svoje klupske karijere provela je u Crvenoj zvezdi, njenoj najvećoj sportskoj ljubavi. Čak deset godina, a devet u nizu, od 1983. do 1992. igrala je veoma uspešno u crveno-beloj opremi. I mada nije bila deo generacije koja je 1979. godine pokorila Evropu, na Malom Kalemegdanu je smatraju jednom od najboljih košarkašica svih vremena.
U dresu Zvezde osvojila je dve šampionske titule, isto toliko i pehara u kupu, a 1990. bila je i treća u Kupu šampiona. Dugo godina je saigračice predvodila kao kapiten ekipe.
Pamti se i njena simultanka u finalu domaćeg prvenstva 1995. kada je u dresu Bečeja, upravo protiv Zvezde, u drugoj utakmici postigla 62 poena (Bečej je tada osvojio titulu).
Kasnije je nastupala u Mađarskoj, Italiji, vršačkom Hemofarmu, Borcu iz Banja Luke, kao i u Izraelu.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrala je 81 utakmicu. Osvojila je čak četiri srebrne medalje sa velikih takmičenja: dve sa Evropskog prvenstva 1987. i 1991. a najvredniju sa Olimpijskih igara u Seulu 1988.
Na Evropskom prvenstvu 1995. bila je najbolji strelac u reprezentaciji SR Jugoslavije, prosečno postižući 15,2 poena po meču.
O njenom braku sa Slobodanom Šarencem gotovo da nikada nije govorila, a po tom pitanju je, inače harizmatični i elokventni sportski komentator, vrlo suzdržan. Otkrio je samo da su se upoznali u jednoj emisiji koju je svojevremeno vodio na Trećem kanalu, negde uoči Olimpijskih igara u Barseloni, na kojima naša država na kraju nije ni učestvovala zbog sankcija, kao i da je njegova supruga imala ideju da ga upozna sa njenom prijateljicom. Međutim, „ljubani režiser“ imao je drugačije planove.
Rođena je 29. marta 1967. godine u Beogradu. Završila je Petu beogradsku gimnaziju, a neostvarena želja joj je bila da upiše Veterinarski fakultet. Studirala je na Poljoprivrednom, ali ga nije završila zbog profesionalnih obaveza, s obzirom na to da je sa 18 godina već igrala za prvi tim Crvene zvezde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.