Foto: Instagram/sns_srbijaSrpska napredna stranka je posegla za svojom verzijom ping-pong diplomatije. U svoje partijske redove je privolela Ilijea Lupuleskua, našeg najtrofejnijeg stonotenisera svih vremena.
Lupulesku je na svet došao 30. oktobra 1967. u zrenjaninskom porodilištu. Odrastao je u Uzdinu, banatskom selu u opštini Kovačica, koje je pretežno naseljeno Rumunima.
Sportu kojem će dati celog sebe posvetio se s devet godina. Iako ga je u dečačkim danima opčinjavao fudbal, reket je uzeo u ruke pod uticajem školskih drugova, koji su već trenirali u mesnom klubu Unirea (na rumunskom Jedinstvo). Promenio je u karijeri mnogo klubova. Navijač je Zvezde, a najduže je opstao u Partizanu.
Bio je juniorski prvak Jugoslavije s tek navršenih 14. Dogodine, 1982, debitovao je u Novom Sadu u reprezentaciji uz Milivoja Karakaševića, Zorana Kalinića, Antuna Stipančića i Dragutina Šurbeka.
Najzapaženije domete je postigao u igri parova. Iako je bio evropski prvak, njegova najsjajnija medalja je srebro sa Olimpijskih igara u Seulu 1988. sa Zoranom Primorcem. Jugoslovenski dubl, u svoje vreme jedna duša u dva tela koja je pobrala sve simpatije sportskih zaljubljenika od Vardara pa do Triglava, izgubio je u finalu od Kineza. Iako je „plavima“ pripao prvi set, na razliku (22:20), favoriti su u sledeća dva dokazali klasu (21:8, 21:9).
Zajedno su bili i svetski vicešampioni u Nju Delhiju 1987. I tada su poraženi u odlučujućem meču od neprikosnovenog kineskog para tog vremena, ali su dali mnogo jači otpor (21:17, 12:21, 22:20). Kao najbolji dubl Evrope najzad su se okitili i zlatom u Geteborgu 1990.
Po raspadu Jugoslavije svako je nastavio svojim putem. Lupulesku je bio učesnik olimpijskih igara i u Barseloni 1992 (pod zastavom MOK jer su zbog sankcija UN učestvovali samo naši takmičari u pojedinačnim sportovima bez isticanja nacionalnih obeležja) i u Atlanti 1996, a i u Atini 2004. kao američki predstavnik. Državljanstvo SAD je dobio 2002, a četiri godine kasnije počeo je da se nadmeće u toj reprezentaciji.
Primorac je nastavio da igra za Hrvatsku. Među olimpijcima je koji su učestvovali sedam puta kao i naš strelac Jasna Šekarić (oboje se poslednji put ogledali u Londonu 2012).
Lupulesku, koji je najvećim takmičenjima uzeo 14 medalja, na olimpijadu je došao šesti put upravo u Londonu, kao član stručnog štaba srpskog tima.
Amerikanci su ga želeli u reprezentaciji još 1992, ali ih je odbio. Kada su ga pitali drugi put, nije im dao konkretan pristanak, ali su oni uputili molbu Stonoteniskom savezu, koji je od Olimpijskog komiteta dobio dozvolu da ga ustupi američkom timu, a da njega o tome ništa nisu pitali.
U reprezentaciji je imao zapažene uspehe i s Jasnom Fazlić, koja mu je bila i životna saputnica do 1996. Bili su evropski šampioni u miksu u Parizu 1988. To je ponovio deset godina kasnije u Ajndhovenu s Rumunkom Otilijom Badesku.
Od 2001. živi u Americi, u Čikagu. U veteranskim danima je igrao egtibicije, vodio je kampove i davao časove. Radi u firmi „Kilerspin“ koja je zaslužna za popularizaciju stonog tenisa u SAD.
Kandidovao se za predsednika STSS 2009. Na burnoj izbornoj sednici pobedu je odneo Kalinić. S njim je Lupulesku kasnije sarađivao u programima reprezentacije, ali su se razišli. „Ne želim da igram Kalinićeve igre“, izjavio je jednom.
Strastveni je zaljubljenik u motore. Znao je da na prekookeanski let utovari i jamahu i hondu da bi ih vozio po banatskim drumovima.
Oženjen je i ima kćerku Leonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
