Ko je kriv što je Nemačka ispala s Mundijala?

Došao je kraj. Zadnji zvižduk sutkinje Stefani Frapar obeležio je ispadanje nemačke reprezentacije sa Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru. Nakon tri utakmice, završena je avantura tima pod vođstvom saveznog selektora Hanzija Flika. I to više nego zasluženo. Nakon loše predstave protiv Japana, i u napadu i u obrani, usledio je skok kvaliteta u drugoj utakmici protiv Španije. Ali ono što je nemačka reprezentacija pokazala u odlučujućoj utakmici protiv Kostarike, bilo je jednostavno malo. Premalo. Ekipa je na taj način potvrdila trend koji traje već godinama: Nemačka je postala osrednja.

Nemačka reprezentacija, koja je, naročito u prvom poluvremenu protiv Kostarike, 31. reprezentacije na FIFA-inoj svetskoj rang-listi, delovala kao bez glave, bez ideja i bezopasno. Nije uspela da se istakne u napadu, dodavanja su se završavala kod suparnika, udarci ka golu su promašivali cilj za više metara, a u odbrani su Antonio Ridiger, Niklas Zile ili David Raum povremeno pravili greške od kojih se dizala kosa na glavi.

Kao i na Svetskom prvenstvu pre četiri godine u Rusiji, nemačka selekcija i ovoga puta mora kući već nakon prvog kruga. Ni na Evropskom prvenstvu prošle godine ekipa nije bila uspešna i ispala je već u osmini finala protiv Engleske. Ono što se moglo videti u Kataru pokazuje dalje, gorko nazadovanje nemačke reprezentacije. Tim je u poslednjih deset utakmica na turnirima uspeo da ostvari samo tri pobede – to ne može biti dovoljno za tim Nemačke.

Helikopterom na konferenciju za novinare?

Izgradnja novog tima koja je s Hanzijem Flckom počela pre nešto više od godinu dana, zapala je u krizu. Pritom nisu problematični samo sportski uspesi. I oko onoga što se događa van terena sve češće se mršte i najveći navijači nacionalne reprezentacije. Pre druge utakmice na Svetskom prvenstvu protiv Španije, na konferenciju za novinare u Dohi došao je samo selektor, iako bi morao da se pojavi bar još jedan igrač. Putovanje od kampa nemačke ekipe u Al Šamalu do glavnog grada Katara, što je udaljenost od oko 100 kilometara, za igrače jednostavno nije bilo prihvatljivo, objasnio je Flik.

To je bila uvreda za predstavnike svetskih medija koji su čekali, kao i za navijače. Nemački fudbalski savez (DFB) je navodno za to „daleko“ putovanje na konferenciju za novinare, od FIFA zatražio helikopter. Ali FIFA se tome usprotivila. To je bio arogantan ispad koji se ne može objasniti, ni prihvatiti.

Previše igrača su osrednji

U sportskom pogledu, nemačka nacionalna selekcija već godinama ima isti problem: napadači ne pogađaju gol, a odbrana osrednje sprečava golove protivnika. Nedostaje napadač, prava „devetka“ – kakvi su svojevremeno bili Miroslav Klose ili Jirgen Klinsman. Postoji, istina, jedan kandidat – Niklas Filkrug, ali taj napadač Bremena ne spada u svetski vrh. U odbrani defanzivnim igračima jednostavno nedostaje kvalitet. Jedino Antonio Ridiger ili golman Manuel Nojer po pravilu ispunjavaju visoka očekivanja. Ostali nemaju kvalitet da bi mogli da se nose sa svetskim vrhom.

Ali, odakle da savezni selektor uzme igrače? Već godinama ne funkcioniše proces formiranja takvih budućih reprezentativaca, koji bi nemački tim mogli da vrate na stazu uspeha. Kad imate većinom osrednje igrače, onda je to dovoljno samo za fudbalsku osrednjost.

Tek pre dve godine DFB je promenio svoju sistem treninga. Prodrman neuspehom na Svetskom prvenstvu u Rusiji, direktor DFB Oliver Birhof najavio je dalekosežne promene u treningu i podsticanju mladih fudbalera. Pod naslovom „Projekat budućnost – za buduće svetske prvake“, želimo da Nemačku u idućih 30, 40 godina etabliramo u svetskom vrhu, najavio je Birhof. Taj put bi mogao da potraje duže nego što se mislilo. Flik je sada pod veoma velikim pritiskom, jer sledeće takmičenje je Evropsko prvenstvo za dve godine, a domaćin je Nemačka. To ne ostavlja mnogo vremena tom 57-godišnjaku koji sada mora da dokaže svoj kvalitet kao selektor.