Carica „koreje“ u redovima SNS: Ko je Vesna Čitaković Đurišić, još jedna sportistkinja među naprednjacima?

Bivša reprezentativka Vesna Čitaković Đurišić je imenovana za jednog od dva potpredsednika. Njena saigračica iz nacionalnog tima Jelena Nikolić Nenadić, s kojom je bila predvodnik novog talasa ženske odbojke do neslućenih visina, avanzovala je u prvog potpredsednika.

Njih dve iz igračke karijere dele svetsku bronzu iz Japana 2006. pod zastavom Državne zajednice Srbija i Crna Gora na izdisaju i evropsko srebro iz Luksemburga sledeće godine, a sada i privrženost Srpskoj naprednoj stranci, pošto je i Čitaković Đurišić, od koje je Nikolićeva nasledila kapitensku traku posle Olimpijskih igara u Pekingu 2008, postala član vladajuće partije. Nikolićeva se i ozbiljnije posvetila stranačkim aktivnostima. Bila je odbornik u Skupštini Grada Beograda i na listi za opštinske izbore na Vračaru 2020.

Vesna Čitaković je rođena 3. februara 1979. u Rogačici kraj Bajine Bašte. Odbojku je zavolela gledajući na televiziji dramatično olimpijsko finale ženskih selekcija u Seulu 1988: Peruanke su vodile s 2:0 u setovima, a odbojkašice Sovjetskog Saveza su načinile potpuni preokret sa 17:15 u setu na razliku za zlato. Počela je da trenira u lokalnom Tarateksu u sali osnovne škole.

U školskim danima su je zbog visine, koja je odredila i njeno mesto u timu, zvali Raza Mujanović, po div-centru jugoslovenske ženske košarkaške reprezentacije tog vremena. „Plakala sam zbog toga kao kiša. U prvom razredu učiteljica nije htela da se slika za zajedničku fotografiju na kraju školske godine jer joj je iskočio herpes. Stala sam u sredinu. Svi su mislili da sam na slici baš ja učiteljica“.

S 15 godina je zaigrala u prvom timu Jedinstva, užičkom odbojkaškom čudu koje je kroz klupska nadmetanja činilo pionirske poduhvate za potonji uzlet ženske reprezentacije. Jedinstvo je bilo osmostruki uzastopni državni prvak (1994-2001, prevlast prekinula Crvena zvezda), a Čitakovićeva je uz te uspehe (i uz neizbežne trubače na tribinama) izrasla u vrhunskog srednjeg blokera.

Bila je prepoznatljiva po udarcu „koreja“, koji je izvodila munjevito i uz specifični pokret telom pri skoku. Tajnama „koreje“ naučila ju je Rumunka Luminica Trombicaš, kad je u sezoni 1997/98. igrala u Jedinstvu. U kasnijoj karijeri u Italiji zato su je nazvali „Vesna va veloče“ (Vesna ide brzo). Čak je na molbu nekih trenera držala pokazne časove mlađim uzrastima.

Zenit njenog stasavanja u domaćem ambijentu bilo je učešće na završnom turniru Top tims kupa, kasnije Kupa CEV, drugog po značaju takmičenja evropske klupske odbojke. U polufinalu u Bakuu 2002. savladan je Telekom iz Beča s 3:0, a u finalu je domaći tim bio bolji s 3:1.

Karijeru je počela da nadgrađuje preko granice. Prvo je 2002. otišla u redove evropskog prvaka Modene, u kojoj su nosioci igre bile neke od najboljih odbojkašica sveta. Udala se za crnogorskog fudbalera Duška Đurišiča, koji je igrao u OFK Beogradu. Zatrudnela je kada je 2003. trebalo da pređe u Rusiju s već potpisanim ugovorom. Dogodine su dobili Nikolu, danas košarkaša Mege, koga je selektor Svetislav Pešić zvao za kvalifikacione mečeve za minuli Mundobasket.

Dalja karijera Vesne Čitaković Đurišić pratila je neko vreme muževljev put, a ne njene igračke kapacitete. Zato je bila u skromnim klubovima u Izraelu i Nemačkoj, a onda su joj se otvorila vrata istanbulskog Ezačibašija, i danas jednog od najboljih klubova Evrope.

Igrala je i u Rumuniji i Poljskoj. U oktobru 2015. pristupila je Zvezdi, ali se među crveno-belima zadržala samo nekoliko meseci. Preko zime ju je novi zov inostranstva ponovo odveo na Apenine. Ubrzo je u Bergamu ipak prelomila da završi karijeru.

Pošto sebe drži za lokalpatriotu, pokušava da Jedinstvu, koje je ove godine proslavilo 55. rođendan, vrati stari sjaj. Prvi cilj joj je da uvede klub iz Prve lige u Superligu, među najbolje.