Ko je Zoran Gajić, novi ministar sporta?

On je dobio resor sporta i na tom mestu naslediće bivšeg vaterpolistu Vanju Udovičića.

On je 2016. godine izabran za predsednika OSS, tako što je za rivala imao svog bivšeg igrača Vanju Grbića kojeg je u pobedio glasovima 26 od 46 delegata, uprkos tome što su mnogi tipovali na drugačiji ishod.

On je nakon ispolitizovane smene Nenada Golijanina zbog uzdržanosti pri prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, došao na čelo OSS, iako se tada još aktivno bavio trenerskim poslom u ženskoj ekipi Rabita iz Azerbejdžana, te nije imao nikakvog organizaciono-upravljačkog iskustva mimo terena.

Ipak, brojni uspesi muške i ženske odbojkaške reprezentacije poslednjih godina preporučile su ga 2020. godine za reizbor.

Reizabran je za predsednika Odbojkaškog saveza Srbije jednoglasnom odlukom 44 od 50 delegata na redovnoj, izbornoj Skupštini OSS.

Ipak, na sredini tekućeg mandata stigao je poziv mandatarke Ane Brnabić da uđe u novu Vladu Srbije, pa se čini da će OSS morati uskoro da bira novog prvog čoveka srpske odbojke.

Zoran Gajić je rođen 28. decembra 1958. u Pančevu. Magistar je odbojke. Od 1988. do 1993. bio je asistent za odbojku na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu, od 2000. do 2002. profesor odbojke na Fakultetu za trenere u Beogradu, a 2015. je bio predavač na predmetu Odbojka na Fakultetu za trenere u Novom Sadu.

Gajić je u periodu 1980–1988.bio glavni trener kampa pokrajine Vojvodina i trener juniorske reprezentacije pokrajine Vojvodina. Od 1980. do 1983. organizovao je i vodio grupe odbojkaša početnika starosti 9 do 11 godina. U periodu od 1987. do 1992. bio je trener muške juniorske reprezentacije Jugoslavije. U okviru rada na edukaciji trenera, Zoran Gajić je držao predavanja na seminarima u Jugoslaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Iranu i Mađarskoj, na teme od početne obuke odbojkaške tehnike do rada sa vrhunskim ekipama.

Kao prvi trener muške seniorske reprezentacije Jugoslavije osvojio je 9 medalja, 2 zlatne, 2 srebrne i 5 bronzanih: zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju (Australija) i Evropskom prvenstvu 2001. u Ostravi (Češka), srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1998. u Tokiju (Japan) i Evropskom prvenstvu 1997. u Ajndhovenu (Holandija), bronzane medalje na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti (SAD), Svetskom Kupu šampiona 2001. u Tokiju (Japan), Svetskoj ligi 2002. u Belo Horizonteu (Brazil), Evropskom prvenstvu 1995. u Atini (Grčka) i 1999. u Beču (Austrija). Pored reprezentacije Jugoslavije, čiji je prvi trener bio od 1995. do 2002, bio je prvi trener seniora Rusije u periodu 2005–2006. i prvi trener seniora Irana od 2007. do 2008.

Sa reprezentacijom Rusije osvojio je zlatnu medalju u Evropskoj ligi 2005. u Kazanju (Rusija), srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. u Rimu (Italija) i bronzanu medalju u Svetskoj ligi 2006. u Moskvi (Rusija). U klupskoj karijeri, Zoran Gajić je osvojio 8 titula prvaka Jugoslavije, Grčke, Turske, Rusije i Azerbejdžana, i 3 titule pobednika Kupa Jugoslavije, Grčke i Turske.

Zoran Gajić je od 1989. do 1993. bio prvi trener Vojvodine iz Novog Sada, sa kojom je 1992. osvojio “duplu krunu”: Prvenstvo i Kup Jugoslavije, a 1993. drugu titulu prvaka Jugoslavije. Od 1993. do 1995. bio je prvi trener grčkog Arisa iz Soluna. Dve godine zaredom, 1994. i 1995. bio je vicešampion Grčke, a 1995. i učesnik Finalnog turnira Kupa pobednika Kupova CEV.

Zoran Gajić je od 1995. do 1997. bio trener Oresitijade sa kojom je 1996. igrao na Finalnom turniru Kupa CEV, a 1997. bio vicešampion u prvenstvu i Kupu Grčke. Od 1998. do 2000, Zoran Gajić je bio trener Olimpijakosa iz Pireja, sa kojim je 1999. osvojio prvenstvo i Kup Grčke, a 2000. još jednu titulu prvaka Grčke.

Trener Orestijade bio je od 2000. do 2001. sa kojom je zauzeo četvrto mesto u prvenstvu Grčke. Zoran Gajić je od 2002. do 2004. bio trener turskog Arčelika iz Istanbula, sa kojim je 2003. osvojio titulu prvaka Turske i titulu pobednika Kupa Turske. Zoran Gajić je u sezoni 2004–2005. osvojio titulu prvaka Rusije sa Belogorjem iz Belgoroda (do 30. januara 2005, kada je imenovan za selektora Rusije). Od 2007. do 2009. bio je trener ruske Iskre iz Odincova, sa kojom je bio vicešampion Rusije 2007. i 2008. i vicešampion u Kupu Rusije 2008. i osvajač trećeg mesta na Finalnom turniru Lige šampiona 2009. u Pragu (Češka). Zoran Gajić je bio trener ruskog Urala iz Ufe od 2009. do 2011. Gajić je 2011. i 2012, a zatim i od 2014. trener azerbejdžanske Rabite iz Bakua sa kojom je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba 2011, kada je postao klupski prvak sveta na Svetskom prvenstvu u Dohi (Katar). Gajić je sa Rabitom osvojio dve titule prvaka Azerbejdžana, 2012. i 2015.