Ko su najbolje desetke Jugoslavije i Srbije: Piksi i dalje (ne)dostižan, može li Sergej da nasledi Tadića?

Uskoro će početi i euforija, licitiranje ko će se naći na konačnim spiskovima reprezenacija učesnica. Krenuće se i sa procenama dometa, postavljenih ciljeva, analizama sposobnosti igrača među kojima će biti naročito interesantni oni kojima u opisu kvaliteta još uvek odgovara sintagma „naša desetka“.

U poslednje dve decenije svedoci smo velikih promena u svetu fudbala. I sa taktičke strane izvršene su brojne korekcije u meri da je danas i pitanje da li još uvek i u kojoj meri postoji pozicija nekadašnje klasične „desetke“. Kreativac koji se nalazi iza špiceva zadužen za stvaranje šansi, završni pas, spajanje sa golom centarfora…

Motorički, u smislu fizikalija, fizičke spremnosti fudbaleri su danas neuporedivo napredniji, izdržljiviji, većih mogućnosti za lakši i brži fizički oporavak. S tim u vezi, i formacijske promene vršene su na način da mogu da pokrivaju veći prostor na terenu i budu komplementarni sa većim brojem saigrača.

Ipak, retko koji pasionirani navijač i danas ostane bez vedre grimase na licu kada se pomenu majstori kakve je naša reprezentacija imala tokom istorije. Nije ih bilo puno, ali se u almanasima redovno briše prašina i osvežava memorija na osnovu prikazanih sekvenci fudbalskih veština jednog Dragana Stojkovića Piksija, aktuelnog selektora Srbije.

Za potrebe serijala „Katar 2022“ nećemo ići u predaleku fudbalsku prošlost; uostalom Srbija samostalno nastupa tek od 2006. godine, već ćemo se fokusirati na dešavanja i aktere kojima likovi na sličicama u Paninijevim albumima nisu izbledeli.

I pre Svetskog prvenstva 1990. godine u Italiji Srbija je imala svoje „predstavnike“ u reprezentaciji Jugoslavije koji su igrali na poziciji „desetke“.

Od Kuleta Aćimovića do Safeta Sušića

Jovan Kule Aćimović je, recimo, igrao na vrhunskom nivou na Svetskom prvenstvu 1974. u Nemačkoj (Jugoslavija ispala u drugom krugu, nakon poraza od Nemačke, Poljske i Švedske).

Na narednom Svetskom prvenstvu 1978. Jugoslavija nije učesvovala, dok je 1982. vodeći kreativac bio Safet Sušić.

Identičan neuspeh doživela je Jugoslavija 1986. godine, time što se nije plasirala na Mundijal u Meksiku. Naredna velika fudbalska smotra, zapravo najveća, organizovana je u Italiji 1990. i na njoj je Dragan Stojković Piksi pokazao zašto ga mnogi i danas smatraju za možda i najboljeg srpskog fudbalera svih vremena.

Tadašnji selektor, Ivica Osim izuzetno je cenio i poštovao Piksija, koji je tog leta odlučio da posle četiri uspešne sezone napusti Crvnu zvezdu i pojača Olimpik iz Marseja, u tom trenutku jedan od najboljih klubova u Evropi.

Iako se o kadrovskim rešenjima Osima moglo polemisati, prisustvo i uloga vodećeg kreativca za Dragana Stojkovića bili su neupitni.

Piksijeve partije iz Italije neponovljive

Još uvek je Safet Sušić imao svoje mesto u reprezentaciji ali je bilo evidentno da mu je karijera na zalasku. Piksijev naslednik u Zvezdi, Dejan Savićević morao je da istrpi i poštuje opredelenje selektora da u startnoj postavi igra sa jednom „desetkom“ uprkos tome što su se Piksi i Savićević fino nadopunjavali u Crvenoj zvezdi.

Osim izvanrednog driblinga, promene pravca, vizionarskog pasa, kako unapred tako i bočnog, Piksi je u Italiji pokazao i izuzetnu brzinu razmišljanja, smelosti i odlučnosti da forsira fudbal unapred, u periodu kada se kontorla tempa i usporavanje igre podrazumevalo.

Zauvek će se pamtiti njegov fantastično izvedeni slobodnjak protiv Španije u osmini finala, kada je Antoniju Zubizareti, golmanu „crvene furije“ pre šuta rukom pokazao gde će gađati i da mu neće odbraniti. Prethodno je neopisivim lažnjakom izbacio pola odbrane i doneo vođstvo (1:0).

Nažalost, ostaće zabeleženo i da je u borbi za polufinale promašio penal protiv Argentine, doduše nije bio jedini (neprecizni su bili i Faruh Hadžibegić i Dragoljub Brnović).

Zbog sankcija, SR Jugoslaviji je bilo onemogućeno da se kvalifikuje na Mundijal 1994. organizovan u SAD, ali je već na narendom u Francuskoj naša reprezentacija bila prisutna.

Iako mu je igrački zenit prošao, u 33. godini života, Piksi je bio predvodnik generacije koja je puno obećavala, a na kraju je eliminisana u osmini finala od Holandije, ostavivši utisak da se sve vreme na „maloj sceni“ iza kulisa odvijao sukob ega asova kakvi su bili Dejan Savićević, Predrag Mijatović, Vladmir Jugović, Siniša Mihajlović…

U odnosu na Osima, selektor Slobodan Santrač igrao je sa Stojkovićem i Savićevićem u startnoj postavi ali je to već bilo vreme kada je Savićević bio bliži kraju sjajne fudbalske karijere nego li igračkom zenitu.

Jugoslavija se nije plasirala na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji, a u analima će ostati sam kvalifikacioni put na kojem su promenjena „trojica“ selektora naše reprezentacije (Ilija Petković, Milovan Đorić, selektorska komisija: Dejan Savićević, Vujadin Boškov, Ivan Ćurković).

Bez prave desetke u Nemačkoj

Na Mundijalu 2006. prezentovana je generacija koju je u Nemačkoj predvodio Dejan Stanković kao jedini fudbaler koji je mogao da ispuni određene fudbalske kriterijume karakteristične za „desetku“.

Naravno, borba ega, sukobi, loši potezi tadašnjeg selektora Ilije Petkovića, naknadni poziv njegovom sinu Dušanu da se priključi reprezentaciji, povreda Nemanje Vidića kumovali su porazima od Holandije, Obale Slonovače i debaklu od Argentine (6:0).

Na Mundijalu u Nemačkoj, Srbija i Crna Gora nije imala klasičnu desetku niti je to mesto u Interu pokrivao Dejan Stanković. Modernim rečnikom, Deki je više bio „box to box“ vezni fudbaler.

Sličnu ulogu imao je i kod Radomira Antića na Mundijalu 2010. u Južnoj Africi, kao kapiten reprezentacije koja je dosta obećavala ali je na kraju završila takmičenje u grupi porazom od Australije. Možda je Miloš Ninković mogao da bude klasična „desetka“ s obozirom na to da ga je odlikovao dobar pregled igre, mekan pas i finoća poteza, ali objektivno nije mogao da se izbori za standarndo mesto u startnoj postavi.

Da li je Sergej nova „desetka“?

Naredni planetarni šampionat na koji smo se plasirali održan je 2018. u Rusiji. Reprezentujući tada prvi put državu Srbiju, Fudbalski savez se ponovo potrudio da se obruka u intermecu između kvalifikacija i samog takmičenja tako što je smenio Slavoljuba Muslina i postavio „svog čoveka“, trenerskog početnika Mladena Krstajića.

Zrno razdora predstavljao je Sergej Milinković Savić kojeg Muslin nije imao u planovima za Mundijal, a u Savezu su insistirali na njegovom nastupu u Rusiji.

As Lacija i sjajni kreativac možda je personifikacija taktičkih promena na uštrb pozicije klasične „desetke“. Sa osam asistencija od početka sezone, najkreativniji je fudbaler u Ligama petice, a opet nije „samo“ kreativac i „paker“ već ima i jasna defanziva zaduženja.

Koju deceniju ranije, Milinković Savić bi možda bio klasična „desetka“, dok danas tu ulogu u reprezentaciji „deli“ sa Dušanom Tadićem.

Kapiten Ajaksa takođe je lucidan fudbaler, igrač poteza, izvrsne asistencije i driblinga ali je u današnjem fudbalu neko ko ili igra ofanzivno levo ili desno u napadačkom triju, a retko kada u sredini.

Takođe, iako manje od Milinković Savića, ima propisane defanzive zadatke koji ponekad podrazumevaju i pokrivanje čitave jedne strane i udvajanje protivničkih krila.

Na sreću Srbije, kao verovanto najbolja srpska „desetka“, selektor Dragan Stojković dozirano svakom od njih udeljuje najfinije sastojke „desetke“ koje obojica upijaju i demonstriraju na terenu.

Uostalom, naši su najkretivniji fudbaleri i idejne vođe, što bi trebalo da budu i u Kataru.