U poslednjih pola decenije u regionalnim okvirima, najveći takmac Crvenoj zvezdi, preciznije napisano, najteži na više frontova, postala je Budućnost. Rivalitet na parketu dobio je i političku konotaciju zbog koje će takođe predstojeći finalni serijal ABA lige biti u fokusu, ne samo regionalne, već i evropske, tačnije evroligaške javnosti.
U jednoj od poslednjih sezona (2021/22), u kojoj će učešće u Evroligi biti obezbeđeno šampionskom titulom na Jadranu, Zvezda će imati najteži mogući izazov da na tri dobijene utakmice, po sistemu 2-2-1, u konačnom zbiru eliminiše Budućnost. Počevši od nedelje, 16. maja na repertoaru će biti treće uzastopno regionalno finale istih protivnika; Zvezda će imati prednost domaćeg terena, ujedno i imperativ da dobije dve uvodne utakmice u hali „Aleksandar Nikolić“. U suprotnom, Budućnost bi došla u poziciju da se pitanje novog šampiona rešava u Podgorici.
Gledano kroz prizmu međusobnih mečeva u regularnom delu (Budućnost dobila oba) ali i pruženih partija tokom većeg dela sezone, posebno u završnici, utisak je da su Podgoričani u blagoj prednosti. Preuzimanjem ekipe od Petra Mijovića, Dejan Milojević konstantno pokušava da dodatno ubrza igru i rešenja pronalazi u ranoj fazi napada. Stil igre koji neguje srpski stručnjak nikako ne odgovara Crvenoj zvezdi, naročito način na koji Podgoričani, tačnije tandem plejmejkera Kobs-Ivanović igraju u centralnom piku. Obojica su odlični asistenti (zbirno u proseku ostvaruju 8,53 uspešnih dodavanja), dobro prepoznaju situacije na terenu, načine na koji protivnička ekipa brani igru dva na dva.
Takođe, u odnosu na Zvezdine bekove, karakterišu ih i dodavanja iz driblinga prilikom kreacije iz pika, znanje da u isti uključe trećeg igrača, iskoriste Šehovića, Nikolića i Dela Valea na šutu sa distance. Ono što je Zvezdinoj odbrani zadavalo dosta problema u prethodnim mečevima jeste znanje Kobsa i Ivanovića da se nakon blokada centara u piku, uvuku ispod protivničkih bekova čekajući im reakciju kako bi egzekuciju tražili u šutu iz neposredne blizine ili pasu.
Budućnost ume da odigra i takozvani španski pik, da sa niskom petorkom, preko bivšeg kapitene Zvezde Luke Mitrovića, iz kratkih otvaranja centara traži rešenja. Obojica plejmejkera se dobro snalaze u igri na otvorenom terenu, nesebični su, vrlo agresivni na perimetru (Ivanović u proseku „krade“ 1,5 lopti) i prisutni u kontranapadu. Rezultati Zvezde u finalnoj seriji, shodno tome, u mnogome će zavisiti od načina na koji će braniti i eventualno usporiti Džastina Kobsa i Nikolu Ivanovića.
Nezgodni u igri jedan na jedan
Džastin Kobs i Nikola Ivanović vrlo su umešni i u igri jedan na jedan. Kobs je i odličan šuter za tri poena (43,33 odsto), dok je Ivanović u tom segmentu prosečan, prevashodno zbog nešto nižeg izbačaja. Crnogorski plejmejker je zato veoma prodoran, nezgodan u izolacijama, prevashodno jer pametno koristi nešto niže težište, nizak dribling i sposobnost brzog izbačaja u šutevima iz driblinga (šutira sa ramena). U Zvezdi sigurno nisu zaboravili njegove izvrsne minijature u prvom meču regularnog dela, kada je u hali „Aleksandar Nikolić“ u prvom poluvremenu dao 20 poena. Kobs ima odličnu prednju promenu, nezgodan i nepredvidiv dribling ispod kolena i sjajan osećaj za ritam i momenat kada se podiže na šut iz driblinga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.