Kod Ramosa oštro, ali ne grubo

Na prvoj utakmici (Engleska – Panama) sudija Griša iz Egipta je kontrolisao tok meča, dosudio je ispravno dva kaznena udarca i kvalitetnim suđenjem dao pun doprinos lepoti fudbalske predstave.

U drugoj veoma bitnoj utakmici (Japan – Senegal), sudija Roki je, uglavnom, kontrolisao situaciju. Dozvolio je „čvrstu igru“ i u takvom suđenju mu je i promakao poneki prekršaj. Interesantno je da niko nije reagovao kod drugog gola Japana, kada se napadač isprečio ispred golmana u njegovom prostoru (petercu) i na taj način ga onemogućio da dođe u posed lopte prilikom poslednjeg dodavanja koje je prethodilo golu.

Treća utakmica (Kolumbija – Poljska) predstavlja možda i najbolje izdanje jedne sudijske ekipe na ovom Svetskom prvenstvu. Meksički sudija Ramos je dozvolio oštriju igru i na taj način je veoma doprineo njenom razvoju. Tokom celog meča bio je principijelan, održavajući isti kriterijum, čime je onemogućio igrače, koji to inače često rade, da negoduju. Možda mu je i promaklo nekoliko situacija kada je bilo moguće izricati opomene, ali je to i logično s obzirom na pomenuti stil suđenja.

Autor je bivši sudija i instruktor suđenja