Kokoškov pred izazovima usred kvalifikacija za OI: Povrede kao na traci

Tačno na polovini kvalifikacija za učešće na Olimpijskim igrama, selektor Igor Kokoškov suočava se sa problemima koji se samo multiplikuju kako one najvažnije utakmice dolaze na repertoar.

Teža povreda Stefana Jovića na sredini treće četvrtine loše utakmice sa Filipinima, broj onih koji su dresove Srbije zamenili „civilkom“ iz sličnih razloga povećala je na četiri.

Naša reprezentacija je rezultatski pozitivno završila duele sa Dominikanskom Republikom i Filipinima, time obezbedila mesto u polufinalu kvalifikacionog turnira (subota), međutim prikazanim kvalitetom, „nadograđenim“ rovitošću bitnih igrača poput Bjelice, Kalinića i Micića, „precrtavanjem“ Jovića, iz pozicije apsolutnog favorita, prešla je u ulogu „vodećeg lika“ kojem još uvek nije poznat scenario niti epilog i to ne same završnice turnira, već i projektovanog polufinala sa Italijom ili Portorikom.

Otkazi iz privatnih razloga; odluke da se leto iskoristi za individualni rad, odnosno odsustvo zbog povreda, centarsku liniju Srbije oslabilo je u meri da je za kvalifikacioni turnir selektor Kokoškov jednostavno morao da se osloni na znanje i talenat Bobana Marjanovića i Filipa Petruševa.

Obojica nespornih napadačkih kvaliteta, ali i jasnih defanzivnih limita, naterali su stručni štab da protiv Dominikanske Republike i Filipina mnogo duže od uobičajenih petnaestak minuta igra zonsku odbranu; defanzivu započinje zonskim presingom…

Možda i najzahtevniji vid odbrane, u smislu potrebnog vremena za uigravanje i sticanje automatizma, Srbija je tokom generalke za polufinalni meč, protiv Filipina, na postavljenu zonu primila previše poena iz njihovih poziocionih napada – u drugom poluvremenu 42, tačnije u trećoj deonici čak 28. Videlo se na delu koliko su kao moderne, polivalentne četvorke, nedostajali Bjelica i Kalinić.

Srbija je najčešće igrala sa četiri niska igrača, neretko dvojicom organizatora igre, preterujući i bespotrebno komplikujući u napadu.

Na oba meča u grupi bilo je i loše istrčanih kontranapada, nedovoljno implementiranih kretnji; neuigranost je bila evidentna jer su bekovi kalibra Teodosića, dovoljno iskusnih Avramovića, Anđušića i Dobrića grešili u nekim osnovnim stvarima tipa ugao dodavanja ka centru na niskom postu.

– Ako me pitate zašto počnemo dobro, a onda padnemo – ne znam odgovor. Verovatno su padovi koncentracije koje moramo da izbacimo u narednim utakmicama, da nas ne bi skupo koštalo. Filipine smo uspeli da dobijemo na individualni kvalitet, ali u narednim utakmicama moramo da menjamo nešto. Nama ove utakmice služe kao trening, jer nismo dugo bili zajedno. Jasno je da ovo sve ne izgleda dobro trenutno, ali kako vreme bude odmicalo, verujemo da ćemo biti bolji. Bitno je biti najbolji kada je najpotrebnije – razmišljanja je Ognjen Dobrić.

Prema saznanjima Danasa, u taboru reprezentacije Srbije optimistični su u pogledu povratka na teren Nemanje Bjelice, Nikole Kalinića i Vasilija Micića za polufinalni meč. Sva trojica propustili su duel sa Filipinima iz preventivnih razloga i trebalo bi da u subotu budu dovoljno spremni za utakmicu.

Kraj za Stefana Jovića

Nažalost, povreda lista desne noge koja se Stefanu Joviću dogodila sredinom treće deonice meča sa Filipinima, takva je da će iskusni plej sigurno propustiti završnicu kvalifikacionog turnira. Zbog doživljene rupture mišića, Jovića očekuje pauza od najmanje tri do četiri nedelje; iako male, šanse da se nađe među putnicima u Tokio još uvek postoje.