Koliko je rasizam u sportu i vidljiviji, i kažnjiviji

Vebo je po tvrdnji četvrtog arbitra iz Rumunije dobacivao sa klupe glavnom sudiji Ovidiju Haceganu uvredljive komentare, te je ga je on putem radio veze nazvao „onim crncem što dobacuje“.

Ljudi iz stručnog štaba Bašakšehira tvrde da je Koltesku namerno upotrebio podrugljiv izraz za ljude tamne puti, a sam Vebo je konstatovao da nekog drugog sigurno ne bi označavao „onim belcem što dobacuje“.

Na snimku sa utakmice jasno se čuje da je Koltesku glavnom arbitru na rumunskom rekao „ala negru de acolo, nu se poate asa ceva“, što u prevodu na srpski doslovno znači „onaj crnac tamo, ne može to tako“, aludirajući na bezobrazno dobacivanje glavnom arbitru.

Iako su rumunski novinari naglasili da je Koltesku već jednom u svojoj otadžbini imao propust u vezi sa rasizmom kada u zapisniku sa meča nije naveo da je publika „ispuštala majmunske zvuke“ vređajući tamnoputog igrača, većina svetskih medija saglasna da je ovde ustvari leksika napravila glavni problem.

Dileme nema da Koltesku nije nazvao Veboa „crnčugom“ ili drugim pogrdnim izrazom, već je iskoristio uobičajenu rumunsku reč za čoveka crne puti (negru – crnac, negrina – crnkinja), ali je to možda klupi turske ekipe zazvučalo kao pogrdni engleski izraz „niger“, koji se na srpskom može prevesti kao „crnčuga“.

Na pitanje da li je Koltesku zaista prikriveni rasista ili ne odgovor će morati da ponudi UEFA, dok Mirko Poledica,predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost, članice svetskog FIFpro sindikata, nema dileme da je rumunski arbitar napravio veliku grešku.

– Čim sam video šta se desilo odmah sam pomislio da je sudija sigurno iz neke istočne zemlje jer se arbitru iz Francuske ili Holandije tako nešto sigurno ne bi desilo. Mislim da su ovde ekipe Pari Sen Žermena i Bašakšehira potpuno ispravno postupile kada su odbile da se vrate na teren i insistirale da meč ne može da se nastavi sa spornim sudijom. Ovde je naročito problem što je tog čoveka poslala UEFA, ista ona koja ima čvrst stav da rasizmu nema mesta u sportu. Navikli smo da se tako nešto dešava na tribinama, ali među onim akoji učestvuju na terenu i oko njega ne bi smeo da se dogodi ni ovakav slučajan ispad – tvrdi Poledica.

Rumunski arbitar prema njegovim rečima nije smeo da tako olako upotrebi izraz koji se može tumačiti dvojako.

– Potpuno razumem da je na njegovom jeziku „negro“ verovatno normalan izraz, međutim, nemoguće je da kao sudija sa toliko iskustva ne shvata da se to lako može protumačiti kao „niger“ što je veoma pogrdno. Na kraju krajeva, zašto neko sa toliko internacionalnog iskustva uopšte upada u zamku da nekoga glavnom sudiji karakteriše po boji kože. Mogao je i odmah da se izvini i objasni da nije mislio ništa loše, ali je to učinio tek kasnije. Ovako nešto je ipak nedopustivo u današnjem svetu kada je rasizam vrlo jasno definisan, a u fudbalu se više ništa ne može sakriti – objašnjava Poledica.

Sociolog Ratko Božović objašnjava da se i na ovom primeru moglo videti da se rasizam nažalost uveliko u sportu upotrebljava i u političke svrhe.

– Paradoksalno je da je sport u toj meri ostao nezaštićen kao igra koja treba da bude slobodna izvan granica predrasuda. Sport bi morao biti zatvoren po logici same igre, jer cilj igre ne treba da bude ništa van njega, van terena. Ja na to gledam kao na problematiku razumevanja grubosti u političkim obrascima i deluje mi da ni jedan segment stvarnosti nije ostao zaštićen od politike, pa tako ni sport. Politika je kao korona zahvatila sve segmente društva. Primećujem nažalost i kod nas slične pojave, a politički vetar je zarazan. Suština problema u ovom slučaju meča Lige šampiona je lakoća kojom se degradirala igra, a to su učinili i ovaj koji je olako upotrebio nezgodan izraz, kao i oni koji su to iskoristili da naprave od muve slona i prekinu meč – objašnjava Božović.

U Srbiji je rasizam u sportu još uvek najizraženiji u vidu oponašanja majmunskih zvukova sa tribina kada je na terenu tamnoputi fudbaler.

Najdrastičniji primer odigrao se 2006. godine u Čačku kada su navijači Borca šikanirali igrača sopstvenog tima Majka Tamvanjeru, poreklom iz Zimbabvea, tako što su na tribine došli obučeni u bele kapuljače, karakteristične za „kju kluks klan“. Međutim, psiholog Žarko Trebješanin ističe da rasizam u Srbiji nije dominantan i da se sporadično pojavljuje kao vid frustracije.

– Ovo što se dogodilo na meču Lige šampiona moglo bi se okarakterisati kao verbalna agresija, međutim rasizam nemamo samo u sportu već i u svim drugim segmentima društva. U sportu je možda najvidljivija ta borba protiv rasizma, ali ona se svakako odigrava i na drugim poljima, u recimo velikim kompanijama koje imaju ozbiljne discplinske pravilnike po tom pitanju. U sportu je on tipičan za tribine pošto su rasisti kukavice i usuđuju se na tako nešto samo kada su u grupi, kada znaju da u masi neće biti identifikovani. Što se Srbije tiče mislim da rasizam nije dominantan. Ako biste pitali nevladine organizacije koje se bave tim sektorom, oni bi vam sigurno naveli mnogobrojne primere, ali meni deluje da se takvi ispadi ipak dešavaju sporadično. Poslednji put smo ih imali kada su migranti počeli da pristižu u većem broju, pa su ljudi reagovali iz straha, što naravno nije opravdanje. Rasizam u Srbiji više tumačim kao vid frustracije i ne vidim ga kao dominantan problem – zaključuje Trebješanin.

I sportisti se „izlanu“

Solidarnost igrača dve ekipe kakva je viđena na meču Lige šampiona teško se može zamisliti u Srbiji. Većina sportista posle utakmica verbalno osudi rasizam sa tribina, ali do sada nisu viđeni primeri i da tokom samog meča reaguju saigrači i zaštite onog koji je na tapetu iz svoje ili suparničke ekipe. Poslednji primer rasizma u domaćem sportu viđen je kada je proslavljena košarkašica Milica Dabović kritikovala to što je za Srbiju počela da igra tamnoputa Ivon Anderson rečima: „zar da pored žive Ane Dabović dovodimo Amerikanku, i to crnkinju“.