Koliko je realno osnivanje Superlige najbogatijih evropskih klubova?

Smanjeni prihodi usled korone bili su okidač najbogatijim klubovima da ubrzaju svoje namere i sateraju uza zid FIFA i UEFA ne bi li se dočepali većeg profita za koji smatraju da im pripada.

Liga šampiona je već poluzatvoreno takmičenje pošto je većina mesta rezervisana za klubove iz određenih zemalja.

Novo takmičenje u kojem bi samo pet ili šest ekipa imalo prolaz kroz kvalifikacije, i to sa svih kontinenata, praktično bi zatvorilo vrata ne samo srpskim već i mnogim drugim evropskim klubovima.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezvaisnost Mirko Poledica objašnjava za Danas da u pravljenju Superlige „nema velike filozofije, jer se sve vrti oko novca“.

– Siguran sam da je zapravo u pitanju tihi rat koji vodi FIFA sa UEFA. Između njih nisu najbolji odnosi neko vreme. U prilog tome ide i činjenica da je Đani Infantino kada je postao predsednik FIFA poveo sa sobom sve najkvalitetnije ljude koji su bili na bitnim pozicijama u UEFA, poput Emilija Garsija Silvere koji je bio glavni za sva pravna pitanja, kao i mnoge druge. Nama koji radimo u fudbalu je potpuno jasno da između njih postoji neki tihi sukob, iako oni, naravno, neće pričati o tome. Najveći klubovi bi imali mnogo veću zaradu od Superlige nego od sadašnje Lige šampiona. Mislim da je zato UEFA stavljena pred težak zadatak. Najveći klubovi nisu zadovoljni onim što im pripadne i očekuju da UEFA pronađe način da im uveća profit – priča Poledica.

Objašnjava i da je fudbalski svet sve više polarizovan i da su se zato najbogatiji klubovi izdvojili kao veoma jak faktor koji može da utiče na sve ostale.

– Fudbal je jako podeljen. Čitav kapital u fudbalu praktično stoji u tih 15 klubova. Ako pogledate sve ostale klubove zajedno na svetu, oni ne mogu finansijski da pariraju tom krugu od 15 do 20 najjačih. Oni jednostavno traže nove izazove, nove zarade, a UEFA više ne može da im omogući toliko velike prihode koje oni žele. Ima tu i druga stvar, neće više ljudi sa zapada koji plaćaju igrače po 15 ili 20 miliona evra godišnje da im neko „lomi noge“ po Istočnoj Evropi, a ko je plaćen po pet hiljada evra mesečno. Njih to više ne intresuje i žele da se zaštite.

Direktor Superlige Srbije Aleksandar Pivić ne krije da bi osnivanje jednog takvog svetskog takmičenja praktično bilo zatvoreno za našee klubove, ali upozoraava i da bi to imalo posledicu i po mnogo jače evropske zemlje.

– Veliki klubovi su sada jasno i otvoreno dali do znanja šta i kako žele. Sigurno je da će UEFA imati snage da se tome odupre još neko vreme, ali pritisak će jačati. Mislim da će morati da pronađu srednje rešenje, da modifikuju sistem takmičenja u Ligi šampiona. Pretpostavljam da će morati da povećavaju fondove za klubove u UEFA takmičenjima, naročito u Ligi šampiona – smatra Pivić.

On napominje da će za evropski i svetski fudbal verovatno biti ključna 2024. godina, za kada je najavljena promena modela takmičenja u Ligi šampiona.

– Nema dileme da će najavljene promene 2024. u Ligi šampiona morati da budu radikalne. Da li će to biti grupe sa po šest klubova što bi donelo više utakmica i samim tim veću zaradu ili će se ići na model sličan Evroligi u košarci da svako igra sa svakim, pa posle nokaut, videćemo. Pretpostavljam da će modifikacija biti da se ide ka većem broju utakmica. Zajednica superligaša i prvoligaša je članica Evropskih liga, ali na zajedničkim sastancima još uvek nije bilo reči o ovoj temi. Mada će ona narednih godina sigurno doći na raspravu. U poslednje vreme su glavne teme očekivano bile u vezi sa koronom i kako da se taj problem prevaziđe, a da takmičenje ne trpi – zaključuje Pivić.

FIFA bi da uveća profit

Mirko Poledica napominje da nije slučajno zašto klubovi igraju na kartu zavade između FIFA i UEFA jer svetska „kuća“ fudbala uveliko traži načine da uveća svoj profit.

– Mislim da će i UEFA u jednom trenutku morati da popusti jer ako im se ovi klubovi izdvoje i ne učestvuju u njihovim takmičenja, oni praktično postaju klinički mrtvi. UEFA se u najvećoj meri finansira od Lige šampiona, dok je 82 odsto prihoda FIFA od Svetskog prvenstva koje se održava samo jednom u četiri godine. Đani Infatino, koji je godinama bio generalni sekrertar UEFA, jako dobro poznaje kako tamo funkcioniše sistem. On sada pokušava da u FIFA uvuče projekte koji će doneti novac i traži alternativne načine za dodatne prihode. Klubovi su to prepoznali i zato pokušavaju da mu se približe. Da je recimo Mišel Platini i dalje u UEFA teško da bi klubovi mogli da tako daleko odu u planiranju svog takmičenja – ističe Poledica.