Koliko je za karijeru Đokovića zaslužna njegova „čvrsta glava“?

Kako je moguće da se neko u jednom tako stresnom i maratonskom meču vrati s ruba rezultatske provalije i uprkos (najblaže rečeno) nedžentlmenskom animozitetu sa tribina trijumfuje na svetom teniskom mestu.

– Nisu slučajno baš Novak Đoković i Rodžer Federer odigrali ovako dramatično i dugo finale Vimbldona, jedno od najuzbudljivijih u istoriji tog grend slema i tenisa uopšte. Kada to kažem ne mislim samo na vrhunsku igru obojice, njihove silne trofeje i rekorde, već i na njihovu neverovatnu mentalnu snagu i stabilnost. Što reče jedan komentator u TV prenosu „Svi mi sa strane se više nerviramo od njih dvojice“. Pitaju se ljudi kako je moguće ostati potpuno miran u takvim uslovima, a ja kažem da je izvodljivo kada se ovlada veštinom samokontrole i nauči se kako biti fokusiran na određenu stvar. U ovom slučaju na svaki sledeći poen. Ne znam ko im je bio ili im je sada psiholog, ali vidim odlično obavljen posao. I fascinantan napredak u odnosu na mlađe godine, kada im se dešavalo da ih ponesu emocije, pa ispadnu iz „koloseka“. U ovom meču je bilo upadljivo koliko se nisu osvrtali na promašene udarce ili izgubljenu prednost, niti su pravili neke filmove u glavama o onome što sledi, nego su svu svoju koncentraciju usmeravali na prvi dolazeći potez. Novak je uspeo i da se ne obazire na navijače. Da nije tako rezonovao i postupao ne bi mogao da spase nekoliko meč lopti, posle toga ne poklekne svaki put kada bi rival dolazio do izjednačenja i na kraju izađe kao pobednik – kaže za Danas nekada vrhunski srpski odbojkaški reprezentativac, a sada vrlo cenjeni sportski psiholog Andrija Gerić.

Naš sagovornik se posebnom ličnošću i fascinantnom karijerom Đokovića koristi i kada svojim klijentima želi da ukaže na pokretačku moć motivacije.

– Novak je veliki i zato što stalno želi da pomera granice. Svoje i sportske. Prvo je ciljao neku grend slem titulu, onda prvo mesto na ATP listi, pa broj liderskih nedelja, zatim sve masters titule na gomili… Redom ih ispunjava i stalno nalazi način da se izvuče iz kriza. Svakome svane jutro kada kaže „e, sada je dosta“, pa će i njemu, ali gleda da do tada postavi što više rekorda. Toliko je motivisan.

Radmilo Armenulić je teniski čovek od glave do pete, pa svaka reč nekadašnjeg selektora, s najdužim takvim stažom u istoriji jugoslovenskog i srpskog tenisa, ima specifičnu težinu.

– Kakvo finale Vimbldona! Toliko sati, setova, taj-brejkova, upečatljivih poteza obojice… I na kraju ga, naravno, dobije Novak. Zašto? Zbog toga što je riskirao na meč lopte Federera, a to mogu jedino mnogo hrabri i mentalno jaki ljudi. On je rođen s pobedničkim karakterom, samo ga je dodatno očvrsnuo i oplemenio ogromnim samopouzdanjem, a ono dolazi od vere u sopstvene udarce. Dobar deo meča ja prosečno servirao, ali je taj element dizao na viši nivo kada su se „lomili“ setovi, jer zna da bude najbolji kada je najteže. Toliko puta je to uspeo i još toliko puta će uraditi istu stvar, samo da ga posluže zdravlje i zadrži mir u privatnom životu. Neke stvari su mu date, neke je radom doveo do savršenstva, a neke je nasledio od oca, takođe upornog i snalažljivog čoveka – objašnjava naš sagovornik, naročito zadovoljan Novakovom šmekerskom proslavom pete titule na Vimbldonu, jer nije reagovao na izrazito neprijateljski stav publike, često mimo teniskog bontona.

– Veoma sam srećan što je ostao miran i posle pobedničkog poena, što ih nije pozdravio u svom stilu i raširenim rukama im poslao ljubav, pravo iz srca. Nisu to zaslužili ponašanjem tokom meča. Englezi, dragi, zaboravite na hvalisanje vašim čuvenim fer-plejom, jer ste zaboravili šta je to.

I polufinalista Vimbldona iz 1986. godine i naš najveći „reketaš“ do Novakovog pojavljivanja Slobodan Živojinović ima samo reči divljenja za dela Đokovića.

– NJegov najjači udarac je psiha. Novakov pristup tenisu, „navika“ da se podigne onda kada ga svi otpišu, moć da istera svoje čak i kada igra sam protiv svih i nepresušna ambicija je ono što ga čini toliko posebnim. I tako uspešnim. Nema granica za Đokovića – kratko, ali efektno popularni Boba „poentira“ za naš list.

Beker: Poštujte šampiona

– Federer je ovde najuspešniji igrač svih vremena i ima pravo da bude voljen, ali s druge strane morate poštovati nekog ko je sada petostruki šampion, makar malo više. Nadam se d bi sledeće godine, ako se opet sastanu, taj odnos publike mogao da bude izjednačeniji. Šta se desilo? Došao je na mesto gde su Rodžer i Rafa imali zabavu i pokvario im je. Posle 16 Grend slem titula mislim da je vreme da se svi probude i vide veličinu Novaka Đokovića – poručio je Englezima bivši trener Đokovića i nekada i sam sjajan teniser Nemac Boris Beker.

Naslovnica AS-a: Legenda

Nema svetskog medija koji nije posvetio nešto svog prostora veličanstvenom trijumfu Novaka Đokovića u poslednjoj epizodi večitog rivalstva sa Rodžerom Federerom, ali je čuveni španski sportski dnevnik AS otišao najdalje. Ne samo što je epilog poslednjeg vimbldonskog finala „zakucao“ na naslovnicu, nego se velikom protivniku domaćeg ljubimca Rafaela Nadala naklonio šampionskom fotografijom srpskog superstara preko cele strane, uz potpis „De Leyenda“ (Legenda).