Komemoracija Siniši Mihajloviću: Za junakom se ne plače, izgubili smo borca

Brojna poznata lica iz sveta fudbala, bivši asovi, nekadašnji saigrači Siniše Mihajlovića došli su da se oproste od fudbalske legende, a komemoracija je počela minutom ćutanja.

„Teško se nalaze reči kojima bismo se oprostili od Siniše, sve su blede da bismo iskazali ono što je bio. Brojne izjave, naslovne strane, emisije u čitavom svetu posvećene su njemu. To zaslužuje samo poseban sportista, poštovan čovek, koji je voleo, koga su voleli. Svi su saglasni, izgubili smo velikog sportistu i čoveka. To je naš Siniša. Došao je u Zvezdu, u ekipu koja se spremala za evropski pohod, najmlađi u njoj, u 23. godini, osvaja dva najvažnija pehara u klupskom fudbalu. Igrom, golovima, energijom, daje doprinos timu koji je ispisao zlatne stranice istorije Zvezde. To je obeležilo početak njegove uspešne karijere. Postao je junak sportskih terena. Veliki borac, na terenu, kao trener, u životu. Divan otac, suprug, veliki drug i prijatelj. Dragi Siniša, prerano te je bolest otrgla od nas, ponosni smo što smo te imali, što si nam darivao zadovoljstvo i radost, što si se uvrstio u galeriju zvedaša koji su Zvezdu podigli u ove visine. Definitivno, bio je hrast koji je ispružio sve svoje žile u tokove Zvezdinog života. Hrastove obaraju, ali im koreni ostaju i traju. Ostaje i trajaće ime Siniše Mihajlovića dok je Zvezde i zvezdaša“, rekao je Svetozar Mijailović u obraćanju.

Na komemoraciji je govorio i Dragan Džajić, a uspeha sa legendarnim Mihajlovićem prisetio se i Ljupko Petrović.

„Bio je sportista, hrabar, uvažen i uvek je želeo da pobeđuje. Imao sam zadovoljstvo da sam tokom njegovih početaka u prvoj ligi posle Borova, u Vojvidni radio s njim. To je bilo za mene iznenađenje, jer sam ga znao kao talentovanog mladog igrača. Iste godine je doprineo da Vojvodina bude šampion bivše države i nas dvojicu vežu samo uspesi. On je ostvario i veće nego ja. Dolaskom u Zvezdu je postao svetski šampion, a mene veže poslednja prvenstvena titula bivše države. Draga mi je sa Zvezdom, sa Vojvodinom i KEŠ. Tri titule za kratko vreme. Borio se, mislio sam da će pobediti, ali bolest je baš bila kako ne treba. Mi ćemo znati da ga poštujemo i da ga ne zaboravimo. Kad ga pominjemo, kaže se da je još uvek živ“.

Dragiša Binić je legendarnog Mihu doživljavao kao brata.

„Izgubili smo najmlađeg i najboljeg među nama, druga, brata, prijatelja, ja i više od toga. Cimera, čoveka koji nije znao za poraz. Voleo je da pobeđuje. Zvezda je dobila čoveka koji je činio sve da je odvede do vrha. Dečak iz malog grada došao je u Vojvodinu, Zvezdu, pa se nije zaustavio i napravio je sve što sportista može da napravi. Divan otac, sin, znao je da poštuje starije, Ljupka, sve starije igrače. Držao je do sebe i nije verovao u poraz. To je čovek koji je samo želeo da pobedi. Uvek vedrog duha i raspoložen. Siniša, mislio sam da ćeš se izboriti. Kada vidimo kako se opraštaju od njega, jasno nam je kakva je veličina bio. Za junakom se ne plače“, emotivan je bio i Binić.

Od Mihe se u prethodna dva dana oprostio čitav fudbalski svet, a svi su saglasni u jednom – fudbal je ostao bez velikog borca.

Nekadašnji fudbalski reprezentativac SR Jugoslavije preminuo je u 53. godini života u Rimu gde će biti i sahranjen.

Izvor: Sport klub