Konkurencija u Americi čini uspeh posebnim

Nije ni bolja ni gora od naših ideja o njoj, samo je mnogo drugačija i verujte mi vrlo interesantna, jedinstvena i prostrana – tako o svom prvom susretu sa Sjedinjenim Državama govori nekadašnja košarkašica i trener Jasmina Perazić, članica Kuće slavnih ženske košarke, osvajačica olimpijske bronze i evropskog srebra sa reprezentacijom Srbije, koja trenutno radi kao trener ženskog tima na Džordžija kort univerzitetu.

Nekadašnja reprezentativka Jugoslavije otišla je u SAD kad je imala 19 godina sa planom da se zadrži nekoliko meseci a potom vrati u rodni Novi Sad i upiše medicinu. Međutim, dve stvari su je zadržale u novoj sredini – spremnost društva da podrži talenat na jednoj strani, i sveprisutna kompetitivnost koja je nju podsticala da bude još bolja, na drugoj.

„Kad se misli ili mašta o Americi, većina ljudi misli na mogućnost zarađivanja para, na velike kuće, velike prodavnice, velika kola. To je sve deo Amerike, ali nešto o čemu se ne priča dovoljno jeste ta divna prirodna lepota Amerike i neverovatan broj ljudi koji su spremni da vam pomognu. Sva vrata se otvaraju ljudima koji imaju potencijala i koji imaju neverovatnu radnu naviku. U Americi postoji velika konkurencija. A to je isto i najbolja stvar. Ako imaš samopouzdanja, ta konkurencija je kao odskočna daska za pravu osobu. I iako ona čini uspeh malo težim, u isto vreme pravi taj uspeh mnogo vrednijim i nezaboravnim“, objašnjava Perazić.

Sa 19 godina Jasmina je želela da dokaže da je najbolja igračica ubeđena da niko na svetu nije bolji od nje. Međutim, kad je zaigrala na Univerzitetu Merilend, sudarile su se ambicije i stvarnost, te je shvatila da ni u svojoj ekipi nije najbolja, što ju je nateralo ne samo da radi više već da svaku situaciju, i poraz i pobedu, pretvori u motivaciju.

„Ako sam najgora, mene to motiviše da budem bolja. Ako sam najbolja, mene to motiviše da budem još bolja. Ako gubimo, to je za mene motivacija. Ako pobeđujemo, to je isto motivacija“, objašnjava srpsko-američka sportistkinja kako su izgledali počeci.

Tokom četiri sezone na Merilendu, gde je kasnije radila i kao trener, Jasmina Perazić je dva puta bila izabrana među 12 najboljih košarkašica i bila je učesnica Ol-Star utakmica. Sa svojom ekipom 1982. godine stigla je do polufinala NCAA šampionata. Pred kraj karijere, zaigrala je u WNBA ligi, nastupajući za Njujork Liberti. Pored američke karijere, rođena Novosađanka sa reprezentacijom Jugoslavije osvajala je medalje – bronzu na Olimpijadi u Moskvi 1980. i srebro na Evropskom prvenstvu u Španiji 1987. godine. U dva navrata na prvenstvima Starog kontinenta bila je najbolji strelac ali nacionalni tim nije došao do odličja. Nakon igračke, došla je trenerska karijera, prvo na Monmoutu, a sada na Džordžija kort univerzitetu. Kao trener nekadašnja jugoslovenska reprezentativka u prvi plan stavlja vrednost kolektivne igre.

„Stalno pričam o kolektivnoj igri. Svako zna šta najbolje radi. Svako ima svoju ulogu i srećan je i zadovoljan svojom ulogom. Obožavam građenje tima. Uradila sam to sa dve gimnazijske ekipe i sada sa univerzitetskom. A najlepše u svemu tome je proces koji me čini srećnom. Pomoći mladim ljudima da postanu nešto i postignu uspeh u životu čini me srećnom“, priča Perazić.

Uspesi koje je postizala, što u nacionalnom timu, što u Americi, nagrađeni su prijemom u Kuću slavnih ženske košarke 2014. godine. Priznanje koje je dobila u 54. godini života vidi i kao najbolji način da predstavi Srbiju.

„Drago mi je jer predstavljam našu zemlju i naše ljude sa ovim priznanjem. Za mene su dva cilja uvek bila najvažnija, a to je da predstavljam Srbiju i žensku košarku na najlepši mogući način. Tužno je naravno što to moji roditelji nisu doživeli da vide, ali ipak moja ćerka Deana je bila tamo. Moj otac je uvek bio ponosan na mene, a i još više ponosan na Srbiju. Često mislim kako bi on sada uživao da vidi uspeh našeg tenisera Novaka Đokovića“, kaže Jasmina.

Govor koji je posvetila kolektivnoj igri završila je obraćajući se na srpskom. Kako objašnjava, ponosna je na Srbiju, i želi da pomogne mladim ljudima koji dolaze u Ameriku.

„Užasne stvari su se dešavale na teritoriji bivše Jugoslavije, ali nažalost sve te stvari, kao i bombardovanje Srbije ne možemo da promenimo. Jedini način je da krenemo napred pa makar korak po korak. Ne moraju se sve te užasne stvari zaboraviti. Tvrdoglavost i inat nisu snaga. Oni nikad nisu nikome pomogli. Pogotovo ne u politici. Za uspeh naše nacije, za Srbiju, moramo koristiti zdrav razum i početi da razmišljamo kako izgraditi naciju da svi naši mladi ljudi mogu imati priliku za rad, obrazovanje, građenje porodice, kulturu i mirnu budućnost“ zaključuje Jasmina Perazić.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD