Evroliga je kao poslednji rok za odluku o nastavku oba takmičenja pod svojim okriljem odredila 24/25. maj, a nakon što su u poslednjih sedam dana zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavili kandidaturu našeg glavnog grada za organizaciju završnog turnira, to je juče zvanično potvrdila i Vlada Srbije.
„Vlada Republike Srbije saglasila se da se organizaciji Evrolige uputi pismo kojim se garantuje ulazak učesnika finala sezone 2019/2020. u Republiku Srbiju. Grad Beograd se, uz podršku predsednika Republike Srbije, zvanično kandidovao za organizaciju završnice Evrolige, koja će se održati od 4. do 26. jula ove godine“, saopšteno je posle sednice Vlade.
Novinar Vladimir Stanković, koji je jedan od najboljih poznavalaca događanja u Evroligi, kaže za Danas da konkurs za organizovanje eventualnog završnog turnira još nije raspisan.
– Jedna od primarnih ideja jeste ta da se organizuje turnir na jednom mestu gde bi se prvo odigralo preostalih šest kola, potom četvrtfinale na jednu dobijenu utakmicu, pa Fajnal-for. Nakon organizovanja F4 turnira 2018, Beograd sasvim sigurno ima dovoljno osnova da bude među potencijalnim kandidatima i da se nada dobijanju organizacije. Geostrateški je na dobrom mestu, udaljenost Arene od aerodroma je relativno mala, dok od hotela do hale na Novom Beogradu, dakle Hajata ili Kraun plaze, možete pešice da dođete. Posle Fajnal-fora 2018. ocene organizacije su bile pozitivne i ljudi iz Evrolige su bili zadovoljni svime što je Beograd ponudio. Ono što je važno, svaku formu eventualnog završnog turnira prvo će morati da aminuju klubovi učesnici, a potom bi usledio konkurs – objašnjava Stanković.
On naglašava da nije siguran da bi prihodi organizatora bili preveliki.
– Mislim da bi i rashodi bili osetno manji u poređenju sa F4 turnirom u regularnim okolnostima. Olakšavajuća okolnost za organizatora bila bi i ta što prethodno ne bi plaćao kotizaciju, koja je obavezna prilikom kandidature za dobijanje F4 turnira, a koja nije mala i sigurno iznosi negde oko tri miliona evra. Na prihodnoj strani, organizator ne bi mogao da računa na novac dobijen od TV prava, jedino od reklama. Ne bi bilo priliva prilikom prodaje ulaznica, jer bi se igralo bez publike. Uslovi i kriterijumi definisali bi se ugovorom između Evrolige i organizatora turnira i tada bi se nešto preciznije znalo u vezi sa ekonomskim modelom po kome bi se organizovala završnica takmičenja. Beograd bi, u svakom slučaju, ukoliko bi dobio organizaciju, postao važan strateški partner Evrolige, s obzirom na to da bi postao jedan od retkih gradova koji je u razmaku od svega dve godine u isto toliko navrata organizovao završnicu tako velikog takmičenja – tvrdi Stanković i dodaje da ne zna kako se došlo do cifre od 3.000 ljudi koji bi boravili u Beogradu.
– Dosta toga bi zavisilo i od odluke da li bi novinari bili prisutni sve vreme. Na Fajnal-foru je obično oko 500 novinara, plus ljudi sa televizija koje imaju prava prenosa.
Epidemiolog Zoran Radovanović misli da je s medicinskog aspekta kompletna priča previše neizvesna.
– To je malo kockarski ulog zato što ne znamo kakva će biti epidemiološka situacija tokom leta. Vrlo je verovatno da će tokom narednih dvadesetak dana broj novoobolelih da padne ispod deset dnevno i da će da se još smanjuje. Očekuje se da u julu i avgustu bolest bude neprimetna, da eventualno iskoči po neki slučaj, da se sporadično javi tu i tamo, ali da ne bude veliki problem.
Na pitanje da li će biti dovoljno poštovati preporuke Svetske zdravstvene organizacije o broju ljudima, merama opreza, Radovanović odgovara da SZO ne može toliko unapred da predvidi šta će se dešavati.
– Što se nas tiče, mi bi mogli u to vreme da održavamo samo lokalna sportska takmičenja. Lično sam za to da sportska takmičenja počnu tek kada broj novoobolelih dnevno padne na jedan, dva, ne više slučajeva. Ovde je problem jer će da nam dolaze stranci. Mi ne znamo sada kako će u tim zemljama izgledati situacija sa pandemijom. Zato je to malo kockarski. Danas je za sve koji dolaze obavezan karantin, što ne znači da će biti i u vreme održavanja tih događaja. Pominje se mogućnost da će biti odobreno da ako neko plati sto i nešto evra da bude testiran biti oslobođen karantina u slučaju negativnog rezultata. To sa testiranjem smanjuje verovatnoću širenja zaraze, ali je ne isključuje potpuno. Neko može da bude u inkubaciji i da se to previdi. Na primer, ja sam se juče zarazio, a danas prelazim granicu. Test će biti negativan, ali ću za tri dana moći da zarazim druge ljude. Zato treba biti svestan da rizik ostaje u manjem obimu – zaključuje Radovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.