Konstantno među najboljima

Kao jedna od najmlađih takmičarki nije ispred sebe postavljala nikakav poseban cilj, verujući da njeno vreme tek dolazi i najavivši zapaženije rezultate za London 2012. U Pekingu je skočila 6.30 i nije ušla u finale, dok je u britanskoj prestonici otišla korak dalje – plasirala se među najbolje i zauzela 11. mesto, nakon čega je rekla: „Može sad neko da priča da li je to sreća ili ne, ali ja sam među 12 najboljih na svetu i to je veliki uspeh“.

U četvorogodišnjem periodu Španovićeva je nanizala medalje sa svetskih i evropskih prvenstava prevazilazeći blokadu koja je pratila prelazak iz juniorskih u seniorska takmičenja. Sada na Olimpijske igre odlazi kao jedan od najsigurnijih srpskih favorita za osvajanje medalje. Ako se posmatra period između Londona i Rija, Španovićeva je išla stepenik po stepenik, konstantno napredujući, ponekad malim a ponekad džinovskim koracima. Upravo ta konstantnost u rezultatima je ono što sama Ivana često ističe kao svoju osnovnu prednost.

– Rio je moje takmičenje iz snova, srećna sam zbog sedme medalje u nizu. Zlato je tu, ovo me bodri na putu do Igara. Hvala na svakoj poruci podrške, suze čuvam za Rio, sve je podređeno tome – kazala je Španovićeva pošto se popela na pobedničko postolje na Evropskom prvenstvu u Holandiji.

U prvih šest meseci ove godine najbolja srpska atletičarka osvajala je mitinge Dijamantske lige, a u martu u Portlandu skočila je najviše u karijeri – 7,07, što joj ipak nije donelo zlato jer je Amerikanka Britni Ris letela 7,22. Pobednica u Portlandu biće upravo jedna od Ivaninih glavnih rivalki u Riju. Risova je početkom jula u Eugenu ostvarila skok od 7,31, što je najbolji rezultat u svetu od 2004. godine, a pored toga najavljuje da će i to prevazići pošto joj je cilj da obori svetski rekord. Nakon takmičenja u Portlandu Španovićeva je rekla da veoma poštuje američku atletičarku.

– Pripremila sam se za skok duži od sedam metara, jer sam znala da će toliko biti potrebno za zlatnu medalju. Devojka koja je pobedila zaslužuje svaki respekt, jer je do sada bila svetska šampionka pet puta, a ovo joj je šesta titula. Znala sam da će skočiti dobro, posebno jer se vratila posle povrede. Želela sam zlato, ali u ovakvom takmičenju više sam nego ponosna srebrnom medaljom i rezultatom – izjavila je srpska skakačica u dalj.

Na Olimpijskim igrama u borbi za medalju Ivani će biti potrebno da skoči preko sedam metara – na poslednjoj proveri u Holandiji to joj nije pošlo za rukom, a svoj skok od 6.94 koji je doneo prvo zlato srpskoj atletici posle 26 godina nazvala je „prosečnim“. Pored Risove, Tijana Bartoleta, prošlogodišnja svetska prvakinja, kao i Britanka Sara Proktor, svetska vicešampionka, viđene su kao konkurentkinje u borbi za medalju. Ako Ivana Španović uspe da ostvari svoj cilj i zauzme neko od prva tri mesta, biće to prva olimpijska medalja za srpsku atletiku od 1956. godine, kada je maratonac Franjo Mihalić osvojio srebro nastupajući pod zastavom FNRJ.

Seniorske medalje Zrenjaninke

 

zlato – Evropsko dvoransko prvenstvo, 2015 (skok 6.98)

 

Evropsko atletsko prvenstvo, 2016 (skok 6.94)

 

srebro – Evropsko prvenstvo, 2014 (skok 6.81)

 

Kontinentalni kup, 2014 (skok 6.56)

 

Svetsko dvoransko prvenstvo, 2016 (skok 7.07)

 

bronza – Svetsko prvenstvo, 2013 (skok 6.82)

 

Svetsko dvoransko prvenstvo, 2014 (skok 6.77)

 

Svetsko prvenstvo, 2015 (skok 7.01)

 

Srpski atletski tim

 

Ukupno 12 srpskih atletičara učestvuje na Olimpijskim igrama u Brazilu. Pored Ivane Španović, odnosno Mihaila Dudaša, Asmira Kolašinca i Amele Terzić, koje je Danas predstavio prethodnih dana, u olimpijskom timu su još i maratonac Anđelko Rističević i maratonka Olivera Jevtić kojoj će nastup u Riju biti pet olimpijski, zatim bacačica diska Dragana Tomašević, koja u karijeri ima finala svetskih i evropskih prvenstava, Tamara Salaški, koja je na EP u Holandija izborila prvo finale u disciplini na 400m za Srbiju, kao i Milan Ristić kome je malo nedostajalo za finale u trci na 110m s preponama u Holandiji. U brzom hodanju Srbiju će predstavljati Predrag i Nenad Filipović, i Vladimir Savanović.