Kontra je baš „neviđena“

Nakon produžetka, u kojem je berlinski tim faktički ogolio sve nedostatke u igri crveno-belih, srpski velikan doživeo je šesti poraz na poslednjih sedam evroligaških utakmica, odnosno peti uzastopni, posle kojeg priče o mogućnostima da se Zvezda ove sezone nadmeće za plasman u Top 8, deluju krajnje besmisleno.

Deseti „minus“ u 14 kola dovoljan je uzorak da se problemi ne raščlanjuju pojedinačno, po igračima, već da se loše partije podvedu pod kolektivnu nemoć, protkanu lošom selekcijom, prevashodno inostranih igrača, možda i zastarelim taktičkim rešenjima, kao i nemogućnošću da u savremenoj košarci crveno-beli dođu do sistema igre zasnovanog na daleko bržem ritmu i lakšim rešenjima u napadu.

Zvezdina hronična boljka jeste igra u sporom ritmu, nemogućnost postizanja lakih poena (protiv Albe, na primer, samo dva) kao i nemanje razrađenog sistema realizacije u kontri ili polukontri.

Gotovo na svakom meču, prevashodno u drugom poluvremenu, crveno-beli igraju toliko sporo, rastrzano i negledljivo da se ponekad čini kao da su na terenu „zarđali“ penzioneri, a ne dobro plaćeni profesionalci, naročito stranci.

Kao u igri „vrućih rukavica“ odgovornost se, pretežno, prebacuje sa Lojda na O Brajanta, dok ostatak petorke uglavnom statira, sa vrlo malim uticajem na igru.

Albi je bila dovoljna samo jedna realizatorski dobra četvrtina, nažalost ispostavilo se da je bila poslednja (ubacili 28 poena) da bi se na delu videlo koliko Zvezda zaostaje u primeni savremenih košarkaških principa.

Brzo otvaranje napada, realizacija posle jednog pasa, brojna bekdor protrčavanja bez lopte u pozicionim napadima, realizacija na nepostavljenu odbranu i igra u izolaciji uz samo par driblinga, što su posebno demonstrirali Lo i Sikma.

U takvom sistemu ni ne čudi što je Alba druga najbolja evroligaška ekipa po proseku asistiranih poena, a Zvezda u istoj statističkoj kategoriji poslednja.

Zvezda ove sezone igra maltene bez lakih poena, polukontra je misaona imenica, dok brzi napadi ne postoje.

Užasno je teško gledati Lojda kako „davi“ loptu dok pokušava da „izmisli“ poen, opet negde i svestan da u spoljnoj liniji samo on i poseduje određeni kvalitet u igri jedan na jedan.

Slično se može reći i za O Brajanta u centarskoj liniji; međutim u trenutnoj računici ta dva „plusa“ daju jedan veliki evroligaški minus.

Umesto pohvala, kritike za Uskokovića

Retko kada trener Obradović javno iznosi kritike na račun inostranih igrača, ali je posle poraza od Albe bio nedvosmislen komentarišući način na koji su igrali domaći košarkaši. Iako direktno nije mislio na Aleksu Uskokovića (21), koji je tek u 14. kolu prvi put dobio veću minutažu na evroligaškom meču, treneru Zvezde verovatno je zasmetalo to što neiskusni plejmejker nije znao, niti prepoznao način kako da zaustavi Pejtona Sivu tokom njegove šuterske rapsodije u poslednjoj deonici (ubacio tri trojke). To što je Uskoković za 17 minuta ubacio 8 poena, bio perfektan za tri (2/2), ostvarivši pritom tri asistencije, potirući jednu izgubljenu, osvojenom loptom, donoseći dobre odluke na visokim iskakanjima protivničkih centara u „piku“ nije bilo u fokusu iskusnog trenera.

„Dobro je što su igrači iz Srbije u jednom delu bili veoma dobri, ali je bilo i nekih grešaka koje su ipak početničke“, oštar je bio Obradović.