Korona na pragu Superlige

Spartak je prošle subote igrao protiv Mačve u Šapcu i u upravi kluba su prema nezvaničnim saznanjima najpre posumnjali da su se igrači zarazili na tom gostovanju.

Ubrzo je sumnja pala i na jednog igrača koji je došao na probu u klub, a koji je bio u kontaktu sa prvim timom. Kako sada stvari stoje, u klubu se nadaju da su igrači simptome prehlade dobili usled promenljivog i hladnog vremena koje vlada poslednjih dana, zbog čega su odlučili da testiranja obave „u tišini“.

Dok su lige u Nemačkoj i Engleskoj uvele striktna pravila kojih se fudbaleri moraju pridržavati, od razmaka prilikom izlaska na teren do ulaska u svlačionicu, zatim zabrane grljenja i ljubljenja prilikom proslave gola, kao i ograničenja da na tuširanju ne sme biti zajedno više od dvojice igrača, u Srbiji su se mere mahom svele na dezinfekciju svlačionica i službenih prostorija.

Igrači su pred nastavak sezone dobili usmena uputstva kako treba da se ponašaju i da se zaštite od opakog virusa, ali bez adekvatnih sankcija (koje su u Bundesligi i Premijer ligi novčane) to se uglavnom svodi na priču koja na jedno uvo uđe, a na drugo odmah izađe.

Fudbalerima u Srbiji nije kao kolegama iz zapadnih zemalja skrenuta pažnja da ne smeju van uže porodice i kluba za koji igraju imati kontakte sa drugim osobama, što lako može biti uzrok unošenja bolesti u ekipu.

Dovoljno je prisetiti se da su se igrači Crvene zvezde krajem maja, posle pobede nad Radom, zajedno sa svojim navijačima grlili i ljubili proslavljajući titulu ispred stadiona „Rajko Mitić“.

Epidemiolog Zoran Radovanović upozorava u razgovoru za Danas da nehajan odnos prema koroni može imati ozbiljne posledice i za sportiste.

– Ja ne znam da li su dobili protokole kako tačno treba da se ponašaju, moguće je da čak i nisu… Međutim i jedno i drugo je porazno. Ne valja ako uprave klubova nisu dobile takve instrukcije, a još je gore ako su ih dobili ali ih ne primenjuju – priča Radovanović.

Povratak publike na stadione je prema njegovim rečima bio ishitrena politička odluka, bez razmišljanja o posledicama.

– Ako nijedna druga evropska zemlja nema tu praksu osim nas i Belorusije, valjda ne treba da se ponosimo što smo po tome postali čuveni. Stvar je u tome što je kod nas sve podređeno izborima. Zbog toga smo morali naglo da se odreknemo svih zabrana, da pustimo sve slobodno da bi se nesmetano odvijale predizborne aktivnosti. Tu onda ima i opasne demagogije da je važno gledaoce koji su glasači učiniti srećnim, a nije važno šta će biti posle – zaključuje Radovanović.