Korupcija još hara fudbalom

Valke je uslovno osuđen na tri godine zatvora, a Al-Kalifi na dve godine i četiri meseca, s tim što će im naknadno biti izrečena novčana kazna, dok će ugovori o pravima prenosa biti poništeni.

Optužnica je Valkea i Al-Kalifija teretila za malverzacije oko raspodele prodaje televizijskih prava za pomenute Mundijale i Kup Konfederacija u Italiji i Grčkoj.

Za Valkea se navodi da je televiziji Benin u vlasništvu prvog čoveka PSŽ-a omogućio prednost na tenderu za dobijanje prava prenosa u dve mediteranske zemlje.

U presudi se tvrdi da je Al-Kalifi bivšem generalnom sekretaru FIFA za uzvrat omogućio da 18 meseci besplatno koristi njegovu vilu na Sardiniji (Italija), za čiji bi zakup inače platio preko 1,5 milion evra.

Za Valkea se navodi da je u telima FIFA vršio pritisak da pravo prenosa dobije televizija Benin, a da je Al-Kalifiju odavao poslovne tajne svetske „kuće“ fudbala, odnosno podatke koliko su visoke ponude dale konkurentske televizijske stanice.

Iako se čelnici FIFA nadaju da će ova presuda staviti tačku na desetogodišnju agoniju u kojoj se svetska „kuća“ fudbala od pokretanja prve istrage od strane švajcarskih i američkih tužilaštva, ugledni svetski mediji sumnjaju da će se ova institucija lako odbraniti od novih sporova.

Britanski dnevnik „Gardijan“ navodi da je aktuelni predsednik FIFA Đani Infantino pod velikim pritiskom zato što se i protiv njega vode predistražne radnje u Švajcarskoj.

Veruje se da je upravo zbog toga pristao da u saradnji sa Ujedinjenim nacijama FIFA postane glavni finansijer formiranja posebne Agencije za borbu protiv korupcije u sportu, koja bi trebalo da funkcioniše po sličnom principu kao i Svetska antidoping agencija (WADA).

– FIFA je odlučila da kazni svu korupciju u svojim redovima. Zbog toga ćemo finansirati stvaranje Agencije za borbu protiv korupcije u sportu kako bi fudbal ostao čist u narednim decenijama. Nikada više ne sme da se ponovi korupcija u fudbalu – rekao je Infantino prilikom potpisivanja sporazuma u Njujorku 15. septembra ove godine.

Prve sumnje na korupciju u FIFA izneo je još pre 14 godina britanski novinar Endrju Dženings, tvrdeći da je tadašnji predsednik Sep Blater stekao višemilionsku finansijsku korist tako što je agencijama svojih prijatelja omogućio prodaju karata za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006.

Prve zvanične istrage za korupciju pokrenute su 2010. u SAD i Švajcarskoj, a prve rezultate dale su tri godine kasnije kada je 15 vioskih zvaničnika FIFA uhapšeno zbog optužnice da su primali mito kako bi se Mundijali 2018. i 2022. godine održali u Rusiji i Kataru.

Dotadašnji prvi čovek FIFA Sep Blater odlazi sa funkcije 2015. zbog sudskog procesa koji je istim povodom poveden protiv njega i tadašnjeg prvog čoveka UEFA Mišela Platinija.

Iako se za obojicu tvrdilo i da su podmićivali članove FIFA kako bi se ekskluzivni sponzorski ugovori dali američkim kompanijama „Koka kola“ i „Mekdonalds“, na sudu je na kraju dokazano samo da je Blater dao Platiniju dva miliona evra kako bi glasao da Rusija i Katar dobiju organizaciju SP.

Osim višemilionskih novčanih i uslovne kazne zatvora, obojici je zabranjeno da rade poslove u vezi sa fudbalom osam godina.

Platini najavio povratak, a Blater tužbe

Mišel Platini je prošle godine najavio da će se vratiti u svet fudbala odmah po isteku kazne. On je pre dve godine uzdrmao fudbalsku javnost kada je izjavio da je žreb za Mundijal 1998. bio namešten kako Francuska i Brazil ne bi mogli da se sastanu pre finala. Međutim, protiv njega uprkos priznanju nije poveden novi postupak jer je delikt zastareo. Sep Blater je najavio da će tužiti sadašnjeg predsednika FIFA Đanija Infantina jer mu je uskratio mogućnost da preuzme poklone koje je dobijao kao prvi čovek u Nionu. Infantino je po tvrdnji Blatera zadržao mnoge njegove skupocene satove i druge predmete koje su mu tokom mandata poklanjali razni sponzori, kao i predsednici država i fudbalskih saveza.