Plej-in sat otkucava za crno-bele: Kako će Partizan protiv Baskonije da zaustavi Hauarda i nadomesti odsustvo Ledeja?

Crno-beli su posle Barselone i definitivno ostali u igri za deseto mesto, poslednje koje vodi u plej-in.

Na pet kola do kraja osnovnog dela, Partizan ima čak tri pobede manje od konkurenata koji se nalaze na osmom i devetom mestu (Baskonija i Makabi).

Ako se uzme u obzir da i Valensija kao i Bajern imaju isti skor, odnosno da su Armani i Efes samo na pobedi manje, jasno je koliko će duel s Baskonijom večeras (20.30 časova) biti važan za srpskog velikana.

Ove nedelje na programu je duplo kolo posle kojeg bi moglo da bude jasnije kakvo će prolazno vreme imati puleni Željka Obradovića pred odlučujuće mečeve.

Iako će čak četiri puta biti domaćin, Partizan će imati izuzetno težak zadatak, s obzirom na to da će samo ove nedelje ugostiti i Real, evropskog prvaka, ubedljivo vodećeg na tabeli.

Sjajni Markus Hauard i iskustvo Duška Ivanovića

Baskonija bi poslednju fazu ligaškog dela mogla da dočeka rasterećenije u smislu sigurnog mesta u plej-inu. Ipak, iz perspektive učešća u plej-ofu i izbegavanja stresa igranja serije na jednu dobijenu (pravilo u plej-inu) većerašnji meč imaće specifičnu težinu.

Šestoplasirani Fenerbahče Baskijcima beži dve pobede, što nije nenadoknadivo u preostalih pet kola.

Ekipa iz Vitorije u poslednje vreme igra veoma dobro. U seriji je od četiri trijumfa, od kojih su dva evroligaška (Armani i Alba).

Za Partizan je važan podatak da je ekipa Duška Ivanovića jedna od boljih kada su u pitanju gostujući mečevi. Gotovo da je na 50% uspešnosti (6-7) a od nje su u tom kontekstu jedino bolji Olimpijakos, Monako i Real Madrid.

Markus Hauard je sigurno vodeći igrač Baskonije i neko o kome se poslednjih nedelja opravdano puno piše u superlativu. Amerikanac je na poslednja tri meča ubacio impresivnih 100 poena – Granadi i Barseloni po 37, odnosno Armaniju 26.

Sa 18,5 poena, nekadašnji saigrač Nikole Jokića drugi je strelac Evrolige i najbolji trojkaš, s obzirom na to da po meču u proseku ubacuje čak 3,6 šuteva sa distance na odličnih 40% uspešnosti.

Impresivno je i sa kojom lakoćom dolazi do realizacije. U stanju je da za par minuta veže desetak poena. Odličan je u šutu iz driblinga, nakon otvaranja iz blokada, kao i iz mesta. Jedini je košarkaš koji je ove sezone u Evroligi ubacio više od 100 trojki (105) i to je podatak vredan poštovanja.

Baskonija u svojim redovima ima i najboljeg asistenta Evrolige. Kodi Miler-Mekintajer pruža ove sezone najbolje partije u svojoj karijeri.

Letos je malo falilo da nekadašnji košarkaš Partizana batali košarku, zato što je bio razočaran načinom na koji  mu se razvijala karijera.

Silno je želeo da se okuša u evroligaškoj konkurenciji, ali ponuda nije bilo, sve dok se nije pojavila Baskonija.

Sa 7,3 uspešna dodavanja po meču, najkreativniji je košarkaš u najelitnijem takmičenju.

Baskonija je dobro popunjena na svim pozicijama. Ima širok roster i nekolicinu igrača koji slove za polivalentne.

Duško Ivanović vešto kombinuje i neko je ko se po trećem dolasku u Baskoniju finu uklopio u ambijent, s obzirom na to da nije selektirao ekipu.

Nekadašnji trener Crvene zvezde taktički se prilagođava rivalu. Ume da odigra i sa niskim petorkama, bez klasičnog centra, koristeći snagu i ateticizam Monekea i Sederkeskisa.

Nigerijac i Litvanac najbolji su skakači u ekipu sa 6,9 skokova po utakmici i defanzivno su sigurno među boljim pojedincima.

Baskonija je napadački nezgodna jer ima i raznolike centre. Met Kastelo možda je i najzahtevniji za čuvanje pošto ima veoma dobar šut sa distance i širenjem igre omogućava Monekeu i Miler-Mekintajeru da napadnu prostor u reketu.

Baskijcima je napad kvalitetniji deo igre; sa 84 poena po meču oni su među najefikasnijima u Evroligi, takođe sa 19,3 asistencije imaju četvrti najorganizovaniji napad u elitnom takmičenju.

Takav pristup odgovara i Vanji Marinkoviću, koji igra najzreliju evroligašku sezonu u karijeri. U proseku ubacije 11,2 poena na 38% šuta za tri poena. Proširio je i repertoar u svojoj igri, posebno u domenu dodavanja (1,6 asistencija).

Odbrana je nešto u čemu ne uspevaju da naprave jasniji iskorak. Primaju u proseku gotovo 84 poena, a rivalu dopuštaju 37% uspešnosti sa distance.

Iako bi prema atleticizmu, iskustvu i snazi igrača trebalo da bude drugačije, Baskonija protivnicima i za dva poena dozvoljava 53% realizacije.

Prekomponovanje crno-belih

Osim u kvalitetima Baskonije, crno-beli će imati ogroman izazov i u verovatnoći da će nastupiti bez pomoći Zeka Ledeja.

Amerikanac je posle meča sa Barselonom odmah otputovao za Ameriku iz porodičnih razloga. Nažalost, odličnom košarkašu preminuo je otac u subotu uveče i gotovo izvesno crno-beli će morati da se namere na Baskoniju bez pomoći ubedljivo najbolje opcije na četvorci.

Željko Obradović ima bezgranično poverenje u 30-godišnjaka iz Dalasa. Sa 30 minuta na parketu u proseku, Amerikanac ima najveću minutažu u redovima Partizana kao jedina prava opcija na poziciji krilnog centra.

Izlišno je pričati o tome koliko je Ledej koristan u oba pravca, o njegovim napadačkim kvalitetima, kako o šutu i igri licem ka košu, tako i kada je u pitanju igra leđima na niskom postu.

On saigrače čini boljima, a njegova energija neretko je zarazna i njome se lako inficiraju ostali igrači Partizana.

Moraće Obradović dobro da osmisli taktiku bez njega u timu.

Ne samo ove sezone, Džejms Nanali je neko ko je umeo da odigra na poziciji niskog krila kada je Partizan igrao u niskim petorkama.

Njegov napadački arsenal drugačiji je u odnosu na Ledejev, ali je svakako veoma koristan, naročito kada je u napadu dobar protok lopte.

U klasičnim petorkama, Frenk Kaminski mogao bi da bude pomeren na mesto četvorke, što je pozicija koju je najčešće pokrivao u studentskim danima.

Problem bi mogao da nastane u datom kontekstu jer bi onda na pet crno-beli imali, u poslednje vreme indisponiranog Bruna Kabokla, odnosno Alena Smailagića i Balšu Koprivicu, čija je uloga u Evroligi krajnje epizodna.

Defanziva Kaminskog krajnje je upitna i kada je na pet, usled manjih potreba da preuzima, odnosno više koristi lateralne kretnje. S tim u vezi, veća je verovatnoća da će Smailagić biti korišćen na četiri, posebno jer je i tokom sezone pokazao solidan kvalitet na toj poziciji.

Za reprezentativca Srbije najveći je problem igra u odbrani kada je na krilnom centru, jer obično naspram sebe ima brže, pokretljivije i igrače dobrog šuta.

Takođe, prilikom preuzimanja neretko upada u problem probijanja na perimetru.

Partizan će svakako morati da odigra mnogo bolje u odbrani, naročito ako se paralela povuče sa poslednjim evroligaškim utakmicama.

Na 84,2 poena u proseku, crno-beli su defanzivno pri samom evroligaškom dnu, a naročito je zabrinjavajuće to što rivalu dopuštaju čak 57% realizacije u šutu za dva. što negde indikativno pokazuje koliko slabo brane rivalsku igru dva na dva.