Kad bi Crvena zvezda češće imala libreto kao što je u milanskoj košarkaškoj „Skali“: Gedraitis i Hanga tenorski, Lazić baritonski, Teodosić verdijevski

Taman kada ih ponese euforija zbog dragocenih pobeda protiv Fenerbahčea, kojeg su samo crveno-beli savladali u Istabnulu, a zatim i u večitom derbiju s Partizanom, Branko Lazić i saigrači ih ohlade užasnim izdanjem protiv Asvela u Vilerbanu.

Kao kad se na nekom slavlju, koje se pretvori u dosadu, a gosti počnu da broje sate do odlaska kućama, odjednom dogodi nešto što prisutnima vrati veru da ništa nije propalo i da se dernek može doživeti, tako je Crvena zvezda ponovo rasplamsala maštu pristalica da makar plej-in i 10. mesto nisu nedostižni.

I zaista, u krajnje čudnim okolnostima i zbog nesvakidašnjh dešavanja u svega 27 sekundi prve četvrtine, trijumf nad Armanijem (76:62), kojim je prekinut niz od šest pobeda italijanskog velikana u međusobnim duelima, deluje kao istinski podvig.

Puleni Joanisa Sferopulosa sada su na skoru 9-12, a trećom pobedom u gostima polako izlaze iz okvira percepcije da su tim koji može da se raduje samo kod kuće.

Crvena zvezda postavila odbranu na predviđanju i riziku

U razmaku od dva dana prikazali su dva potpuno drugačija defanzivna izdanja. Ekipa koja je protiv Asvela primila 100 poena svela je Armani na samo 62.

Doduše, Milanezi su nastupili gotovo bez kompletne startne petorke i ostali bez doprinosa Nikole Mirotića, Ševona Šildsa, Maodu Loa i Bilija Berona.

Bez njihovog prisustva napadački potencijal kluba iz Lombardije sigurno je bio drastično umanjen, što je ujedno omogućilo crveno-belima da lakše predviđaju i bolje čitaju protivničke akcije.

U šuterskom smislu, Zvezda je naročitu pažnju morala da obrati jedino na Devona Hola i Stefana Tonuta, dok je rezonski mogla da rizikuje skupljajući sa Đordana Bortolanija, Dijega Flakadorija i Šabaza Nejpira.

Naravno, u datom kontekstu postojao je određeni rizik, ali je delovao isplativo, što se na kraju i obistinilo.

Domaćin je u prvom poluvremenu ubacio svega tri šuta sa distance. Ni u momentima velikog nadahnjuća u trećem kvartalu nije prebacio prosek (dve trojke), a u poslednjem kvartalu samo je jednom bio precizan sa perimetra.

Na svega 27,3 % uspešnosti sa distance, taktika crveno-belih pokazala se vrlo uspešnom.

Zvezda je, recimo, u drugoj deonici, u uvodnih sedam minuta držala rivala bez poena iz igre. Ni u jednom kvartalu domaćin nije ubacio 20 poena (15,16,16,15), a ravnomeran odnos negde ilustruje i u kojoj meri je odbrana gostiju bila stamena.

Dobra odbrana je uvek kolektivna stvar i za izvedbu u milanskoj košarkaškoj skali svi su zaslužili velike pohvale.

Ipak, zbog koncepcijskog rizika i neophodne žrtve, naročit aplauz zaslužio je Lazić.

U svojoj bogatoj karijeri, kapiten Zvezde imao je sijaset izvanrednih „defanzivnih utakmica“ i ono što je u Milanu prikazao trebalo bi da bude primer mlađim igračima i odlična pokazna vežba za sve trenere.

Osnovna ideja Sferopulosa odnosila se na to da se zatvore svi pasovi ka visokim igračima, naročito Meliju i Fojtmanu. U tom smislu veoma je bilo bitno na koji način će funkcionisati strana pomoći, i u tom aspektu Lazić je odigrao doktorski.

Konstantno je pravovremeno preuzimao znatno više igrače, adekvatno se telom postavljao ispred njih ili na „pola tela“, delujući tako čvrsto u nogama da ni jedan Kajl Hajns nije uspeo da ga izbaci iz ležišta.

Kao kamen ukopan u zemlju, tako je 35-godišnjak iz Ljubovije delovao snažno u samom srcu reketa, svesno rizikujući da njegov igrač u spoljnoj liniji primi pas i šutira sa distance.

Najzad vajda od Nejpira

U datom pogledu i Adam Hanga je bio vrlo koristan. Uostalom, dve od svoje četiri lopte Mađar je presekao kada je u rotaciji preuzimao protivničke četvorke i petice, školski postavljen delom tela ispred njih, inicirajući automatski kontranapad.

U odnosu na meč u Francuskoj, u Milanu su crveno-beli daleko bolje branili rivalsku „pik en rol“ igru. Doduše, s Nejpirom kao primarnim organizatorom igre sam zadatak delovao je mnogo lakše.

Tviter se usijao od ironičnih komentara da je Portorikanac, povratnik u Armani posle razočaravajuće epizode u crveno-belom, u Forumu odigrao najbolju ovosezonsku partiju za Crvenu zvezdu, što je u suštini i tačno ako se ima u vidu da je u samo dva navrata pogodio iz igre (6p) i da je na četiri asistencije imao tri izgubljene lopte, igrajući čak 32 minuta.

Pokušavali su igru da organizuju i Devon Hol, odnosno Dijego Flakadori međutim nijedan od njih dvojice nije poznat po „pik en rol“ igri i po pregledu igre neuporedivi su sa znanjem jednog Miloša Teodosića.

Zvezda je pomaganjem sa prvog pasa uspešno zatvorila kratka otvaranja Pojtersa, Fojtmana i Melija, izbacivši ih iz komforne zone, uvlačeći se toliko usko da su Lazić i Hanga, mahom, dolazili do linije penala.

I kada je Armani delovao kao tim koji je pohvatao konce u prvom delu treće deonice, kao i periodično za vreme poslednje četvrtine, Zvezda je ostajala u prednosti zahvaljujući odličnim defanzivnim sekvencama.

Na 54:59 u osamom minutu poslednjeg kvartala, domaćin je mogao da se spusti na svega dva poena zaostatka, ali je Tonut promašio šut za tri poena iz izgledne pozicije.

U narednih šest minuta Armani je ubacio svega četiri poena, konstantno je pokušavao da loptu spusti pod koš i u tom nastojanju prodao je tri lopte.

Posle takvog ofanzivnog raspada više nije mogao da se vrati u igru.

Najbolja igra Litvanca

Konstantnost je ono što manjka Rokasu Gedraitisu i Hangi. Od iskusnih internacionalaca tako nešto se očekuje, međutim za partiju u Milanu obojica su zaslužili sve pohvale.

Ne samo što su bili učinkoviti u napadu, već su i defanzivno odigrali na visokom nivou.

Obojica su postigli veoma važne poene u poslednjem kvartalu i to u periodima kada je domaćin svom snagom pokušavao da se u potpunosti vrati u meč.

Hangine „kifle“ za 54:61, odnosno 58:68, kao i Gedraitisovi poeni za 54:63 i 62:71 bili su od kapitalnog značaja.

Sveukupno gledano Litvanac je odigrao verovatno i najzreliju partiju od starta sezone.

Sa 22 poena bio je najefikasniji igrač na utakmici. Za tri je šutirao odličnih 2/3 a bitnije od toga jeste to da se sjajno kretao bez lopte, koristeći na fenomenalan način blokade centara, najčešće Džoela Bolomboja, na strani od lopte, odnosno stvarajući prednost posle bekdor kretnji i otvaranja.

Kad god je bilo potrebno pogađao je, prolazio u prodoru do obruča koristeći, pritom, veoma malo driblinga što je za njegov stil igre veoma važno.

Hanga je davao sigurnost na oba kraja terena. Trudio se da na adekvatan način odmeni Teodosića na pleju, težeći ka tome da kontroliše ritam utakmice, pogotovo u poslednjoj deonici.

Jeste i grešio, na momente delovao konfuzno, ali je u suštini odigrao kvalitetnu utakmicu. Defanzivno stamen i konstantno na lopti sa sedam poena, šest skokova i tri asistencije ostavio je kompletan utisak u kojem posebno mesto imaju četiri ukradene lopte.

Nedović u očaju zbog povrede

Ono što Teodosić čini na terenu jedino poete mogu da opišu. Novinarima je sve teže da njegova dodavanja dočaraju slikovitim epitetima.

Dovoljno je bilo samo da se posle utakmice pogledaju društvene mreže pa da se time pojača utisak o dodavanju koje je izveo u prvom poluvremnu kada je bacio pas ka Davidovcu u levom ćošku, ostavivši ga usamljenog na šutu za tri poena.

Apsolutno niko u hali, ne na terenu, nije mogao da pretpostavi šta će uraditi, a najbolji srpski plej svih vremena pustio je magiju kojom je ostavio zatečenom kompletnu petorku Armanija.

Ponovo je bio jedan od najboljih aktera na utakmici. Meč je završio sa devet poena i pet asistencija, a njegove dve trojke u poslednjih pet minuta utakmice bile su od krucijalnog značaja.

Poslednjom je i definitivno stavio mašnicu na pobedu crveno-belih.

Važno je napomenuti i da je u odsustvu Nikole Topića, a usled delimične indisponiranosti Jaga Dos Santosa, preuzeo rizik konstantnog igranja na poziciji organizatora igre, trošeći se mnogo više nego što je bilo predviđeno.

Pritisak na Teu bio je mnogo veći pošto se povredio Nemanja Nedović.

Imao je sjajan početak utakmice, u prvih osam minuta ubacio je isto toliko poena, ali je posle jednog duela sa Hajnsom osetio jak bol u predelu rebara i više nije mogao da se vrati u meč.

Amerikanac je za samo 27 sekundi, nenamerno, iz stroja izbacio i Luku Mitrovića i Majka Tobija.

Jedino se Mitrović vratio, ali je odigrao daleko ispod svojih sposobnosti.

Bolomboj kao Supermen

Skroman i ne toliko pričljiv, Bolomboj je neko ko ne teži ka tome da konstantno bude u krupnom kadru. Ipak, partijama koje pruža postavlja standarde koji iziskuju sve češće komentare javnosti u superlativu.

U Milanu je dominirao na oba kraja terena. Iako skromne centarske tehnike u kojoj otvaranje u levu stranu i korišćenje iste ruke gotovo da ne postoji, uspešno se nosio sa Melijem, Pojtersom i Fojtmanom.

Ono NBA zakucavanje i posterizovanje Hajnsa dugo će se pamtiti, baš kao i dva „prva tempa“ pred kraj utakmice.

Uspevao je da desnim poluhorogom dođe do poena, da iz klouzauta izdominira protiv krilnih centara, kao i da gotovo svaki pas u srece reketa pretvori u poene. Meč je završio sa 14.

Podneo je, pritom, ogroman pritisak u poslednjoj deonici, s obzirom na to da nije izlazio iz igre.

Uostalom, od 8:28 pa sve do kraja četvrtine, jedino je Lazić ulazio sa klupe da sekvencionalno odmeni Teodosića.

Sferpolulos je konstantno na parketu držao petorku: Teodosić, Hanga, Gedraitis, Davidovac, Bolomboj.