Utakmica u kojoj crno-beli moraju da vrate poverenje u sebe: Partizan domaćin Bajernu posle četiri poraza uzastopno

Još uvek je daleko pisati o prognozama, kada je u pitanju plasman u plej-of Evrolige.

Na devet kola pre kraja ligaškog dela, Partizan je na negativnom skoru (12-13), ali ima tako obećavajući rasopred utakmica da bi bilo veliko iznenađenje ukoliko se ne nađe u doigravanju.

Naime, crno-beli će čak u šest navrata igrati u Beogradskoj areni.

Šamar od Splita kao otrežnjenje

Trener Partizana Željko Obradović se osećao veoma loše posle izgubljenog meča od Splita, u ponedeljak uveče.

Želeo je sjajni stručnjak da odmori Kevina Pantera i Pi Džej Doužira, razigra igrače koji su imali malu minutažu u poslednje vreme ili se uopšte nisu „skidali“ (Anđušić, Smit, Jaramaz, Ponjitka), ali sama ideja u rezultatskom smislu nije bila uspešna.

Split je uverio stručni štab i javnost koliko je odbrana crno-belih krhka, odnosno da pod umorom može da se desi šutersko posrnuće u formi očajnih procenata uspešnosti sa distance (4/31).

Uvertira za meč sa Bajernom je bila loša i zbog toga što ekipa nije pokazivala nikakvu rekaciju maltene sve do pred sam kraj utakmice, a defanzivno nije uspela da reši očigledne probleme koje im je zadavao Šenon Šorter.

Mnogi su zaslužili negativne ocene, pogotovo spoljna linija koja je zbirno imala tek četiri uspešna dodavanja (ako se izuzme pet asistencija Jaramaza). U sivilo se utopio i Aleksa Avramović što je zabrinjavajuće ako se uzme u obzir da će svi oni u četvrtak uveče biti deo rotacije protiv daleko kvalitetnijeg rivala.

Nepredvidivi Bajern

Bavarci su sasvim sigurno očekivali rezultatski daleko uspešniju sezonu u Evroligi. Prošlog leta ekipu je preuzeo trofejni stručnjak Pablo Laso, sigurno jedan od najuspešnijih evropskih trenera u poslednje dve decenije.

Velika finansijska sredstva su uložena u formiranje ekipe, angažovani su i nekadašnji NBA asovi poput Serža Ibake, dok okosnicu ekipe čine i četvorica reprezentativaca Nemačke, osvajača zlatne medalje na poslednjem Mundobasketu.

Bajern je klub sa stabilnim budžetom, koji je sigurno među deset najvećih u Evroligi.

Imaće i novu halu od naredne sezone, sve preduslove da napadne evropskih vrh.

U tom smislu, trenutni skor (10-15) veoma je razočaravajući, bez obzira na to što ekipa kontinuirano ima problema sa povređenim igračima.

Ekipa koja u sastavu ima čak jedanaestoricu reprezentativaca trebalo bi da ostvaruje daleko bolje rezultate, koji su naročito tanki u utakmicama van Minhena.

Bavarci su se samo tri puta slavljenički vraćali iz gostiju. Imaju četiri poraza na poslednjih pet mečeva van svoje dvorane i u tom podatku crno-beli bi trebalo da traže argumente za trijumf.

Iako deluje da je Lasova ekipa dobro popunjena na svim mestima, nešto očigledno ne funkcioniše u samoj igri.

Problemi postoje na oba kraja terena, s obzirom na to da u defanzivnom smislu ekipa prima u proseku skoro 83 poena, a postiže 79.

U odnosu na najbolje evroligaške ekipe Bajern ostvaruje malo timskih asistencija (15,8) a organizacioni problemi se uvećavaju kada se na uspešna dodavanja nadogradi broj izgubljenih lopti po utakmici (12,2).

Ni procenti šuta iz igre nisu više od proseka, što negde implicira da su pojedinci ili u lošoj formi ili je njihov kvalitet precenjen.

Samo trojica igrača imaju dvocifren košgeterski učinak po meču (Francisko, Ibaka i Edvards) i jedino Francisko i Bolmaro ostvaruju više od tri asistencije u proseku.

Uprkos iskustvu, stiče se utisak da je problem sa samopouzdanjem prisutan. Mnoge neizvesne završnice Bajern je izgubio na gostovanjima (Fenerbahče, Virtus, Žalgiris, Makabi), ne snalazeći se najbolje u poslednjih šezdesetak sekundi.

Posle duže pauze Vladimir Lučić se nedavno vratio u sastav i trebalo bi da pospeši igru Bajerna, pogotovo jer je najbolje rešenje na mestu četvorke kao neko ko širi igru i maksimalno doprinosi efikasnosti u tranziciji.