Vidanje evroligaških rana: Partizan u poslednje vreme ima taman toliko poraza da iz njih izvuče pouke za pobedu protiv Makabija

Crno-beli su još uvek u zoni plej-ofa (10-10) i naredni rival trebalo bi da im posluži kao adekvatan partner za povratak samopouzdanja.

Donedavno je delovalo da Partizan hita da ligaški deo takmičenja dočeka na jednom od prva četiri mesta, ali je od poraza protiv Real i mlake igre u Madridu 21. decembra usledio nagli pad i u formi vodećih igrača.

Da nije bilo meča u Beogradskoj areni protiv slabašnog Asvela, pitanje je da li bi puleni Željka Obradovića imali i tu jednu pobedu u poslednjih pet mečeva.

Nedavni poraz od Fenerbahčea samo je učvrstio utisak da Kevin Panter i saigrači imaju evidentnih problema u odbrani.

Zašto je Partizan u padu: porozna odbrana i lutanje Kaminskog

Osim Virtusa, Real, Crvena zvezda i Fenerbahče dali su crno-belima 88 i više poena, što je zaista previše za pretendenta na samu završnicu.

Sa 84,4 primljena poena po meču, Partizanova defanziva je jedna od najlošijih, međutim u seriji loših rezultata protivnici su i premašili negativan prosek šampiona ABA lige.

Na tim mečevima rivalima je dopušteno da za dva poena šutiraju čak 65 odsto, što je bila posledica i veoma loše odbrane na „piku“.

U tom pogledu, naročito loše izgledao je Frenk Kaminski. Iako je odbrana stvar kolektiva, entuzijazma i energije, Amerikanac srpskih korena permanentno je predstavljao najslabiju kariku.

Njegove spore noge i nenaviknutost da u odbrani na „piku“ iskače visoko, vrši pritisak na liniji dodavanja ili preuzima beka naročito su bili upadljivi na večitom derbiju, ali i u Istanbulu.

Ako je inferiorinost protiv Realovih uzdanica pod obručem Tavaresa i Poaireja negde bila očekivana, Kaminski je na pomenutim duelima izgledao toliko loše da je u Istanbulu, u odsustvu Alena Smailagića, ali i Balše Koprivice, trener Obradović više bio rad da Bruna Kabokla menja Zekom Ledejem, koji nije centar, nego da kao alternaciju koristi Amerikanca.

Doduše, Fenerbahče je neretko preferirao niske petorke, ali i kada je Džonatan Motli bio u igri, Obradović je izbegavao da na petici koristi dugogodišnjeg NBA igrača.

Kaboklo je takođe, baš kao i Kaminski, bio podložan da se prilikom vraćanja na svog igrača, u odbrani na „piku“, okrene leđima od lopte i da uopšte ne vidi kada bek prosleđuje pas.

S tim u vezi, neretko se dešavalo da potom centar samo zakuca ili položi loptu u koš iz zicera.

Ni strana pomoći nije dobro delovala u tim situacijama. Evidentna je bilo i nesaglasje ko, kada i u kojim rotacijama iskače da pomogne u odbrani na „piku“.

Ako duel u Madridu izuzmemo, s obzirom na ogromnu ovosezonsku dominaciju Reala, protiv Crvene zvezde, Virtusa i Fenerbahčea ni spoljna linija crno-belih nije dobro izgledala.

I Panter olabavljena karika

Posebno upadljivo bilo je to da su rivali Kevina Pantera označavali kao poželjnog defanzivca za igru u izolacijama.

Ne samo kapiten Partizana već i ostali iz spoljne linije lako su dopuštali rivalima da u igri jedan na jedan prave razliku, stvaraju višak u napadu i time rutinski dolaze do realizacije.

Posle poraza u Istanbulu, Obradović je istakao zabrinjavajuću činjenicu da u trećoj deonici njegovi puleni nisu ni iskoristili bonus u odbrani, a to je bio period u kojem je protivnik topio deficit i stvarao suficit.

Na pomenutim utakmicama Partizan je izuzetno loše branio i protivnički šut na perimetru. Fener je za tri šutirao čak 51 odsto, Real 33, a Crvena zvezda 44.

Virtus je meč završio sa 35 odsto uspešnosti sa distance, što je negde ovosezonski defanzivni prosek crno-belih.

Nije Partizan stvarao defanzivnu prednost ni prilikom preuzimanja, iako je u tome vrlo umešan, što je i deo Obradovićevog odbrambenog temelja.

Deluje kao da su se protivnici vremenom adaptirali na defanzivne principe Partizana i kao da bolje rešavaju situacije u kojima su bekovi niži i eksplozivniji.

Beogradski podstanar neugodan gost

Ponos Izraela, koji kao domaćin igra u beogradskoj dvorani „Aleksandar Nikolić“, veoma je neugodan gost.

U tom pogledu bolji je od večitih rivala, sa četiri trijumfa nalazi se u samom vrhu.

Panatinaikos, Virtus, Monako i Baskonija, ako se izuzme neprikosnoveni Real sa čak devet trijumfa, jedini imaju po pobedu više od Makabija.

Izraelski velikan je u sasvim dobroj formi.

Ostvario je tri pobede na poslednjih pet mečeva, na kojima je potvrdio da je jedna od najboljih napadačkih ekipa.

Prema indeksu korisnosti sa 96,5 poena odmah je iza neprikosnovenog Reala. Takođe, sa Partizanom drži lidersku poziciju po realizaciji za dva poena, a drugi je i na osnovu asistiranih poena kao i proseka ubačenih (86,6).

Važno je napomenuti i da dominira na skoku zahvaljujući Džošu Nibu (6,5 skokova) kao i Bonziju Kolsonu (5,8), koji je naročito opasan iz drugog plana, pogotovo na ofanzivnom skoku.

Izraelci su izuzetno produktivni u igri na otvorenom terenu, kao i u ranoj fazi napada. Skloni su da akcije rešavaju već u prvih deset sekundi, po čemu su najsličniji Realu.

Lorenco Braun i Vejd Baldvin su pouzdan tandem bekova, izuzetni su u igri jedan na jedan i obojica veoma pametno iniciraju igru u tranziciji.

Odlično sarađuju sa Nibom u „piku“ i sa nekih 14 poena najefikasniji su igrači Makabija u Evroligi.

Lorenco je pritom sa 6,3 asistencije u proseku drugi najbolji dodavač, a zajedno sa Tamirom Blatom i Baldvinom po meču garantuju sigurnih 15 uspešnih dodavanja.

Ukoliko odbrana Partizana ne bude na neophodnom nivou, crno-beli bi mogli da imaju velikih problema, uzimajući u obzir i da Makabi ima vrlo agresivne bekove u odbrani, što pokazuje i 7,5 oduzetih lopti po utakmici.