Partizan s centrom manje protiv Monaka: Kaboklo i Smailagić na testu izdržljivosti

Partizan je u prilici da maksimalno kapitalizuje ppovoljan raspored i prednost domaćeg terena u tri vezane utakmice.

Beogradska arena, tačnije dupke popunjena strastvenim navijačima crno-belih, sigurno će i večeras biti veliki saveznik srpskog velikana koji će biti u prilici da posle 12. kola poravna učinak i najavi kandidaturu za mesto u TOP 8.

Činjenica da će i u četvrtak ugostiti Armani samo povećava značaj duela sa Monakom, jednom od nezgodnijih evroligaških ekipa ove sezone.

Trener Željko Obradović obzanio je uoči meča sa liderom u šampionatu Francuske, da Uroš Trifunović i Frenk Kaminski sigurno neće večeras nastupiti, što svakako nije zanemarljiv podatak, pogotovo kada je u pitanju nastup američkog centra delimično srpskih korena.

Nekadašnji student Viskonsina i deveti pik na NBA draftu 2015. godine odlučio se letos za prvo evroligaško iskustvo u 30. godini života, nakon saznanja da posle Šarlota, Finiksa, Atlante i Hjustona više nema dovoljno zainteresovanih timova iz najjače lige na svetu koji bi mu ponudili garantovani ugovor.

Uklapanje u novu sredinu i privikavanje na zahteve Željka Obradovića išlo je nešto sporije od očekivanog, međutim negde od abaligaškog derbija sa Crvenom zvezdom 30. oktobra krenuo je sa podizanjem forme i korišćenjem svih benefita, prevashodno u napadu.

Verovatno najbolji evropski stručnjak svih vremena, popularni Žoc koristi ga kao peticu i u ofanzivnim segmentima igre od njega zaista u poslednje vreme puno dobija.

Nije ništa čudno što i posle dolaska Bruna Kabokla Kaminski predstavlja za Partizan primarno rešenje na centru, uprkos jasnim defanzivnim limitima.

Jednostavno, njegov napadački arsenal mnogo je veći i bogatiji u poređenju sa ostatkom konkurencije i to će biti prevashodni zadatak protiv Monaka – kako nadomestiti amerikančev učinak od nekih 10 poena, četiri skoka i gotovo dve asistencije po evroligaškoj utakmici.

Kaminski je vrlo solidan u igri leđima na niskom postu, ima veoma kvalitetan šut sa distance i kao stvoren je za igru dva na dva.

Dobro čita situacije na terenu i sve bolje oseća tajming za pravovremeni pas.

Veća uloga Koprivici

Trener Obradović pokušaće večeras da na petici prevashodno rotira Bruna Kabokla i Alena Smailagića, međutim trebalo bi obratiti pažnju na to da Monako neretko igra pod košem u paru Donatas Moteijunas-Džon Braun, što daje na specifičnosti jer Braun više deluje kao petica i neko ko zbog prosečnog šuta nije u stanju da širi igru u pozicionom napadu, dok je Litvanac, pak, centar vrlo mekanog šuta i preciznosti u „pop“ igri.

S tim u vezi, ne bi bilo iznenađujuće da u određenim fazama igre Partizan zaigra u paru Kaboklo-Smailagić, a sve u zavisnosti od toga koliko će kvalitetno Zek Ledej čuvati Brauna.

Neće biti iznenađenje i ako Balša Koprivica bude dobio nešto veću ulogu, s obzirom na to da Donta Hol i Madu Žaite nisu petice preterano opasne van reketa što bi, samim tim, trebalo da defanzivna iskušenja srpskog centra svede na manju meru.

Monako se može podičiti time da na mestima petice i četvorke ima možda i fizički najsnažnije igrače u čitavoj Evroligi.

Hol, Braun, Žaite, pa i Moteijunas izuzetno su jaki, većinu krase odlične atletske predispozicije, dok ih je trener Saša Obradović tako „vaspitao“ da se odlazak na ofanzivni skok podrazumeva.

Moteijunas je, u poređenju sa Holom i Žeiteom, centar raznovrsnije tehnike, većeg košarkaškog znanja i pismenosti zbog čega je primarno rešenje za srpskog stručnjaka i najkompatibilnije sa Braunom.

U paru sa Amerikancem, on je taj koji neretko širi igru, iz kratkih otvaranja u „piku“ pravi prednost,  stvara višak i omogućuje adekvatan spejsing u napadu.

Ko god da ga bude čuvao imaće većih poteškoća da pročita njegove namere, nego li u duelima sa Holom.

Nekadašnji NBA igrač, centar je klasičnih karakteristika za jednog atletu; moćan u skoku, dominantan na obruču, za bekove je idealan za nabacivanja lopte na sam obruč iz „pika“.

Žaite, letišnje pojačanje iz Virtusa, dugo je bio povređen i tek se nedavno vratio u sastav. Fizički snažan, vrlo kvalitetan kada pas dobije u dubinu reketa, gotovo da je bezopasan na visokom postu.

Od dolaska u Partizan, Kaboklo polako hvata igračke konce u oba smera. Pokazao je koliko defanzivno može biti koristan i kako na delu izgleda pokrivanje reketa od strane centra raspona ruku 213 centimetra.

Sve je upotrebljiviji u preuzimanju niskih igrača i biće zanimljivo videti kako će se snaći u odbrani od „pika“ kada na petici bude bio Moteijunas, odnosno kada se Donta Hol iz otvaranja bude ustremljivao ka protivničkom obruču.

Sinhronizovanost odbrane, u takvim situacijama, na strani pomoći će se podrazumevati, baš kao i kada Smailagić bude bio na petici.

Smajli je neko ko u odnosu na Brazilca možda ima i bolje lateralne kretnje, može da izvrši veći pritisak na bekove prilikom visokih iskakanja na „piku“ ali je i skloniji pravljenju ličnih grešaka u kratkom vremenskom intervalu.

Srpski cenar se solidno snalazi na četiri, umešniji je u odbrani na centru koji se otvara u širinu, a svakako kao i Kaboklo ume da smanji hendikep u mis-meč situacijama.

Obojica će biti na velikim iskušenjima i moraće striktno da vode računa o ličnim greškama, koje bi mogle lakše da se dosuđuju usled čestih kontakata sa fizički snažnim rivalima u centarskoj liniji.

Iako će u fokusu javnosti biti nastupi Kevina Pantera, odnosno Majka Džejmsa najvažnija bitka mogla bi da se vodi upravo pod obručima.