Za pobedu više ka plej-ofu ili ka plej-inu: Olimpijakos ima svoju računicu, a Partizan utakmicu za olimpijsku igru

Na skoru 14-17 crno-beli su na tri kola pre kraja ligaškog dela na deobi desete pozicije sa Armanijem, Valensijom i Efesom.

Partizan s njima za petama ima Žalgiris i Bajern koji su još uvek u igri za poslednje mesto u plej-inu s obzirom na to da zaostaju jedan pobedu u odnosu na navedenu konkurenciju.

Meč u Beogradskoj areni biće veoma bitan i za Olimpijakos koji je u borbi za što bolju startnu poziciju pred plej-of.

Atinski crveno-beli nalaze se na petom mestu sa skorom 19-12 i samo ih jedan trijumf deli od ekipa koje su na deobi druge pozicije sa učinkom 20-11 (Barselona, Panatinaikos, Monako).

Najbolja četiri tima na kraju ligaškog dela imaju prednost domaćeg terena u plej-ofu koji se igra na tri dobijene utakmice po sistemu 2-2-1-1-1.

Dva lica Olimpijakosa i defanzivna stabilnost

Olimpijakos je uz Real Madrid verovanto klub sa najboljim evroligaškim kontinuitetom u poslednjih desetak godina.

Uostalom, od ukupno dvanaest učešća na fajnal-foru, crveno-beli su poslednjih šest imali od 2012.

Aktuelni su vicešampioni koji na klupi imaju stručnjaka sa evroligaškom peharom podignutim 2013. upravo u ulozi šefa struke grčkog velikana (Jorgos Barcokas).

Za svo to vreme, Olimpijakos je stekao imidž potpuno nepredvidive ekipe koja u relativno kratkom vremenskom periodu može igrati od očaja do sjaja.

Nešto slično priredili su i tokom tekuće takmičarske godine. Negde na sredini sezone nisu mogli da se povežu – od sredine decembra pa sve do kraja januara – previše su oscilirali u formi, boreći se i sa povredama nekih važnih igrača, među kojima je i Nikola Milutinov.

Srpski centar trebalo bi da se uskoro vrati na parket, a zbog njegove povrede skočnog zgloba klub je angažovao Filipa Petruševa i Mozesa Rajta.

Crveno-beli vešto uspevaju da iz godine u godinu zadrže nukleus ekipe koji nadgrađuju proverenim evroligaškim imenima.

Letos su ostali bez Saše Vezenkova, koji je odlučio da se okuša u NBA ligi, međutim ruki sezona u Sakramentu za njega prolazi daleko od velike pozornice.

Pametnom poslovnom politikom Oli uspeva da ostane konkurentan, uprkos tome što među najboljim timovima ima verovatno najmanji budžet.

I ove sezone dobro je popunjen na svim pozicijama, sa fizički snažnim i atletski veoma predisponiranim igračima što se u pozitivnom smislu reflektuje na kvalitet i nivo odbrane.

Sa 74,7 poena u proseku, koliko prima po utakmici, ima jednu od najbolji odbrana u evroligaškoj konkurenciji.

I sa aspekta gostujućih mečeva u 2024. godini samo su Efes i Real Madrid uspevali da ubace 85 i više poena i jedino se sa tih gostovanja Olimpijakos vratio poražen.

Evidentno je da na mali broj poena crveno-belima rastu šanse za pobedu, a važno je istaći da sa Mustafom Falom, pomenutim Rajtom i Milutinovim veoma kvalitetno štite reket, svodeći uspešnost rivala u šutu za dva poena na tek nešto preko 50%.

Spoljna linija sa Kenanom, Vokapom, Papanikolauom, Larencakisom, Brazdeikisom, Vilijams-Gosom tako je koncipirana da može da preuzima, odnosno da prilikom potencijalnog mis-meča Kenan, Vilijams-Gos i Vokap mogu da koriste snagu, iskustvo i nisko težište.

Napad kao problem i Fal kao „meta“

Kada neko ima skor 19-12 i nalazi se na deobi pete pozicije na evroligaškoj tabeli (isti skor kao Fenerbahče) teško da se može reći da u nekim aspektima igre ima velikih problema.

Ipak, kada se sagleda način igre Olimpijakosa primećuje se da je šut sa distance Ahilova peta crveno-belih, naročito ako veče nemaju Kenan i Piters. Tandem Amerikanaca jedini šutira za tri sa više od 40% uspešnosti i to na velikom uzorku, što pokazuje da su akcije koje se postavljaju za šut sa distance uglavnom posvećene njima dvojici.

Plejmejkeri Vokap i Vilijams-Gos ili nemaju visoke procente ili veoma malo šutiraju sa distance (Vilijams-Gos), što se može reći i za bekove Šakila Mekisika i Inasa Brazdeikisa.

U kategoriju relativno dobrih šutera mogu se ubrojiti Kostas Papanikolau i Janulis Larencakis, međutim i njih dvojica mnogo osciliraju u tom segmentu.

Osim Pitersa, nijedan igrač iz centarske linije nema dobar šut sa distance, pre svega projektovane četvorke Petrušev i Sikma. Njih dvojica zajedno su ubacili samo dve trojke, a odigrali su 15, odnosno 16 utakmica.

Partizan bi defanzivno trebalo da posveti više pažnje igri na niskom postu, s obzirom na to da se Papanikolau, Brazdeikis pa čak i Kenan, Vokap i Vilijams-Gos neretko opredeljuju za igru leđima ka košu, pogotovo ako primete da ih čuva fizički slabiji ili neiskusniji igrač.

Mustafa Fal, gorostasni centar iz Francuske, uprkos odrđenim nedostacima u igri, pre svega kada su bočne kretnje u pitanju, osnovni je adut Olimpijakosa na centru, naročito u odsustvu Milutinova.

Defanzivno je pod vođstvom Barcokasa počeo i da preuzima bekove i u tom odbrambenom segmentu spoljni igrači Partizana trebalo bi da potraže svoju šansu, s obzirom na to da Fal nema brze lateralne kretnje, ali se zato može pohvaliti dugačkim korakom.

Ukoliko, pak, Oli igru u „piku“ bude branio u „dropu“ sa peticom, onda bi Kevin Panter trebalo da dođe do izražaja, tačnije njegov šut sa poludiostance.

Crno-beli su se u poslednjm kolu, na meču sa Realom, uverili u snagu ekipa kadrih da u samo par minuta egal meč pretvore u trasiran auto-put do pobede.

Olimpijakos spada u takvu grupu ekipa zbog čega će koncentracija Pantera i saigrača morati da bude maksimalna.

Posle meča sa Olimpijakosom, crno-bele očekuje gostovanje Albi (4. april) i meč sa Valensijom u poslednjem kolu u Beogradskoj areni (12. april).