Partizan od oporavka najboljeg igrača ređa pobede u Evroligi: Panterov skok na plen u Valensiji

Biće jači za centra Frenka Kaminskog, koga su pustili bolovi u kuku.

Najjača karika

Mnogo je problema imao Partizan dok se Kevin Panter oporavljao od povrede kolena i zadnje lože.

Za tih mesec dana puleni Željka Obradovića su pretrpeli čak pet poraza, a s najjačom karikom u timu krenula je i pobednička serija.

Na svim tim utakmicama Amerikanac sa srpskim pasošem imao je dvocifren košgeterski učinak.

Protiv Monaka, Panatinaikosa i Žalgirisa bio je verovanto i najbolji pojedinac na utakmici, svakako neko ko je bio percipiran kao meč-viner.

Lakoća s kojom postiže poene i sposobnost donošenja komplikovanih rešenja u napetim završnicama čine ga najboljim igračem Partizana i sigurno jednim od boljih „skorera“ u čitavoj Evroligi.

Od povratka na parket u značajnoj meri je popravio procente šuta za tri poena.

Trenutno je na 35 odsto međutim od ukupno 14, poslednjih 12 uspešnih hitaca sa distance ubacio je na prethodne četiri utakmice, što jasno pokazuje da po evroligaškoj utakmici u proseku pogađa tri šuta sa distance.

Valensija sklona oscilacijama

Meč u Valensiji mogao bi da bude veoma zanimljiv.

Partizan će naspram sebe imati pobedivu ekipu koja je poprilično nepredvidiva.

Oscilacije su jasno vidljive, što je bilo primetno, recimo, kada je Crvena zvezda gostovala.

Valensija nema veliki broj igrača jasnog evroligaškog iskustva i nekako se po tome izdvajaju centar Brendon Dejvis, plejmejker Kris Džons i preiksusni Viktor Klaver.

Partizan će morati da obrati pažnju na fizičku snagu pojedinaca poput Damiena Inglesa i Semija Odželeja, koji u narandžastom dresu igra mnogo bolje nego prošle sezone u crno-beloj opremi Virtusa, kao i na Bubakara Turea, relativno neiskusnog centra ali u smislu fizičkih predispozicija vrlo potentnog.

U dosadašnjem delu takmičarske godine Valensija je doživela dva poraza kod kuće.

Ekipa vrlo perspektivnog trenera Aleksa Mumbrua preferira nešto bržu igru s mnogo produkcije na otvorenom terenu.

U tom smislu, veoma su nezgodni za čuvanje Kris Džons i posebno Džared Harper koji je vodeći inicijator kontranapada, a neretko ih sam završava.

Valensija spada u grupu ekipa koje kontrolišu skok; u defanzivnom aspektu jedna je od najboljih u datom kontekstu.

Mumbru uspeva da od mnogih igrača dobije daleko više nego što su davali u prethodnim sredinama. Brendon Dejvis, Semi Odželej, Damien Inglis pružaju zaista dobre partije i uz Krisa Džonsa najefikasniji su pojedinci u redovima Valesnije.

Jovićeva dragocena uloga

Stefan Jović se sasvim dobro uklopio u tim. Posle Krisa Džonsa, sa 3,3 asistencije najbolji je kreativac i neko ko je vrlo bitan za igru u tranziciji.

Sa šesnaest asistencija po meču, ekipa ne spada u grupu najkreativnijih u Evroligi mada ima potencijal za veću kreativnost s obzirom na kvalitete i iskustvo Jovića, Džonsa i Harpera.

Timu možda fali jedno bolje rešenje na mestu dvojke, tačnije kvalitetan igrač u formi „bol hendlera“ sa više iskustva i znanja u odnosu na evroligaškog debitanta Kasijusa Robertsona, odnosno Hosea Puerta.

Ekipa kuburi sa procentima šuta za tri poena (svega 32 odsto) odnosno generalno sa realizacijom (74,2 poena u proseku na 50 odsto realizacije iz igre).

U poslednje vreme sve se češće pominje da Mumbru razmišlja o tome da pojača spoljnu liniju; loši procenti šuta Robertsona (20 odsto) i Puerta (25 odsto) neretko ga primoravaju da igra sa dvojicom plejmejkera.

U Partizanu će naročito pažnju morati da obrate na saradnju Džonsa i Dejvisa pošto se mnogo toga u napadu zasniva na njihovoj saradnji u igri dva na dva.

Valensija se može pohvaliti i nizom zanimljivih igrača kao što su Ruvers, Inglis, Pradilja, Puerto, Ture, Fernando ali je pitanje konstantnosti nešto što se najčešće postavlja iz evroligaške perspektive.