U Bolonji iskušenje za iskupljenje crno-belih: Ima li Partizan vrlinu za Virtus i snagu da okrene novi list?

Protiv Virtusa u Bolonji, večeras u 20.30 časova, videće se najbolje kakva je mogućnost brzog povratka na pobednički kolosek.

Partizan nije u situaciji da bi se paničilo, ali su upozorenja treneru Željku Obradoviću sve veća.

Poraz u Monaku bio je čak treći na poslednje četiri utakmice protiv zahtevnih protivnika. Ako se uzme u obzir da kvalitet igre nije bio naročit ni prilikom trijumfa protiv Žalgirsa i Makabija u Beogradskoj areni, stiče se utisak da su crno-beli trenutno u krizi igre, naročito u defanzivnim aspektima.

Problem je još složeniji, s obzirom na to da su crno-beli doživeli čak četiri poraza na poslednjih pet utakmica u gostima.

Na njima je u proseku primao 87 poena, što je zaista previše za ekipu koja gaji visoke ambicije u Evroligi.

Posle izgubljenog duela od Monaka, Kevin Panter i saigrači nalaze se na skoru 12-12 i dele deveto i deseto mesto sa Valensijom i Baskonijom.

Sa svega tri pobede na gostovanjima iz 13 mečeva Partizan je među najlošijim evroligaškim timovima ove sezone. Slabiji učinak imaju samo Efes, Armani i Alba.

Partizan se pati u odbrani

Nije trebalo tako da bude, ali kako vreme prolazi, odbrana sve više postaje Ahilova peta crno-belih.

Nije lako odgonetnuti u čemu su najveći problemi, ali su oni i te kako očigledni. Sa 83,6 primljenih poena u proseku, srpski velikan je među najslabijim timovima u Evroligi i to je konstanta praktično od starta sezone.

S obzirom na iskustvo igrača, atleticizam i fizičku snagu, delovalo je da će Partizan defanzivno biti među najčvršćima u najelitnijem takmičenju.

Obradović je i ove sezone sklopio tim od igrača među kojim je većina trebalo da bude dovoljno kadra da u preuzimanju maksimalno umanjuje mis-meč.

To je bila i jedna od ideja kada je angažovan Bruno Kaboklo, s obzirom na to da se u datom aspektu vičnim nisu pokazali Frenk Kaminski i Balša Koprivica.

Iako je u prvi mah izgledalo da je Partizan sa Brazilcem „ubo bingo“, kako vreme prolazi njegovi defanzivni problemi postaju sve očigledniji.

Brazilac prečesto ima probleme sa ličnim greškama, nikako ne uspeva da proceni dozvoljeni intezitet kontakta i poprilično se muči u preuzimanju nižih i bržih igrača.

I dalje je dominantan u zaštiti obruča, s obzirom na izuzetan raspon ruku i osećaj za skok, ali su benefiti od toga sve manji jer se protivnici sve bolje adaptiraju.

Sa Aleksom Avramovićem, Kevinom Panterom, Džejsom Nanalijem, Pi Džej Doužirom, Mateušom Ponjitkom, Urošem Trifunovićem, kasnije i Džalenom Smitom Partizan je trebalo da ima defanzivni zid na perimetru, sastavljen od igrača koji mogu sve da preuzimaju od jedinice pa faktički do četvorke.

Samim tim agresivnost na liniji dodavanja, udvajanja po ćoškovima i presečene lopte trebalo bi da su zaštitni znak crno-belih, međutim sa 6,5 ukradenih lopti Partizan je tek negde u sredini među konkurencijom.

Uprkos tome što u rotaciji ima četvoricu centara (Kaminski, Kaboklo, Koprivica, Smailagić), odnosno što na četiri koristi snažnog i iskusnog Ledeja, Smailagića i Vukčevića, Partizan izuzetno loše kontroliše skok.

U tom aspektu je zapravo najslabiji u konkurenciji osamnaest timova (31,3 skoka), deli pretposlednje mesto kada je reč o defanzivnim skokovima (22,4), a ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju ofanzivni (8,9).

Defanzivni principi u kojima je preuzimanje jedan od fundamenata u negativnom kontekstu odražavaju se na kontrolu skoka. Istovremeno, sa Kaminskim na petici crno-beli veoma loše brane „pik en rol“. Za nijansu je bolje kada su na centru Kaboklo i Smailagić.

Videlo se i protiv Monaka da bekovi imaju problema u izolazijama, odnosno da ih lako probijaju i tako stvaraju višak.

Bolonja kao neosvojiva tvrđava

Virtus je jedno od prijatnijih iznenađenja. Malo ko je očekivao da će posle 24 kola deliti treće mesto sa Panatinaikosom i Fenerbahčeom (15-9).

Još je dominantniji kada se u obzir uzmu mečevi kod kuće, s obzirom na to da je doživeo samo jedan poraz, od Žalgirisa na početku sezone.

Više od tri meseca nije poražen u Bolonji i po tom parametru jedan je od najboljih timova.

Prema poslednjim informacijama iz Italije, Tornike Šengelija trebalo bi da bude spreman za meč. Bez njega, Virtus nije ista ekipa, što je negde i logično kad se uzme u obzir da je Gruzin, uz Nikolu Mirotića, trenutno najdominantnija četvorka na Starom kontinentu.

Imao je u poslednje vreme problem sa leđima, a u njegovom odsustvu puleni Luke Bankija doživeli su debakl u Barseloni u prošlom kolu.

Virtus igra veoma organizovano u napadu. Na 18,8 timskih asistencija nalazi se među pet najboljih timova.

U proseku ubacije 9,6 trojki po meču što je sasvim korketno, a u kontekstu realizacije negde je u sredini elitne konkurencije.

Zbog teške povrede Devontea Kejkoka, nedavno je doveden Ante Žižić iz Efesa.

Iskusni Marko Belineli ubedljivo je najbolji trojkaš u ekipi; na 40% uspešnosti predstavlja veliku opasnost za svaku odbranu.

Zajedno sa Šengelijom najbolji je strelac ekipe (14,3 poena) a njih dvojica jedini su dvocifreni.

Belineli je impresivan u šutu sa distance posle otvaranja iz blokada. Ima specifičan skok-šut sa pokretom tela unapred, kao i rukama koje gotovo uvek idu ka odbrambenom igraču zbog čega i ne čudi da je nad njim napravljeno najviše faulova u šutu za tri poena.

Virtus ima dobar balans između linija, široku rotaciju na svim pozicijama, pogotovo na jedinici koju pokrivaju iskusni Heket, Pajola i Lundberg.

Mogu da igraju i sa niskom petorkom, sa Avuduom Abasom na četiri i Šengelijom na pet.

Isaija Kordinije igra sezonu života. Impresivno deluje koliko je napredovao u dresu bolonjskog velikana. Nametnuo se kao najbolje rešenje sa mesta beka, kao „bol-hendler“, izuzetno je prodoran i efikasan, a za tri šutira više od 40%.