Mladi zanemareni u evroligaškoj trci za što boljim rezultatima: Može li Nikola Topić da popravi sliku zapaženom ulogom u Crvenoj zvezdi?

Zvezdaška euforija, započeta pošto je i potvrđeno da se 18-godišnja nada vratila u klub, trajaće onoliko dugo koliko očekivanja javnosti budu bila ispunjena.

Opšta je percepcija da se daroviti plejmejker Nikola Topić odlučio za takav potez posle temeljnih razgovora njegovih zastupnika sa upravom kluba, ali i šefom struke Janisom Sferopulosom.

Topić je trenutno jedan od najtalentovanijih košarkaša na Starom kontinentu, a zbog odličnih partija u prethodna tri meseca, u dresu Mege, NBA stručnjaci prognoziraju mu visoku poziciju na predstojećem draftu (pojedine procene dosežu čak do jednog od prva tri izbora).

Kada se pogleda rukopis Šabaza Nejpira, ali i realan domet Jaga Dos Santosa za  Topića ne bi trebalo da bude zime u aktuelnom sastavu Crvene zvezde.

Zamisao svih u klubu jeste da stasava i uči od Miloša Teodosića, a s obzirom na to da mu je ugovor sa Zvezdom četvorogodišnji, prema idealnom scenariju vremenom bi trebalo da postane i lider tima.

Brljotine uprave i sreća što je Topić iskreni zvezdaš

Nikola Topić je najbolji dokaz surove realnosti, ne samo kada su najveći srpski klubovi u pitanju, već i šire. U kontekstu evroligaške konkurencije, gotovo da se uopšte ne mari za mlade igrače.

Na početku takmičarske 2022/23 u klubu su odlično bili upoznati sa time da talenat Nikole Topića premašuje juniorske okvire.

Tada 17-godišnjak, Topić je bio spreman za prva seniorska iskustva barem na abaligaškom nivou, međutim Vlada Jovanović, koji je tog leta postao trener, nije bio spreman da mu pruži konkretnu šansu.

Kasnija ideja da ode na pozajmicu u FMP izjalovila se zbog brljotina uprave kluba koja ga je uvrstila u sastav za gostovanje Valensiji, iako je prethodno bio papirološki zaveden kao pozajmljen igrač tima iz Železnika.

Na sreću, Evroliga nije sankcionisala Crvenu zvezdu, ali ga je klub praktično poklonio Megi i čuvenom menadžerskom magnatu Mišku Ražnatoviću.

Nikola Topić je punoletan postao avgusta ove godine. Da kojim slučajem nije, baš kao i kompletna njegova porodica, iskren zvezdaš koji je navijački stasavao na tribini, veliko je pitanje da li bi prvi seniorski ugovor potpisao sa crveno-belima.

Ražnatović je, iz praktičnih razloga i perspektive igrača kojeg zastupa, mnogim klubovima razbijao slične snove i s obzirom na talenat Topića i NBA projekcije teško da bi ispustio novu „zlatnu koku“.

Zvezdaši bi rekli da je sinoć pravda pobedila, međutim povratak izuzetno talentovanog plejmejkera imaće smisla samo ako se Topić izbori za konkretnu minutažu i ulogu u evroligaškoj konkurenciji, a to neće biti nimalo jednostavno.

Poražavajući podaci

U širem kontekstu, odlasci mladih evropskih igrača direktno u NBA ligu pravdani time da u Evroligi ne dobijaju konkretnu šansu u velikoj meri imaju smisla.

Ako u obzir uzmemo momke do 20 godina, koji se na NBA draftu najbolje kotiraju, podaci su poražavajući.

Evroliga takve igrače gotovo da uopšte ne prepoznaje, što se može dokazati time da od 18 klubova samo dvojica košarkaša do 20 godina imaju konkretnu ulogu i minutažu.

U poslednjoj deceniji, Real Madrid ima ubedljivo najbolju školu košarke na Starom kontinentu.

Doduše, ogroman deo posla odnosi se na skautiranje mladića od 14-15 godina iz svih krajeva sveta, naročito afričkih zemalja, ali i sa Starog kontinenta, zbog čega, recimo, juniorski sastav ima neretko i više od šest inostranih košarkaša.

Iako svake sezone pretenduje na titulu u Evroligi, Real je, uz Albu možda i jedini evroligaški klub koji pruža konkretnu priliku mladim igračima.

Primer Luke Dončića opšte je poznat, a ove sezone sve veću ulogu dobija 19-godišnji Senegalac Eli Endijae.

Mladi krilni centar stigao je u Real sa 13 godina i tokom košarkaškog razvoja bio je jedan od najboljih igrača svoje generacije.

Ćus Mateo, šef struke, ove sezone odlučio je da mu pruži konkretniju šansu nakon što se Geršon Jabusele povredio.

Endijae je neretko starter na mestu krilnog centra. Od mogućih 16, odigrao je 11 utakmica na kojima u proseku na parketu provodi 12,8 minuta uz učinak od 3,5 poena i tri skoka.

Mateo Spanjolo, plejmejker Albe, jedini je koji ove sezone u Evroligi ima bitniju ulogu u odnosu na Endiajea.

Dvadesetogodišnji Italijan takođe je stasao u mlađim kategorijama Reala, a bio je i saigrač sa Endijaeom u juniorskom timu.

Od početka takmičarske godine u proseku na evroligaškim parketima provodi 20 minuta tokom kojih beleži 5,8 poena i tri asistencije.

Njegova najveća boljka jeste šut za tri poena (samo 17 odsto) zbog koje, između ostalog, nije imao šanse da ostane u Realu.

Ni šira slika nije bolja

Objektivna analiza nalaže da se sa Endiajeom i Spanjolom podvuče crta i samo konstatuje da je Evroliga zaista „zatvor“ za mlade igrače, međutim, u želji da se pogled malo izoštri, u dati kontekst ubrojeni su još neki mladi igrači, pre svega do 20 godina.

Džejms Nađi, devetnaestogodišnji, 209 centimetara visoki centar Barselone stigao je u Kataloniju 2020. i to iz mađarske košarkaške akademije.

Prošle sezone, pod vođstvom Šarunasa Jasikevičijusa imao je veću ulogu i minutažu nego li pod nadzorom Rođera Grimaua.

Još uvek je treći centar u rotaciji, posle Vilija Ernangomeza i Jana Veselog, međutim na parketu provodi svega 5,5 minuta i za to vreme u proseku ubacuje 2,5 poena (odigrao 11 utakmica).

Noam Jakov slovi za vrlo talentovanog izraelskog plejmejkera. Ima 19 godina i dok je mlađi brat Tonija Parkera vodio ekipu imao je sasvim korektnu ulogu i minutažu u dresu francuskog Asvela.

U dosadašnjem delu sezone, odigrao je ukupno 10 utakmica na kojima je u proseku igrao svega 5,2 minuta.

Poslednji u nizu igrača do 20 godina koji ove sezone u Evroligi imaju nekakvu ulogu jeste Tristan Vukčević iz Partizana.

Od mogućih 16, sin Dušana Vukčevića, nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde i Olimpijakosa, između ostalog, odigrao je osam utakmica na kojima je u proseku provodio 9,3 minuta u igri beležeći 5,1 poen i 2,4 skoka.

Ni on, kao ni Noam Jakov i Džejms Nađi nema neku važnu ulogu niti se igra Partizana zasniva na njegovim košarkaškim kvalitetima.

Kada bi se granica pomerila samo za jednu godinu, utisak ne bi bio ništa bolji.

Gabrijel Proćida iz Albe i Kalifa Diop, centar Baskonije, mogli bi da budu podvedeni pod igrače sa nešto većim prostorom u igri.

Italijan u dresu Albatrosa u proseku igra 18 minuta tokom kojih beleži oko devet poena, uz 31 odsto uspešnosti sa distance.

Diop je ove sezone stigao iz Gran Kanarije kao NBA prospekt (2022. izabran od Klivlend Kavalirsa) međutim u dosadašnjem delu sezone nije uspeo da se izbori za važniju ulogu.

U proseku igra 11 minuta i postiže 2,9 poena, uz 2,2 skoka.

Jedino još Metju Strazel iz Monaka ima epizodnu ulogu koju je dobio na svega šest evroligaških utakmica beležeći za 11 minuta 2,7 poena.

Uzimajući u obzir podatak od barem deset odigranih evroligaških utakmica od starta sezone, kako bi se stekao utisak o ulozi i minutaži jednog mladog igrača do 20 godina, dolazi se do poražavajućeg saznanja da više od polovine evroligaških klubova nema nijednog darovitog košarkaša u svom sistemu o čijem razvoju sistemski brine.