Čuveni odbojkaš o proslavi bronze košarkaša u Parizu: Našli ih u kafani, to je nekultura i nepoštovanje protivnika (VIDEO)

Gerić je u intervjuu za Nedeljnik govorio o izazovima profesionalnog sporta i onome što dođe po završetku karijere, a posebno se osvrnuo na proslavu košarkaša pred dodelu medalja.

„Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način“, rekao je Andrija Gerić za Nedeljnik.

Na pitanje da li ljudi u Srbiji preterano slave uspehe, rekao je:
„Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu“, rekao je proslavljeni srpski odbojkaš.

Na pitanje da li ljudi u Srbiji preterano slave dobre rezultate sportista Gerić je rekao da ljudi to shvataju kao uspeh cele nacije.

„Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu“, rekao je proslavljeni srpski odbojkaš.

pic.twitter.com/yA9NFBqpzi

— OvoOno (@OvoOnoX) August 26, 2024

On se osvrnuo i na fenomen Nikole Jokića, za koga se čini da ga sport ne zanima previše, a opet, najbolji je košarkaš na svetu.

„Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima – konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži „hladnu glavu“. Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je „idem kući“, a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi“.

Andrija Gerić sa reprezentacijom Srbije ima tri medalje sa Olimpijskih igara. Kao igrač 1996. godine je osvojio bronzu u Atini, a zlatnu medalju 2000. godine u Sidneju u dresu odbojkaške reprezentacije, a sada sa vaterpolo reprezentacijom u Parizu u ulozi sportskog psihologa ima zlatnu medalju.

„Ne može sam trener. Kao što postoji kondicioni trener za fizičku pripremu, tako i za mentalnu pripremu, svaki ozbiljan sportista i svaki ozbiljan klub i svaka ozbiljna reprezentacija treba da imaju neku osobu koja radi na mentalnoj pripremi“, rekao je Gerić.