Selektor Pešić kaže da ga ljudi u Srbiji ne shvataju ozbiljno: Ne vole da čuju upozorenje da će naša košarka dotaći dno

U razgovoru za zagrebački „Index“ on je dodao da i pored toga što posle svakog uspeha na velikim takmičenjima upozorava da srpska košarka nije na dobrom putu, javnost ne veruje u njegove prognoze.

„Znam i zašto je to tako. Gledajte, ja sam rođen u Jugoslaviji. U redu, dolazim iz Srbije, ali sam se rodio u zemlji koja se tada zvala Jugoslavija. U Srbiji sam malo vremena proveo. Kao mladić od 19 godina otišao sam u Sarajevo i u Bosni sam proveo veliki deo života. Zatim sam otišao u Nemačku“, izjavio je Pešić.

On kaže da ga u domovini doživljavaju kao “trenera gosta”.

„Kako kažu u Srbiji, ja sam tamo kao neka vrsta trenera gosta. Dođem i odem. Iskreno, puno više volim da me neko ceni i poštuje nego da me voli. To me ne zanima. Vole te oni koji sede tu po kafanama. Ja vodim drugačiji život. Biram ljude sa kojima ću piti kafu i s kojima ću se družiti“, rekao je selektor, a zatim dodao:

„Za sve ostalo nemam ni energije ni vremena. Drugo, jako sam britak i znam često da kažem ono što mnogi ne vole da čuju. Često sam upozoravao ljude u Srbiji da smo na dobrom putu da dostignemo Hrvatsku u košarci, a to znači da smo i mi na dobrom putu da dotaknemo dno, kao i vi. Ako se nešto ne promeni u glavama ljudi koji vode srpsku košarku i koji snose odgovornost, bićemo srećni ako se kvalifikujemo na evropska i svetska prvenstva. Olimpijske igre možemo da zaboravimo. To ljudi ne vole da čuju. Zato nije ni čudno da nikad do kraja nisam bio integrisan u srpsku košarku“.

Pešić se osvrnuo i na utakmicu sa SAD na Olimpijskim igrama u Parizu i rekao da to što je Srbija bila na korak da savlada „Drim tim“ nije dokaz.

„Da, ali ništa se tu nije dogodilo preko noći nije jedna ta utakmica dokaz za bilo šta. U pitanju su godine rada i godine kontinuiteta rada mnogih drugih država izvan Amerike. Bilo je i pre pobeda protiv njih. Mi smo ih pobedili u Indianapolisu 2002, Argentina u Atini 2004, a Grci u Japanu 2006. godine.“

Legendarni trener još jednom je ponovio da originalni “drim tim”, selekcija SAD koja je igrala na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, nije jači od američke reprezentacije koja je nastupila ove godine u Parizu.

„U Barseloni 1992. godine sam bio selektor Nemačke, kad je Hrvatska igrala finale. Teško je reći da je ona Amerika bila najbolja. Bila je dobra, bila je odlična, ali bilo je to neko drugo vreme. Promenilo se puno toga. Kako sam već rekao, košarka je u međuvremenu strašno puno napredovala, najviše u zemljama van Amerike, pa mislim da bi bilo loše, čak i pogubno je reći da je nešto najbolje u košarci bilo pre više od 30 godina. Danas je 2024. godina, kako može najbolje da bude nešto od pre 32 godine?“, rekao je Pešić i nastavio:

„Naravno da je i danas potencijal i broj talentovanih igrača i dalje na strani Amerike, posebno kad ih upoređujemo s malim zemljama poput Hrvatske ili Srbije. To je činjenica. Ono što me izuzetno raduje je da je košarka u celom svetu otišla velikim koracima napred. Početak približavanja je počeo već u 1970-im, ali kulminacija je bila s Draženom, Kukočem, Rađom, Divcem… Generacijom koja je u svetsku košarku donela najpre talenat. Tako da je prošlo doba kad smo svi padali u nesvest kad bismo videli Amerikance i prošlo je vreme kad su bili nepobedivi kao što su bili u Barseloni. „Drim tim iz 1992. je najbolji“, kažu mnogi. E nije, nemoguće je da je najbolji kad je košarka danas puno bolja i popularnija u čitavom svetu, pa tako i u Americi.“

Pešić je odgovorio i na pitanje ko je najbolji košarkaš sa kojim je radio.

„Nikola Jokić. Sad je najbolji Jokić. Pre njega to su bili Kukoč i Bodiroga“, zaključio je Pešić.