Foto: Marko LazarevićKošarkaši kragujevačkog Radničkog posle godinu dana na jesen će se ponovo takmičiti u najvišem rangu. Jedan od onih koji je na terenu izborio ovaj brzopotezni povratak u Prvu ligu je Milić Blagojević, Kragujevčanin koji je posle pune dve decenije i čak 19 profesionalnih angažmana konačno ove sezone zaigrao za najpoznatiji klub iz svog grada.
Iako krilo ove sezone Blagojević je u Radničkom igrao, po potrebi i na pozicijama krilnog centra, centra i pleja, „all araund player“, što bi se reklo. Pre dve nedelje u utakmici sa beogradskim Slodesom „overio” je ulazak u Prvu ligu sa 23 poena, 9 skokova i 6 asistencija, a potom i titulu sa Borcem iz Zemuna uz 12 poena i 4 asistencije.
Na prvi pogled ne bi bilo ništa neobično da Kragujevačanin daje sve od sebe u Radničkom iz Kragujevca, ali u Blagojevićevom slučaju nije bilo baš tako i lako. Do dresa kluba iz rodnog grada stigao je zaobilaznim putem, dugim skoro dve decenije i igrajući pre toga za čak 19 timova u više zemalja. Da ironija bude veća Blagojević je kao košarkaš lazarevačke Kolubare prethodne sezone izbacio Kragujevac iz Prve lige.
Pa, i to zamalo da mu se izjalovi. Prošlog avgusta imao je mnogo bolju finansijsku ponudu iz Norveške i već kupljenu avionsku kartu za Oslo, ali je prevagnuo poziv prvog čoveka kluba Srećka Otovića da konačno potpiše za Radnički.
– Želeo sam da mi deca odrastaju „kod kuće” u Kragujevcu i tako posle svih ovih godina bavljenja košarkom zaigrao sam konačno u Radničkom, kratak je Blagojević, koji je posle dvoipogodišnjeg sina Vidaka, prošlog petka dobio i ćerku Petru. Čestitamo.
Kragujevčanin Milić Blagojević (32), Pivarac je iz Ulice Vite Janjića u ovom poznatom gradskom naselju. Jedan od retkih – pravih rokera među profesionalnim sportistima, što mu je u neku ruku i odredilo tok karijere. Košarku je počeo da trenira još kao devetogodišnjak, 2001. godine u Boox computers, gde je prve ozbiljnije košarkaške korake napravio kod trenera Nenada Nikolića.
– Šone je legenda i prosto je bilo nemoguće da pored njega ne zavoliš košarku, seća se Blagojević svojih (pra)početaka.
Već naredne godine u timu je dečaka koji osvajaju prvo mesto na Turniru regiona i u sezoni 2002/03. prelazi kod trenera Nebojše Jovanovića u Kolonac gde trenira i igra sa dečacima starijim dve godine.
Dve godine kasnije prelazi u Šumadiju, ali pošto su iz prethodnog kluba tražili odšetu bilo mu je zabranjeno da igra cele godine. To ga nije pokolebalo. Treneri Nebojša Jovanović i pokojni Goran Stožinić, posvećuju se radu i pripremama sa njim, tako da ponovo, kao trinaestogodišnjak osvaja turnir svih regiona u Srbiji. Šumadija je bila prvak a on MVP turnira.
– U tom trenutku imao sam ponude iz bukvalno svih klubova u Srbiji ali ja sam birao klub u kome će mi dozvoliti da se ne ošišam. Nisam ga našao i nastavlja da još dve godine treniram u Šumadiji sa Jovanovićem, podseća on na svoj urođeni rokersko-urbani prkos.
Dobre igre donose i nove ponude i na obećanje Žarka Vučurovića, koji ga je preporuči odlazi u beogradsku Megu (tada Ishrana danas MIS).
– Međutim, čim sam stigao, legendarni Dragiša Šarić. Plačem k’o kiša. Zovem kevu i ćaleta, ali mi oni kažu „opredelio si se za to”, iskreno priča Blagojević koji se ošišao ali ostao buntovnik.
U Megi je tri godine ili četiri sezone do svoje 19 godine. U tom periodu sa reprezentacijom osvaja prvo mesto u Francuskoj u Mecu na juniorskom Evropskom prvenstvu. U toj generaciji „zlatnih orlića” igrao je sa Dejanom Muslijem, takođe Kragujevčaninom, Nemanjom Nedovićem, Danilom Anđušićem, Nemanjom Jaramazom… Dve godine ranije kao kadeti osvojili su i Balkansko prvenstvo.
Dragan Ristanović poziva ga u kragujevački klub ali KG 034 gde je drugi strelac Druge muške lige. Aleksandar Džikić pozva ga u mladu reprezentaciju igrača 1991. godište, gde je prošao u selekciju od 12 i bio u prvoj petorci. Tu je zaigrao sa Nikolom Kalenićem, i ponovo sa Nedovićem i Anđušićem. Po njegovim rečima u bilbau te godine „nisu ništa uradili”, u prevodu za naše večito gladne košarkaške apetite ostali su bez medalje.
Nezadovoljan finasijskim uslovima u KG 034 te 2011. godine karijeru nastavlja u kragujevačkom Stdentu gde se „takođe nije baš ovajdio”. Kao dvadesetogodišnjak razmišlja da digne ruke od svega i batali košarku. Na sreću nije.
Dragan Ristanović 2012. godine „prevodi” ga u kraljevačku Slogu, gde igra naredne dve godine. Hroničari košarkaških zbivanja ovdašnjih pamte njegove partije u kojima je „drao” Zvezdu. Imao je ponudu iz rumunskog Asesofta iz Ploeštija 2013. godine koji je dominirao više od decenije u rumunskoj košarci, iz Ploeštia 2013. godine dominirao više od decenije ali je njegov tadašnji menadžer „nije odobrio”.
Ipak, te godine, oveštalim jezikom sportskih reportera, kreće u košarkašku pečalbu. U Slovačkoj je od 2013. do 2017. igrao za Bansku Bistricu, pa potom klubove Iskra Svit iz Poprata i Slaviju iz Košica. Dobija i poziv da igra za njihovu reprezentaciju i da taj angažman oko državljanstva „učvrsti” ženidbom sa Slovakinjom. Vazda karakter Milić Blagojević, elegantno i galantno eskivira oba.
U 2016. godini beleži i četiri nastupa za Smederevo, što je smatrao svojim ličnim „oduženjem” gradu iz kojeg je njegova majka.
– Majka mi je iz Smedereva i morao sam da ih ostavim u ligi, skorman kakav jeste kaže Milić Blagojević.
Iz Smederva prelazu u Lučane, pa 2017. godine odlazi u češku Ostravu gde je biran u all star – 12 naboljih igrača stranaca tamošnjeg prvenstva. Potom se vraća u Slovačku u klub Žilina (navijačima Partizana poznatija iz oblasti fudbala).
Kraj 2019. godine dočekuje u Draču u Albaniji u dresu Goga basketa.
– Pre toga sam pokušao da makar trenira u Radničkom. Zamolio sam ih ako samo mogu da „odražava formu”, jer nemam klub. Takođe, žena mi je bila trudna sa sinom Vidakom ali su me glat odbili, sa obrazloženjem da nema mesta, bez prevelikog ogorčenja navodi Blagojević.
U Draču uzima titulu, ne samo klupsku već i za najboljeg igrača lige ali i preživljava zemljotres i epidemiju korone. Po okončanju pandemije 2020. godine ponovo „traži prostor” u Radničkom sa istim rezultatom – ništa.
Odlazi u Svilajnac gde igra Treću ligu pa ponovu u albanski Goga basket gde osvajaju još jednu nacionalnu titulu 2012. Opet bi da igra u kragujevačkom Radničkom gde za njega nem amesta čak ni uz veliko zalagnje Raška Katića. Ne pomažu ni igrački kvaliteti, lokalpatriotizam, porodična situacija i razlozi.
Trener Stevan Mijović iz Kragujevca u svom prvom profesinalnom angažman poziva ga u lazarevačku Kolubaru u novembar 2021. godine. Već na kraju te sezone „dolazi glave” Radničkom u dresu Kolubare i šalje ih u Drugu ligu. E, tada su ga se setili ali je Blagojević lični i profesionalni integritet i etika bila nepokolebljiva kao nekada rokerska.
Pak, novi uprava Radničkog, kao i trener Mijović, po prelasku su mu se odužili ponudivši mu da konačno zaigra za klub iz svog grada. Bez razmišljanja odbija već dogovorenu, višestruko unosniju ponudu iz Norveške. I, tokom ove sezone potvrdio se na domaćem terenu. Da parafraziramo onu narodnu izreku „izgleda da je najteže biti košarkaš u svom rodnom gradu”. Milić Blagojević je i to uspeo.
Ni ne krije da mu je želja da u Radničkom ostane i narednu sezonu, pomogne da se klub stabilizuje u najvišem rangu i postane ono što je po Blagojeviću najvažnija misija kragujevačog kluba – afirmacija mladih igrača iz Kragujevca i Šumadije.
On se već za ovih 20 godina i klubova afirmisao i sam. Tu svoju odluku i planove „zakucao” je ne samo na terenu, već ljubavlju prema rodnom Kragujevcu, zavičajnoj Pivari i sad, upravo pristiglom prinovom – ćerkicom Petrom.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
