Košarkaši Zvezde otišli pre ceremonije proglašenja pobednika Kupa Koraća

Kod rezultata 71:72 Aleks Renfro je rukom odgurnuo Filipa Čovića čiji je položaj nogu bio takav da su sudije imale materijala da dosude faul u napadu; odmah potom Amerikanac je pogodio trojku posle koje je usledila prava žurka na parketu okončana pobedonosnim bacanjima Džoka Lendejla, kojeg je prethodno očigledno faulirao Bili Beron u srcu reketa Crvene zvezde (76:74).

Kraj, teži verovatno u Zvezdi nisu mogli ni da zamisle; međutim umesto dobrih i loših strana igre, razloga za drugo uzastopno izgubljeno finale Kupa Radivoja Koraća, odnosno ispuštenu „Žućkovu levicu“, u epicentar komentara uglavljen je potez Nebojše Čovića odmah posle finala. Zvezdaši nisu izašli da prime medalje, nije bilo ni završnih reči Milana Tomića, već je predsednik Zvezde na improvizovanoj konferenciji optužio sudijsku trojku za neujednačen kriterijum, pogotovo Beloševića i Obrkneževića, uprevši prst ka Košarkaškom savezu Srbije zbog generalno lošeg rada koji bi mogao da se proširi i na Košarkašku ligu Srbije ukoliko krovna organizacija uspe da izlobira i vrati domaće takmičenje pod svoje okrilje.

I da je u svemu izrečenom bio u pravu, Čović je ipak morao da omogući igračima Crvene zvezde da prime medalje, treneru Milanu Tomiću da se pojavi na konferenciji i objasni ideje da povede na završni turnir potpuno neupotrebljivog Maika Cirbesa, odnosno izostavi Muhameda Fajea, verovatno jedinog igrača u centarskoj liniji korisnog prilikom preuzimanja u odbrani i sigurnog u defanzivnom skoku. Mogao je Tomić da kaže koju i o tome da su crveno-beli u finalu imali svega 11 asistiranih poena, od kojih je Regland ostvario devet; da su iz reketa primili čak 38 poena, realizovali u fazi tranzicije osam, ako se izuzmu poeni Davidovca u tom segmentu, gotovo nijedan. Bilo bi lepo da se čuo ton kojim je Tomić pokušao da objasni 34 pokušaja za tri poena, svega jednu ubačenu u prvom poluvremenu iz 14 šuteva… Možda bi posle toga Čović promenio plan i pustio da se emocije slegnu, misli razbistre i tek onda porazmisli o tome kako radi i šta čini Košarkaški savez Srbije i zbog čega zaista nije bilo nijednog predstavnika Crvene zvezde u svečanoj loži.

– Utakmica je bila zaista sjajna, možda ne preterano kvalitetna, ali je viđena velika borba i prava drama. Način na koji se odvijala, bio je fantastičan za gledanje i uživanje. Da je bilo ko sudio, pa čak i neke španske sudije, jedna bi lopta odlučivala i opet bi se možda vodile određene polemike. Ne može se reći, uprkos svemu razumljivom, da su sudije bile krive. Iako je razočaranost bila razumljiva, jednostavno nije bilo uredu to što igrači Crvene zvezde nisu izašli posle finala da prime medalje koje su zaslužili – stava je Vlade Đurović, ugledni srpski košarkaški stručnjak koji je tokom bogate karijere sarađivao i sa predsednikom Crvene zvezde.

Da mesta za kritiku rada i dostupnosti čelnika KSS ima to je nesumnjivo. Do predsednika Predraga Danilovića gotovo je nemoguće doći; prvi čovek Saveza govori samo kad on hoće i šta misli da je potrebno, bez pružanja šanse i prilike nezavisnim medijima da ga slobodno pitaju šta žele (recimo o uticaju menadžera na izbor selektora mlađih kategorija). Može se polemisati i o tome da li su odluke Saveza uvek donošene u skladu sa Statutom i koliko je sadašnja vrhuška odmakla u radu i poradila na finansijama u odnosu na garnituru koju je predvodio Dragan Đilas. Ako je bilo mesta u svečanoj loži za Ostoju Mijailovića, predsednika Partizana, onda ga je moralo biti i za Nebojšu Čovića. Takođe, nečinjenje da se zaustavi i sankcioniše sramotno vređanje supruge Nebojše Čovića u hali Čair za svaku je osudu organizatora, delegata, sudija koji čak nisu ni zaustavili igru na momenat kako bi spiker javno upozorio navijače Partizana da prestanu sa tim primitivizmom. Ipak, pitanje je i da li bi predsednik Čović o radu Saveza javno progovorio da Zvezda nije izgubila finale na već opisan način. Da li bi spomenuo Statut Saveza i odluke koje možda nisu zdušno podržane od strane svih regiona? Koliko mu je smetao kriterijum suđenja u finalu i zašto, ako je već ubeđen da Savez radi loše, detaljno nije objasnio segmente u kojima su greške očigledne?

– Nebojšu Čovića poznajem odlično. Sigurno je teško podneo poraz u finalu; verovatno je bio pod jakim uticajem emocija, međutim kada se bude smirio, izanalizirao sve što je video u Nišu, mislim da će shvatiti da je pogrešio – istakao je Đurović.

U Savezu „mirno more“

– Zaista ne znam na koje je odluke mislio Nebojša Čović kada je spominjao Statut Saveza, međutim gledano iz prizme reprezentativnih kategorija, mislim da je mlađim selekcijama obezbeđeno sve što im je neophodno. Sve selekcije imaju kompletne stručne štabove, adekvatan pripremni period za sprovođenje reprezentativnih akcija, adekvatnu infrastrukturu – naveo je Đurović ono što smatra da Savez radi predano i odgovorno.