Košarkašica Sonja Petrović: Žal za finalom pre finala

Kasno „paljenje“, ali i vrhunski kvalitet Španjolki koštao ih je prilike da se u prestonici Srbije bore za zlato na nedavno završenom Evropskom prvenstvu, međutim osvojenom bronzom izabranice selektorke Marine Maljković produžile su kontinuitet započet 2015. najsjajnijim odličjem na Eurobasketu.

Od 2013. košarkašice Srbije igrale su u četiri polufinala na velikim takmičenjima, osvojile tri medalje; a bronzu iz Rija sa Olimpijskih igara uobličile su identičnim „metalom“ iz Beogradske arene.

Jelena Bruks osvojila je simpatije boreći se za uspeh reprezentacije samo par meseci posle porođaja; Ana Dabović je polufinalni duel sa Španijom završila sa polomljenom šakom, dok je Sonja Petrović do mesta u idealnih pet došla sa povređenim kolenom koje je vešto čuvala tokom čitavog prvenstva.

Samo ta tri „detalja“ govore o specifičnosti najbolje generacije u istoriji srpske ženske košarke; generalno jedne od najtrofejnijih poredeći uspehe ostvarene pod zastavama SFRJ i SR Jugoslavije. U zemlji u kojoj igračice igraju za „siću“, koja zapravo simboliše „prazan džep“, klubovi budžet od par desetina hiljada evra smatraju odličnim, a nadmetanja u evropskim okvirima nemogućom misijom, dok firme u sponzorisanju ne vide nikakav interes, seniorke stvarnost oslikavaju vedrim bojama i čine je neobjašnjivom.

– Gledano sa tog aspekta bronza sa poslednjeg Evropskog prvenstva ima još veću težinu. Možda je posle medalja sa Olimpijskih igara u Riju i zlata sa kontinentalnog šampionata 2015. postojalo mišljenje da je to naš maksimum, međutim odličjem osvojenim u Beogradskoj areni ova generacija je pokazala da ima kvalitet za još veće domete. E sad, da li je naš uspeh posledica individualnih kvaliteta košarkašica, prosto generacije koja je na sceni ili samog sistema mislim da je tema za neku podrobniju analizu – svesna je celokupne problematike srpske ženske košarke fenomenalna članica idealne petorke EP Sonja Petrović, koja je rado pristala da govori za Danas.

* Ubedljivi trijumfi protiv Švedske u četvrtfinalu i Velike Britanije za bronzu dokazali su da defanzivno spadate u sam krem svetske košarke. Kako biste objasnili sposobnost ekipe da skoro 40 minuta igra visok presing?

– Selektorka Marina Marković preferira takav stil igre i negde i pravi selekciju od 12 igračica sposobnih da permanentno održavaju visok ritam igre. To je zapravo stil igre koji neguju sve vrhunske reprezentacije, zaključno sa selekcijom Španije. Takav pristup donosio nam je rezultate, ne samo na ovom Evropskom prvenstvu, već poslednjih pet-šest godina. Tačno je da su mečevi sa Švedskom i Velikom Britanijom predstavljali možda i naša najbolja izdanja na Eurobasketu, međutim najvažniji su bili u grupi protiv Belorusije i Rusije.

* Stekao se utisak, na osnovu prikazanog i doživljenog, da negde ostaje žal što se niste sa selekcijom Španije sastale u finalu, pogotovo nakon njihove dominacije protiv Francuske u borbi za zlato?

– Ostale smo nekako nezadovoljne načinom na koji smo odigrale utakmicu sa Španijom u polufinalu, uprkos tome što smo sam kraj dočekale na posed ili dva zaostatka. Tek kada smo pogledale kako su „pregazile“ Francuskinje osetile smo izvesnu žal što se nismo sastale sa njima u meču za zlato. Stekao se utisak da je to bilio finale pre finala, ali takođe treba biti realan i reći da smo na nekim prethodnim takmičenjima imale i sreće sa žrebom i samim kosturom kao recimo 2015. kada su Francuskinje u polufinalu eliminisale Španjolke, a mi kasnije osvojile zlato.

* Faktički sve vrhunske rezultate ostvarile ste bez klasične i dominantne petice. Koncepcijski sličan pristup imali ste i na poslednjem Evropskom prvenstvu. Značajan doprinos sa klupe dale su Milićeva i Stankovićeva, međutim reket ste „držali“ Jelena Bruks i vi, često se boreći sa snažnim i korpulentnim centrima Belgije, Švedske, Velike Britanije?

– Maljkovićeva voli takav stil igre; sećam se momenta kada sam se vratila u reprezentaciju posle pauze; dodelila mi je ulogu koja nije bila moja prirodna i to baš i nisam blagonaklono prihvatila. Ni Jelena, kao ni ja u reprezentaciji ne igramo na svojim prirodnim mestima, međutim otkad smo u paru pod košem zaista dobro funkcionišemo. Istina, ponekad, boreći se protiv korpulentnijih i snažnijih centara, imam osećaj da sam veći deo vremena tokom utakmice provela na podu, nego na parketu.

* Javnost je tek pred kraj Evropskog prvenstva bila upoznata sa tim da ste sve vreme igrali sa povređenim kolenom koje ćete operisati za neka dva meseca. Kako ste se uopšte fizički pripremali, sa svešću da vam je koleno faktički načeto?

– Pred sam početak priprema obavila sam kontrolni pregled; rezultati nisu bili optimistični i postavljalo se pitanje kako ću se uopšte spremiti za Evropsko prvenstvo. Napravili smo plan, u stručnom štabu, tako da ekipa ne trpi i da niko ne stekne predstavu da imam povlašćen položaj, jer selektorka to nikada ne bi dozvolila. Sama sam sebe iznenadila kako sam podnela napore tokom samog takmičenja; nikako nisam želela da se o tome priča i potencira, jer nekako kada o tome ne govorite steknete predstavu i osećaj kao da i nemate problema. Ipak, da mi je neko prošlog septembra rekao da ću sa problematičnim kolenom izgurati čitavo Evropsko prvenstvo, ne bih mu verovala.

* I sama selektorka je nedavno govorila o tome da je izvesna smena generacija na pomolu. Da li smatrate da bi kvalifikovanjem na Olimpijske igre u Tokiju 2020. Jelena Bruks, Ana Dabović, Nevena Jovanović, dakle vaša generacija, zaokružile priču u reprezentaciji na jedan fenomenalan način?

– Bez obzira na godine, doživeti dva olimpijska ciklusa bilo bi zaista fenomenalno. Mi smo definitivno generacija koja ima kontinuitet; potencijalnim plasmanom na Olimpijske igre u Tokiju 2020. verovatno bismo zaokružile jednu izuzetnu priču u reprezentativnom dresu. Ana Dabović ima običaj da kaže da smo u najboljim godinama. I dalje verujem u nas; ako se sve okupimo, zadržimo kostur ekipe, mislim da bismo imale velike šanse da se kvalifikujemo na Olimpijske igre u Tokiju. Ono što me raduje, jeste dokaz koji smo dobile na upravo završenom Evropskom prvenstvu: mlađe igračice definitivno imaju kvalitet da odmene nas starije u određenim fazama samih mečeva i turnira. To me raduje i drži u uverenju da se možemo naći u Tokiju – istakla je jasnu i najveću želju Sonja Petrović.

Čađo fenomenalna bebisiterka

Javnost je oduševila fotografija na kojoj u hotelskoj sobi, na svom krevetu, Jelena Bruks leži sa svojom bebom od par meseci, koja je obučena u dresu Srbije sa maminim venčanim prezimenom i brojem devet: „Jelena je jako stabilna ličnost, mentalno snažna, tako da niko u reprezentaciji nije ni sumnjao u njenu rešenost da se spremi za EP posle samo par meseci od porođaja. Bila je fantastična; mi bismo posle treninga imale određene sate za odmor, a ona bi do narednih sportskih obaveza sve vreme bila sa svojom bebom. Njena kuma, Saša Čađo, bila je najbolja moguća bebisiterka, dok smo se mi ostale trudile da pomognemo kad god i koliko god smo mogle“, oduševljena je Petrovićeva sposobnošću i odgovornošću svoje prijateljice iz reprezentacije; majkom četvoromesečne bebe.