Košarkašice Srbije: Imaju „nešto“ što druge nemaju

Čini se ipak, da su dva presudila, a interesantno je da nijedan nije „egzaktnog“ porekla. Nijedan se ne oslanja na statistiku, strategiju, evidentnu prednost izraženu brojkama ili nešto što zahteva pokriće u racionalnom.

O čemu se radi?

Dominaciju i snagu pokazanu u trenucima kad zavlada panika i sposobnost da se igraju košarke, bez obzira na prohteve utakmica i protivnika, nisu mogle da nauče iz „predavanja“ trenera, koliko god ona bila vrhunska.

To je nešto što spada u kategoriju nadarenosti, nešto sa čim se čovek rađa i nešto što je teško kupiti ili ga po modelu napraviti. Eto, o tome se radi. Naše košarkašice su imale to „nešto“ i zato su osvojile zlato.

Pogledajte samo šta je niz od pet pobeda ponudio sportskoj javnosti u Srbiji?

Tri od pet susreta mogli su rezultatski da završe i drukčije, ali nisu.

Upravo je činjenica da su sve te utakmice na „pola lopte“ pripale našim košarkašicama, glavni argument za tvrdnju da su bile najbolje tamo gde se traži hrabrost i znanje u istom trenutku.

Ne ulazeći u to da li se taj predmet uči u košarkaškim školama po svetu ili ne, jasno je svima stavljeno do znanja da bez tog šmekerskog i drčnog pristupa igri nema pravog uspeha.

Videli smo mi po neku igračicu u gotovo svim evropskim košarkaškim selekcijama na ovom šampionatu za koju bismo mogli da kažemo da ima dara i pobednički mentalitet.

To nije sporno. Ali je bilo očigledno da je kod svih njih nedostajala timska doza tog karaktera. Nisu imale to ekipno „nešto“.

Način, ne rezultat, koji je naše igračice doveo do prestola, suštinski određuje sportsku veličinu ovog tima i sposobnost stručnog štaba, na čelu sa Marinom Maljković, da razvije i stvori neviđen pobednički mentalitet.

Imale su produžetak protiv Italije, produžetak protiv Španije, uz neviđenu demonstraciju flegmatičnosti kada je zbog sudijske krađe lako moglo da dođe do „pucanja“.

U polufinalu, samo poen viška protiv Belgijanki i opet neizvesna završnica i opet su je bez neke veće panike naše košarkašice rešile u svoju korist.

I onda nije začuđujuće što su kao izraz divljenja ili strahopoštovaja, našim košarkašicama počeli da lepe etiketu „kraljice drame“.

Onaj drugi faktor koji je presudno uticao na rasplet ovogodišnjeg prvenstva Evrope, a da ne spada u kategoriju koju je lako predstaviti brojkama, odnosi se na osećaj pripadnosti kolektivu i poverenja u njega.

Koliko smo se puta u toku utakmica zapitali, kako je moguće da igračice istog ili boljeg ranga od naših mogu da deluju tako pogubljeno i ne nalazeći odgovor iz prve sve prebacivali na sjajnu, agresivnu, čvrstu i pokretljivu odbranu.

Jeste to samo deo pravog odgovora, a ostatak leži u činjenici da je našim devojkama bilo dozvoljeno da se igraju, da improvizuju, uz jedinu obavezu da šta god se dešavalo na terenu ne prestaju da gube poverenje jedna u drugu.

Takav sklad, opuštenosti i obaveze stvaraju trener i stručni štab, ali džabe bi i to bilo da kod igračica nije postojala karakterna osnova za kasniju „obradu“.

Brojke, pojedinačno ili timski, ostvarene na prvenstvu svakako će poslužiti za neku analizu, statističarima za arhivu, nekome kao pokriće za hvalospeve, ali poenta zaista nije u tome.

Košarkašice su još jednom održale čas namenjen srpskom, ne samo sportskom javnom mnjenju objasnivši kako se dolazi do timskog uspeha. Opet su, četvrti put u poslednjih šest godina došle kući sa medaljama, a da im to niko nije izričito zahtevao.

Maljković: Glavom gde treba

Selektor reprezentacije Srbije Marina Maljković, osvojila je drugo evropsko zlato.

„Igrali smo ratnički skroz. Naša zemlja je mala, ali je to zemlja pravih ratnika, ili u ovom slučaju ratnica. A druga stvar, pored toga, odigirali smo i tehnički i taktički dobro. Glavom smo ostali tu gde je trebalo. Mislim da je ovo stvarno bila, ono što sam i tražila – jedna odlična partija košarke, koju mi treniramo svaki dan. Do sada smo igrali vrlo dobre utakmice, želeli smo da ova u finalu bude stvarno odlična i bila je. Nestvarno šta je ova generacija uradila za srpsku košarku i za srpski sport uopšte. Kako moje igračice kažu – nema odustajanja. A, slede Olimpijske igre.- rekla je Maljkovićeva.

Krajišnik: Malo odmora pa Tokio

„Velika sreća i ponos. Imale smo što nijedan tim nije imao, energiju, povezanost nas i stručnog štaba… Bez ijednog poraza smo osvojile titulu. Treba da se odmorimo dan-dva i da se okrenemo ka Olimpijskim igrama. I u Tokiju treba da očekujete da se borimo do poslednjeg trenutka, a nadam se da možemo i do medalje“, navela je Tina Krajišnik

Bruks: Finale bilo najlakše

Kapitenka Jelena Bruks i po povratku u Beograd bila je oduševljena.

„Utisci su fenomenalni, ne odvajam se od trofeja od utakmice sinoć. Spavala sam sa njim. Ovo je fenomenalan uspeh za sve, za celu našu naciju. Opet smo donele zlato u Beograd. Uz svako poštovanje Francuskoj, pored Grčke je ta utakmica bila najlakša. Jedino smo te dve utakmice uradile kako treba, bez greške od početka do kraja. Hvala Bogu da je to bila finalna utakmica i da je bila laka. Protiv Belgije i Španije je bilo teško, teško je bilo i fizički i psihički. Mnogo smo trenirale i znale smo da možemo.

Za moje poslednje EP ne može da bude lepše. Interna je bila šala – dok god je Francuske, Srbija će da osvaja medalje. Kad smo pobedile Španiju, ja sam verovala da osvajamo, jer nama je Španija muka godinama unazad. Ovo je stvarno fenomenalno, i od ovoga ne može bolje. Malo da predahnemo, pa da se spremamo za dalje.“