Mi učili integrale, a pali smo iz tablice množenja… To je politika!
Pročitah, ne znam tačno gde, da je davno u nekoj prilici, a pre će biti neprilici, ovu „matematičku mudroliju“ izustio pisac i književni kritičar Draško Ređep. Nelogični potezi koje vuku pojedinci koje je proizveo sistem izazivaju reakciju kod svih onih kojima ćutanje nije zlato. Kjerkegorovog stava da najpouzdanije ćutanje nije tišina, već govor, drži se i od njega ne odustaje, košarkaški trener Boško Đokić. Što misli to i govori. Za sebe kaže da je oduvek bio ,,lajav“, ali za razliku od mnogih koji slično misle, on zbori javno. Đokićeve košarkaške kolumne u Danasu znatiželjno prate i komentarišu istomišljenici, i oni drugi. Svi zajedno čekaju šta novo ima za reći, od decembra prošle godine trener drugoligaša Novog Pazara.
* Kao i u ostalim oblastima, u Srbiji se ukorenio princip po kojem raniji rezultat, znanje i iskustvo u trenerskoj profesiji skoro da nemaju nikakav značaj. Kriterijumi po kojima veliki domaći klubovi biraju trenere uglavnom su najređe sportski. Je li to istina, ili je možda reč o dobrom izgovoru onih stručnjaka koje ne dopadne takav posao?
– Ne sviđa mi se kad vidim vrhunske igrače i trenere na nekim stranačkim listama, naravno, to je njihova privatna stvar, ali… Veliko ime sami su napravili pre nego što su ušli u politiku, a i finansijski su situirani. Razumeo bih da je reč o mladim ljudima koji na drugačiji način ne umeju da se snađu. Ranije da biste postali trener nekog kluba trebalo je da poznajete posao, da ste moralan i dobar čovek, pa ako ste još i stručni, više vam ništa nije bilo potrebno. Danas je na snazi možda partijska, ovakva ili onakva podobnost. To je naročito izraženo po nižim ligama.
* Ne krije li se u ovom što izgovarate i odgovor na pitanje, zašto se godinama u nas nije pojavilo neko veliko trenersko ime?
– Mi imamo nešto što ja zovem jednom vrstom nepotizma, u širem značenju. Kad preko određenih veza školujete 10 trenera, budite sigurni da od tog broja najviše možete dobiti dva izuzetna stručnjaka, ali samo dva. Kad bi se radilo obrnuto, pa se oni birali valjanim kriterijumima, umesto dva bilo bi ih osam. To vodi samo jednom, snižavanju kvaliteta. Brzo se postaje VIP, samo, što bi rekao jedan moj dobar prijatelj, značenje ovog termina ne mora uvek da bude ono koje je standardizovano, može se čitati i kao – veze i preporuke.
* Svedoci smo sve prisutnije tendencije da je mladim trenerima, prvi ili jedan od prvih poslova, rad sa najboljim timom velikog kluba. To je pojava koja kod jednog dela košarkaške javnosti nailazi na odobravanje, a kod Vas?
– Volim mlade trenere i uvek ću ih podržavati. Nemam ništa protiv što Crvenu zvezdu, Partizan i FMP vode oni. Samo, stručno gledano razvojna linija trenera oduvek je imala neke zakonitosti. Nekad se znalo šta sve treba da prođete da biste došli do takvog posla, krenete od mlađih kategorija i nižih liga, pa tek ako ste tu uspešni, na red stiže veliki klub. Znam, biće onih koji će reći da ne znam šta pričam i navešće primer Željka Obradovića. On je izuzetak, ali i neko ko nije došao za trenera Partizana niotkuda. Bio je reprezentativni plejmejker i dve godine pomoćnik Aleksandru Nikoliću, dakle, nikom drugom do najboljem.
* Košarkaška liga Srbije je posebna priča. Za nju ne nalazite niti jednu lepu reč. Zašto?
– Ona bi trebalo da bude temelj domaće košarke, a sve je, samo to nije. Kako drugačije reći za nekog ko ima svoju ligu, a njome ne vlada. Podstanar je u svojoj kući. Dok ne budemo imali dve lige od, recimo, 30 klubova, a da ostalo budu regionalna amaterska takmičenja ništa nećemo uraditi.
* Čemu onda tolika jagma među klubova ne bi li se domogli KLS-a?
– A gde da igraju? To je najsmešnija liga koja postoji, kad to kažem ne mislim samo na njen kvalitet. Kakva je to liga u kojoj titula ne znači ništa i ne donosi ništa.
* Naš najtrofejniji sport odavno se uporedo igra u klubovima i školama košarke. Na taj način kvantitet je obezbeđen, da li i kvalitet?
– Nemam ništa protiv košarkaških škola. Najčešće su komercijalnog tipa i jedinu korist donose njihovim vlasnicima. Radi se u neadekvatnim salama, treninzi se odvijaju tri puta nedeljno, tu i tamo se odigra po koja utakmica i naravno da igrači od 14 i 15 godina zaostaju u razvoju. Ranije dok smo imali stvaranje košarkaša samo kroz klubove oni su direktno iz mlađih kategorija ulazili u iste, propadanja nije bilo, što danas nije slučaj. Nešto drugo je mnogo važnije, svake godine u Srbiji izađe 500 igrača čije je sledeće odredište neki od seniorskih timova. Za 50 najboljih uglavnom nema problema, igraće negde napolju. Oni će uvek imati kvalitet potreban reprezentaciji, i zato ćemo bez mnogo problema skupiti deset dobrih, pa iz tih razloga za nju najmanje i strahujemo. Sledećih 150 su oni koji bi trebali da nose srpsku košarku. Ne mogu svi u Zvezdu i Partizan, zato bi oni koji odlučuju o našem sistemu takmičenja trebali da budu pametni. Da nam je liga dobra, po dvojica, trojica, igrali bi u onih 30 – 40 klubova. Kako nije, i kako nismo pametni, imamo to što imamo.
* Vidite li kojim putem će se košarka kretati u narednih pet, deset ili dvadeset godina?
– U pravcu NBA. To jeste vrh, ali i profitabilna korporacija kojoj je novac najvažniji. Evropsku košarku i NBA ne želim ni da poredim, sve do trenutka dok se pravila ne izjednače, teren ne bude istih dimenzija, i dok suđenje ne bude istovetno. Trenutno to su dva različita sporta. Što se nas tiče, možda ćemo za dvadesetak godina imati petnaestak klubova koji će u nekoj završnici ukrštati za nešto, daj bože za titulu prvaka, koja će nešto značiti. Žalosno je da samo mi u čitavom regionu u ovom periodu ne igramo domaću ligu. Primera radi, Cedevitu u Hrvatskoj gledaju Splićani i Šibenčani, a ko kod nas ima priliku da vidi Zvezdu i Partizan? Kao dečak dodavao sam loptu na treninzima Čermaku i Ražnatoviću, gledao Simonovića, a ako najbolji igrači ne igraju u Kraljevu, Kragujevcu, Subotici i Valjevu, ne vidim kako će oni koji bi da se bave košarkom u tim i ostalim gradovima imati uzore, na koga će se ugledati. To je mnogo važno.
Teodosić prvu seniorski medalju osvojio sa Đokićem
Kruna karijere Boška Đokića su titula prvaka Jadranske lige (2004) i osvojen Kup Radivoja Koraća (2005) sa Refleksom (danas FMP). Trenirao je neke danas poznate igrače, i nikad neće reći da je zaslužan što su njihove karijere krenule uzlaznom putanjom. „Bojan Dubljević, igrač Valensije, od 16 do 18 godine radio je sa mnom dok sam bio trener Sutjeske iz Nikšića. Ne smatram da sam mnogo bitan za razvoj Miloša Teodosića, ali prvu seniorsku medalju osvojio je sa FMP-om (Refleksom) u kojem sam mu bio trener. Mnogo mi je važno da su kod mene, pre nego su postali reprezentativci, igrali Milenko Topić (Profikolor), Veselin Petrović, za koga sam najdirektnije vezan, pošto sam ga iz Vojvodine doveo u FMP, Branko Lazić, Nikola Jestratijević, Nikola Bulatović, i da ne nabrajam…“, kaže Đokić.
KLS je i dalje cilj
Nije krio oduševljenje Boško Đokić kada je na tribinama ,,Pendika“ nedavno u veoma važnoj utakmici protiv Mladosti iz Smederevske Palanke (poraz Pazara 65:75) bilo 1.500 gledalaca, ali ni posle trijumfa u nedelju nad Slobodom (92:83). „Odavano nešto slično nisam video nigde, ni u Beogradu, izuzmemo li mečeve Zvezde i Partizana. Ne postoji bolji signal za Savez i ljude koji vode Novi Pazar da klub treba ispratiti na duži rok. Novi Pazar bar jednom mora biti prvi ili drugi u ligi. Retko ko voli da gleda timove koji imaju prosečne rezultate. Nismo odustali od trke za mestom koje vodi u KLS, iako su povrede i odlasci nekih igrača uticale na to što neka naša izdanja nisu bila bolja. Raspored do kraja lige je prilično težak, a i ne zavisi sve od nas, što nas ne sprečava da damo sve od sebe kako bi stigli do cilja. Bitnije od svega je, sa mnom ili bez mene, da se uradi plan i program za sezonu 2018/19.“, savetuje Đokić.
Velika pobeda
Pet kola pre kraja prvenstva u Drugoj ligi Novi Pazar ostaje u trci za KLS. U derbiju 21. kola na parketu ,,Pendika“ pobeđen je vodeći tim lige užička Sloboda 93:82 (21:24, 25:24, 24:12, 22:23). Najefikasniji kod Novog Pazara bio je Marko Ilić sa 20, a u ekipi gostiju Petar Marić sa 24 poena. Na tabeli i dalje je prva Sloboda sa 18 pobeda, ispred Mladosti iz S. Palanke sa trijumfom manje i Novog Pazara, koji je sakupio 16 pobeda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
