Kreće veliko NBA finale: Boston mora da „ugasi“ tripl-dabl mašinu, Luka Dončić na pragu „besmrtnih“

Veliko finale koje je malo ko mogao da predvidi počinje susretom u TD gardenu u noći između četvrtka i petka (2.30).

Ako je Boston bio projektovan za najbolju ekipu u Istočnoj konferenciji, malo ko je mogao da pretpostavi da će Zapadnu konferenciju osvojiti Dalas i to na način da će u finalu demontirati Minesotu, koja je do tog serijala igrala verovatno najlepšu i najčvršću košarku u kompletnom plej-ofu.

Seltiksi će se boriti za 18. NBA titulu i priliku da postanu najtrofejniji klub u istoriji lige, s obzirom na to da isti broj trofeja imalu i Los Anđeles Lejkersi. Boston na trofej Lerija O Brajana čeka od 2008. godine, a naspram sebe će imati Mavse koji se u tom smislu ne mogu porediti sa velikanom iz Masačusetsa.

Dalas je samo jednom bio šampion 2011. godine kada je Dirk Novicki obeležio kompletan plej-of. Nešto slično, a verovatno i dominantnij,e čini Luka Dončić od svog dolaska u Teksas i ukoliko bude uspeo da dođe do NBA titule nema nikakve sumnje da će moći da se poredi sa najboljim košarkašima svih vremena.

Seltiksi „nepročitana knjiga“, šta će biti sa Porzingisom?

Gledano statistički i kroz prizmu učinka u plej-ofu, a i zbog činjenice da će u sistemu 2-2-1-1-1 imati prednost domaćeg terena, Boston Seltiksi percipirani su kao favoriti u velikom finalu.

Ipak, ako bi se sagledala šira slika, možda se može reći da je odraz „zelenih“ u krivom ogledalu jer tokom doigravanja naspram sebe nisu imali nijednu ekipu koja je mogla da se sa njima nadmeće u najjačem sastavu.

Majami je u prvoj rundi bio desetkovan i kadrovski toliko osakaćen da je više igrača bilo na listi povređenih nego onih koji su se nalazili u takmičarskom sastavu. Džimi Batler, najbolji košarkaš Hita, nije odigrao nijedan meč u serijalu, baš kao ni prekaljeni Džoš Ričardson, kao i Teri Rozir.

Boston je starog dužnika preslišao sa 4-1 u pobedama (izgubio prvi meč kod kuće) i u narendoj rundi suočio se sa Klivlendom koji je imao sličnih kadrovskih problema. Donovan Mičel, ubedljivo najbolji košarkaš Kavsa, povredio se u trećem meču serijala i do kraja nije mogao da igra, dok je startni centar Džeret Alen propustio kompletnu seriju koju su Seltiksi okončali identičnim rezultatom (4-1).

U finalu Istoka Seltiksi su se namerili na veoma kvalitetnu Indijanu i uprkos konačnom trijumfu 4-0 u pobedama, Pejsersi su ih poprilično namučili. Da se kojim slučajem Tajris Halibarton, najbolji kreativac i igrač spoljne linije Indijane, nije povredio u drugoj utakmici i time završio sa učešćem u seriji, Boston verovanto ne bi prošao u veliko finale sa perfektnih 4-0.

Igra Bostona godinama unazad zasniva se na kvalitetima izvrsnih individualaca Džejsona Tejtuma i Džejlena Brauna.

Tejtum tokom plej-ofa u proseku beleži 26 poena, 10,4 skoka i 5,9 asistencija, šutirajući iz igre 44% međutim svega 29% u pokušajima za tri poena. Opšti je utisak da nije bio toliko konstantan, koliko se možda od tako iskusnog i dokazanog igrača očekivalo, ali nema sumnje da će na njemu i Braunu biti bazirana igra tokom velikog finala.

Braun je sa razlogom proglašen za MVP plej-ofa Istočne konferencije (trofej Leri Bird). Tekuća, njegova je sedma sezona u kojoj igra plej-of sa Seltiksima i ni u jednoj prethodnoj nije imao bolje statističke parametre (25 poena, 6,1 skok, uz 51% uspešnosti iz igre). Još važnije, defanzivno je sazreo, dok njegova čvrstina nikada nije bila upitna. S tim u vezi i ne čudi što po meču ima 1,1 ukradenu loptu.

Obojici će serijal sa Dalasom biti drugi u velikom finalu. Pre dve godine Seltiksi su poraženi od Golden Stejta, a Tejtum je tada bio percipiran kao neko ko je dobrano podbacio.

Dolasci Derika Vajta i Drua Holideja, u međuvremenu, nemerljivo su oplemenili spoljnu liniju Seltiksa i u velikoj meri doprineli da defanziva bude još čvršća i kompaktnija.

Boston ima jednu od najboljih odbrana u ligi (tokom plej-ofa na čak sedam utakmica rivale je spuštao na manje od 100 primljenih poena) međutim učinak protiv Dalasa u mnogome bi mogao da zavisi od zdravstvenog stanja Kristapsa Porzingisa.

Letonac nije odigrao nijedan meč u doigravanju i iako su postojale najave da bi mogao da se vrati u ekipu za prvi meč velikog finala, poslednje vesti govore o tome da je takva verovatnoća poprilično mala.

Dalas je ekipa koja najbolje štiti obruč u plej-ofu, istovremeno ima i najveći broj zakucavanja od strane centara Lajvlija i Geforda, kada im se lopta nabaci na sam obruč (gotovo 50) što su dovoljni razlozi da u Bostonu budu veoma zabrinuti ukoliko im se igra preko petice bude svela na prekaljenog Ala Horforda, posebno jer je i Luk Kornet bio povređen za vreme serijala sa Klivlendom i Indijanom.

Džo Mazula najmlađi je Bostonov trener (36 godina) koji se domogao učešća u velikom finalu. Stručnjak je koji insistira na igri u visokom tempu, realizaciji u ranoj fazi napada i na brojnim šutevima za tri poena.

Nije retkost da Seltiksi na utakmici šutiraju više za tri nego li za dva poena i u tom aspektu igre Porzingis bi mogao da bude veoma značajan, kao neko ko ima dobar šut sa distance sa pozicije pet.

Mazula je u kasnijoj fazi plej-ofa proširio rotaciju u unutrašnjoj liniji, a na to je bio delimično i prinuđen usled umora Horforda i nemogućnosti da koristi Porzingisa.

Ukoliko Letonac ne bude bio u mogućnosti da zaigra od starta velikog finala, mladi sturčnjak će morati da osmisli način kako da brani Dalasovu igru dva na dva u kojoj se Luka Dončić oseća komforno kao ljubitelj slatkog u fabrici čokolade.

Horford je dobar defanzivac ali je pitanje koliko će moći da igra u visokom tempu u 39. godini nadmećući se sa neuporedivo mlađim Lajvlijem i Gefordom koji su, pritom, izuzetno skočni i brzi.

Seltiksi po meču ubacuju gotovo 15 trojki na 36,8% uspešnosti, faktički 112 poena na 23 timske asistencije.

Važno je napomenuti da u defanzivnom smislu Porzingis ima izuzetno važnu ulogu jer je sa 1,5 blokada ubedljivo najdominantniji košarkaš Seltiksa kada je u pitanju zaštita obruča.

U pogledu iskustva, ono će biti na strani Seltiksa, s obzirom na to da su u poslednjih osam godina u čak šest navrata igrali u finalu Istočne konferencije. U tom periodu, nijedan klub u NBA ligi nije odigrao više plej-of mečeva niti ostvario trijumfa.

Takođe, Dru Holidej i Derik Vajt verovanto su najbolji defanzivci u spoljnoj liniji koji mogu čuvati Luku Dončića i Kajrija Irvinga. Reprezentativac Slovenije je upravo Holideja hvalio kao beka koji je umeo najviše da ga defanzivno namuči i nema sumnje da će tokom serijala prekalljeni bek biti i primarna defanzivna opcija na „tripl-dabl“ mašini.

Dončić i Irving savršen par i kako je jedan trejd promenio sve

Sve do marta meseca Dalas je delovao kao limuzina koja ima neku sistemsku grešku zbog koje ne može da razvije željenu brzinu. Mavsima je nešto falilo kako bi se u potunosti uključili u trku za što bolje mesto u Zapadnoj konferenciji.

Onda je Nik Harison, generalni menadžer, napravio dva poteza na NBA tržištu koja su se ispostavila kao ključna u pohodu Mavsa ka velikom NBA finalu. Iz Šarlot Hornetsa doveo je Pi Džej Vašingtona, dok je rukiju Deriku Lajvliju na poziciji centra priključio Daniela Geforda iz Vašington Vizardsa.

U samo par nedelja, ekipa Džejsona Kida doživela je neverovatnu defanzivnu transformaciju i od jedne od najlošijih odbrana (22. mesto posle Ol-star vikenda) postala je jedna od najboljih odbrana u kompletnoj ligi.

Kid je u međuvremenu uvrstio Derika Džonsa Juniora u startnu petorku na poziciji niskog krila, dok je Vašngton zauzeo mesto krilnog centra.

Mavsi su kraj regularnog dela sezone dočekali na skoru 16-2 uspevši da se domognu pete pozicije pred start plej-ofa na Zapadu.

Ni na samom startu doigravanja nisu bili percipirani kao favoriti u serijalu sa LA Klipersima. Uspeo je Dalas ne samo da eliminiše ekipu Tajrona Lua, već i da u nastavku plej-ofa izbaci još dva, od tri moguća favorita za osvajanje konferencije.

Dalas ni protiv Oklahome Sitija, kao ni Minesote nije imao prednost domaćeg terna, a tako će biti i u velikom NBA finalu.

Uprkos konstantnim problemima sa desnim kolenom, Luka Dončić je sasvim sigurno obeležio dosadašnji deo plej-ofa u dresu Dalasa. Istina je da mu je opao prosek na granici tripl-dabla koji je imao tokom regularnog dela sezone, ali je u doigravanju takođe impresivan sa 28,8 poena i 8,8 asistencija.

Ne samo što je ostvario sjajnu konekciju sa Kajrijem Irvingom, već je njegova saradnja sa centrima Lajvlijem i Gefordom prava poezija. Uostalom, zahvaljujući njegovim pasovima, dvojica centara predstavljaju tandem sa najviše zakucavanja na samom obruču u kompletnoj ligi.

Dončić je tokom doigravanja popravio i igru u odbrani; zbog sjajnog Lajvlija, pre svega, koji je impresivan u zaštiti obruča, pokrivanju reketa fantastičnim rasponom ruku, ali i sposobnostima da čuva niže od sebe, Luka može da se u odbrani prilagođava okolnostima i čuva one igrače koji po vokaciji čak i nisu bekovi.

Maestralan, kakav je još od najmlađih igračkih dana, pogađao je tokom plej-ofa i šuteve za pobedu (druga utakmica protiv Minesote), delio lekcije iz igre jedan na jedan, ali i u „piku“ na način da odbrane nemaju leka za njegov „snejk“ dribling.

Dugo će se pamtiti i njegov performans u prvoj četvrtini poslednje utakmice sa Vulvsima u finalu Zapada kada je za nepunih devet minuta ubacio čak 20 poena.

Od početka doigravanja, Luka je ostvario čak šest tripl-dabl učinaka i zasluženo dobio priznanje MVP plej-ofa Zapadne konferencije.

Njegove su zasluge i što se Kajri Irving napokon oseća komotno u opremi jednog NBA kluba.

Prvi put posle sedam godina, i šampionske titule sa Klivlelndom, sjajni bek našao se u velikom NBA finalu.

Imaće naspram sebe Boston Seltikse u čijoj opremi nije imao lepo iskustvo, iako se nadao da bi i dres sa njegovim imenom mogao da završi pod svodove TD gardena.

Irving je u plej-ofu na proseku od 22,8 poena i 5,4 asistencije, na 42% šuta sa distance što se graniči sa njegovim najboljim šuterskim učinkom u karijeri, kada je reč o nastupima u plej-ofu.

Dalas u napadu odlikuje i odličan „spejsing“ u kojem su Vašingtom i Džons Junior obično u uglovima terena namešteni za šut za tri poena.

Boston upravo to najbolje defanzivno brani, svodeći rivale na svega 23,5% uspešnosti u šutu iz uglova za tri poena. Dalas je, pak, izveo najviše šuteva iz kornera u čitavoj ligi (924) a Dončić je podelio najviše dodavanja ka saigračima u uglovima terena, prilikom pokušaja sa distance (318).

Evidentno je da će to biti serijal ekipa koje su zaista veoma potentne u oba pravca igre, uostalom obe su među osam najboljih kada je reč o napadu i odbrani.

Seltiksi su u regularnom delu dobili sva tri međusobna meča, ali je važno napomenuti da su svi odigrani pre nego što je Dalas obavio trejdove i doživeo neverovatnu defanzivnu transformaciju.