„Kiša nam je najveći izazov“: Koliko je zaista kriket popularan u Srbiji?

Sport najsličniji bejzbolu, koji prema poslednjem istraživanju prati preko 2,5 milijarde ljudi, postaje sve veći hit iz dana u dan.

U zemljama poput Indije, Australije ili Pakistana kriket je iznad fudbala, akteri su najpopularniji i najplaćeniji sportisti ovih država. Međutim u Evropi je potpuno drugačija slika, jedino je Engleska u nekakvoj trci sa ostatkom sveta koji na kriket gleda kao Evropa na fudbal ili košarku. Gde je u svemu tome Srbija?

U Srbiju stigao u 21. veku

Sama igra dolazi u Srbiju tek 2007. godine kada su neki od zaljubljenika u ovaj sport, tačnije Haris Dajč, Nenad Dugić, Darko Ivić, Vladimir Ninković i Amberiš Sarang, počeli da organizuju prve treninge. Sledeće godine u Beogradu dolazi do formiranja prva dva kriket kluba, „Stari Grad“ i „Mirijevo“, dok se u Čačku formira prvi klub van Beograda pod nazivom Kablarski soko.

Kriket federacija Srbije ugledala je svetlost dana 17. novembra 2009. godine, dok će već sledeće godine naša kriket reprezentacija odigrati i prvo međunarodno takmičenje. Posle ovih događaja redom su se smenjivali brojni poslovni uspesi ove federacije.

KFS postaje članica Sportskog saveza Srbije, te nakon toga biva na budžetu Ministarstva omladine i sporta, da bi konačno u junu 2015. godine postala i stalni član Međunarodnog kriket saveta.

Brojni građani naše zemlje ni ne znaju da u Srbiji postoji veliki broj klubova koji se profesionalno bave ovim sportom, još je manje poznato da je na čelu svega toga Kriket federacija Srbije.

Veći broj stranaca u srpskom kriketu

Predsednik KFS, Haris Dajč, govorio je o tome da kriket nije u punom sjaju kao u ostatku sveta, ali da veruje da će uskoro dobiti ono što zaslužuje i u Srbiji.

„Kriket je drugi najmasovniji sport na svetu, gleda ga i prati dve milijarde ljudi. U poslednjih 15 godina je postao sve popularniji i u kontinentalnoj Evropi. Kod nas postoji interesovanje za kriket ali daleko od popularnosti mainstream sportova. Međutim dolaskom većeg broja stranaca, iz zemalja Komonvelta, pojavilo se dodatno interesovanje za gledanost kriketa i u Beogradu i Srbiji. Kraći formati kriketa od 20 overa (vrsta poena u kriketu) ili čak 10 overa su dodatno popularizovali igru u netradicionalnim kriket zemljama.“

Trenutno svetsko prvenstvo u Indiji samo je još jedan od dokaza koliko je ovaj sport popularan u svetu.

„Sada smo u završnoj nedelji svetskog prvenstva u kriketu koje se održava u Indiji. Samo prvu fazu prvenstva, do kraja oktobra onlajn je pratilo preko 364 miliona ljudi.“

Haris nam je takođe objasnio kako funkcioniše sistem takmičenja u Srbiji.

„Imali smo Lions League takmičenje. To je liga koja je organizovana u T20 formatu i u kojoj su učestvovali korisnici kriket centara u Obrenovcu i Adaševcima. Svi igrači koji su učestovali su iz Avganistana i ukupno smo imali preko 600 igrača na utakmicama i treninzima od juna do oktobra. Pored toga organizovana su dva takmičenja u seniorskoj konkurenciji: Prva i Druga liga, od kojih svaka sadrži po četiri tima. Prvak je Stari Grad u jednom veoma uzbudljivom prvenstvu. Ove godine je jedan od prvoligaških timova bio i klub Bodrog jeleni iz Bačkog Monoštora, koji je u potpunosti romski tim. Odigran je i Kup, koji je osvojila ekipa Dunava.“

Iako kriket nije izrazito popularan u Srbiji, deci to ne predstavlja nikakav problem. Haris napominje da je broj igrača i mladih u porastu i da tek očekuje procvat ovog sporta na našim prostorima.

„Igrači su neophodni za održavanje prvenstva, tako da ih imamo. Broj je ove godine bio u velikom porastu. Što se tiče mlađih kategorija pored dvoranskog prvenstva i za uzrast do 15 godina, imali smo nekoliko međunarodnih turnira u istoj kategoriji u Češkoj, Mađarskoj, Austriji i kod nas. Prvenstvo za isti uzrast je organizovano i na otvorenom, i tu su nam mlađi igrači iz Padinske skele najtalentovanija i najbrojnija grupa.“

Ženska reprezentacija na međunarodnim takmičenjima

Pored mladih, u kriket KFS ulazi i sve veći broj žena, kojima kriket postaje sve zanimljiviji.

„Devojke su izuzetno napredovale u odnosu na prošlu godinu kada su u avgustu imale svoj prvi međunarodni turnir nakon pauze od preko 10 godina. Ženska seniorska reprezentacija je učestvovala na veoma zahtevnom međunarodnom turniru na Krfu u septembru. Ono što privlači nove ženske igrače jeste što za seniore mogu da igraju i devojke od gimnazijskog uzrasta, tako da je tim sastavljen od srednjoškolki, studentkinja i postdiplomki.“

Za kraj, predsednik KFS se osvrnuo i na tekuću sezonu, te napomenuo da je sezona na otvorenom gotova, međutim da se cele zime u Srbiji ogranizuju turniri u dvorani.

„Kada igramo na otvorenom zavisimo od lepog vremena i uglavnom se igra od aprila do kraja oktobra, u zavisnosti od vremena. Kiša nam je najveći izazov i kad je ima, onda ne možemo da organizujemo utakmice. Počela je sezona dvoranskog kriketa i prošle nedelje je bilo organizovano prvo kolo ženske indoor lige. Koja će se nastaviti do sredine decembra. Nakon toga se organizuje indoor takmičenje za muškarce i početkom godine za mlađe kategorije. Tako da ćemo imati prilično aktvnu zimu. Najpopularniji format takmičenja na otvorenom, kriket sa tvrdom lopticom, je format od 20 overa. Kraće T20. Ove godine su čak 4 seniorska takmičenja bila organizvana u tom formatu. Mlađe kategorije igraju na otvorenom kraće formate od 10 overa, dok će ženska liga u zavinosti od broja timova naredne godine biti u formatu T10 ili T20“ zaključio je Haris.