Krivi smo mi – novinari

Kada su u pitanju sportisti koji ovih dana reprezentuju naš sport na 33. Olimpijskim igrama većina njih ima veliku tremu kada razgovaraju sa novinarima, još kada im gurnete, skoro, u usta onaj mikrofon, upali se kamera…

Većina njih ima prilike da bude u takvoj situaciji samo jednom u četiri godine, kada su Olimpijske igre.

Neki od njih nisu vrhunski govornici, a zašto bi i bili, nije to ni većina političara koji su za to plaćeni.

Novak Đoković je već oguglao na davanje izjava pred kamerama, obrazovan, elokventan, govori pet-šest jezika… pa se ipak prilikom inervjua na RTS-u posle trijumfa nad Nadalom (pre)često služio poštapalicom „ovaj“.

Jednostavno nije bio dovoljno koncentrisan, pun adrenalina posle velke pobede nad, uz Federera, najvećim rivalom Rafaelom Nadalom, žurio je da radost podeli sa članovima porodice, stručnim štabom, razmišljao o poseti ostalim srpskim sportistima u Olimpijskom selu…

Ako je Roknić mislio na sportiste u studiju ni oni nisu navikli na kamere, njih se takođe sete (ili ne) tek svake olimpijade, a nisu ni političari pa da čitaju govore koje su im, uglavnom, drugi pisali.

Krivi smo mi novinari.

Morale su kolege bolje da se pripreme za emisiju, da znaju da postave „prava“ pitanja, isprovociraju sagovornike da kažu ono što gledaoce interesuje.

Na Fakultetu političkih nauka postoji smer za Novinarstvo, mnogi sega-mega fakulteti takođe imaju smer žurnalistike, ali…

Novinarstvo je, pre svega, zanat. Potrebno je, osim obrazovanja, i talenat i stalno stručno usavršavanje koje se stiče praktičnim radom u redakcijama.

Početkom ovog veka, silom prilika, bio sam urednik sportske rubrike i jednog dana došao je, na preporuku jednog kolege, Slobodan Penezić.

Istina, nije bio student generacije na FPN (nije bio ni daleko).

Tekst koji bi mi predao bi je izuzetno pismen, nisam ni zarez mogao da mu promenim, ali nije bio „novinarski pismen“.

Nekako u isto vreme u sportskoj je bio i Miloš Šterić, koji jedva da je završio srednju školu, ali su mu roditelji bili Seška Stanojlović i Slobodan Šterić, izvanredni novinar, i pored kojih je Miloš naučio „zanat“.

Nažalost, klinci koji se danas bave novinarstvom sve manje mogu da nauče na fakultetima, a starije kolege, uglavnom, nemaju vremena da ih u redakciji, na konkretnim primerima podučavaju.

I na kraju, ili početku, niko ne zna tačan broj medija u Srbiji, ali ima ih previše, a novinara je premalo.

Bilo je i u „moje“ vreme da tetka ili stric „preporuče“ svog rođaka koji je „zapeo“ na drugoj godini fakulteta, ali mnogo voli sport i hteo bi da bude novinar.

Jedan od sto bi i prošao, danas jedan od sto ne prolazi.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.