"Kul" ceremonija sa malim budžetom

 Usred političkih previranja, ekonomske i zdravstvene krize, sa budžetom koji je prošao mnoge revizije Brazil je bio pred težim izazovom od prethodnih domaćina Londona i Pekinga. Poslednjih meseci više se govorilo o kašnjenju građevinskih radova, krađama, zagađenosti voda u kojima će se takmičiti olimpijci, protestima i doping skandalima, a manje o takmičarima koji bi od danas, nakon što su Igre i zvanično otvorene, trebalo da dobiju svoje mesto u glavnim vestima.

 Foto: Facebook/Olympic

– Atina je bila klasika, Peking grandiozan, London pametan – mi ćemo biti kul – rekao je reditelj ceremonije otvaranja Fernando Meireles, tvorac filma Božji grad, koji je od prvobitnog budžeta od 113.9 miliona dolara spao na 55.9 miliona za ukupno četiri ceremonije (po dva otvaranja i zatvaranja za Olimpijske i Paraolimpijske igre). Pri tome znatan deo budžeta rezervisan je za održavanje bezbednosti, tako da novac potrošen u Brazilu predstavlja dvanaesti deo londonskog budžeta i dvadeseti iz Pekinga. 

„Kul otvaranje“ u prevodu znači da je kreativni tim morao da bude snalažljiv, a Daniela Tomas, rediteljka, opisuje celokupan proces kao avanturu tajnog agenta Angusa Mekgivera, iz istoimene američke serije koja je emitovana 1980-ih godina, i u kojoj glavni junak rešava složene probleme uz pomoć običnih predmeta zahvaljujući enciklopedijskom znanju i snalažljivosti. 

– Naš budžet nije bio u skladu sa očekivanjima ali navikli smo na to – improvizacije u stilu Mekgivera. Morali smo da napravimo ovo sa onim što smo imali, ali to nije bio problem. Iz ovog mekgiverskog pristupa proizašla je čista kreativnost – objasnila je Tomas. 

Smanjenje budžeta značilo je da se moralo štedeti ne samo na efektima i na opremi, već i na broju učesnika – konačna cifra je 500 muzičara, 200 plesača, 12.000 kostima i 5.000 volontera. Poređenja radi u Pekingu je 15.000 ljudi spremalo spektakl.

Foto:www.oks.org.rs 

Ali za razliku od prethodnog domaćina, Brazil je zemlja u kojoj su razlike između bogatih i siromašnih jedne od najizraženijih u svetu, u kojoj u ruralnim delovima procenat siromašnih premašuje 70 odsto a u gradovima živi najveći broj dece na ulicama. 

– Kada 40 odsto domova u Brazilu nema kanalizaciju, ne možete da trošite milione na šou. Osećam se dobro što ne trošimo novac koji Brazil nema. Možete uraditi neke stvari srcem, i idejom, bez trošenja – rekao je Meireles. 

Scenario za otvaranje fokusirao se na tri osnovne teme – ekologiju, raznolikost i radost. Brazil, „poslednja velika bašta na planeti“, u kojoj 60 odsto površine pokriva amazonska prašuma, od 1970-ih godina nalazi se na klackalici između uništavanja šuma (do 2005. jedna petina je pokrčena) i pritisaka ekoloških organizacija da se očuva biodiverzitet. Poruku o očuvanju planete u vremenu kada se troši 60 puta više od trenutnih prirodnih resursa trebalo je da prenese engleska glumica DŽudi Denč, zajedno sa brazilskom koleginicom Fernandom Montenegro, čitajući pesmu „Cveće i mučnina“ o cveću koje raste u napuklom asfaltu u zagađenom gradu, dok je publika pozvana da se priključi šouu imitiranjem zvuka majmuna (Brazil je dom najvećeg broja različitih vrsta majmuna), makaa (nacionalne životinje koja je među ugroženim vrstama) i kiše. Sportistima koji su učestvovali u defileu dato je seme koje treba da posade na kraju Igara.

 – Mi smo poslednja prirodna bašta u svetu. Poslaćemo poruku budućim generacijama: Ovo je bitna tema koju ćemo prigrliti tokom ceremoniji. Ona je naša strast i pokretačka sila – rekli su organizatori. 

Drugi bitan fokus ceremonije bila je rasna i nacionalna raznolikost brazilskog stanovništva, koja prenesi poruku nade u mračnim vremenima, a koja po rečima organizatora najupečatljivije oslikavaju Bregzit, predstojeći predsednički izbori u Americi, ali i nemiri i politička previranja u Brazilu. 

– Poruka koju ljudi treba da ponesu kućama je poruka o značaju tolerantnosti. Politička situacija ovde u Brazilu takođe je napeta – rekao je Meireles. 

Poslednji segment i kulminacija je pohvala radosti duha Rio de Žaneria koji živi u „smehu, dobrodošlici i zagrljaju njegovih stanovnika“. 

Foto: www.oks.org.rs 

Prema procenama ceremoniju otvaranja gledalo je tri milijarde ljudi, dok je oko pola miliona turista došlo u Brazil kako bi prisustvovali događaju. Ipak, 7.5 miliona karata ostalo je neprodato, a organizacija celokupnog događaja, i pored štednje, prema proceni Univerziteta Oksford, premašila je prvobitno planiran budžet za 51 odsto. 

Pet Rusa još na čekanju 

Tročlani panel MOK, koji je trebalo da odobri konačan sastav ruskog olimpijskog tima, dozvolio je 271 sportisti da se takmiči na Igrama. Međutim, Ruski olimpijski komitet tvrdi da se čeka odluka za još pet sportista. Istovremeno, Sud za sportsku arbitražu u Lozani saopštio je da je odluka MOK da se diskvalifikuju Rusi koji su u nekom trenutku bili uključeni u doping skandal, bez obzira na to da li su odslužili kaznu ili ne, neispravna. To znači da se takmičari kojima je učešće zabranjeno zbog starih doping slučajeva mogu žaliti CAS i naknadno uključiti u ruski tim. 

Olimpijski plamen u centru grada

Po prvi put olimpijski plamen neće goreti na olimpijskom stadionu već će biti izmešten u centar grada. Plamen, koji je zapaljen na Marakani u petak uveče, premešten je na Olimpijski bulevar, kako bi ga što veći broj ljudi video Plan je da bude vraćen na Marakanu za zatvaranje gde će biti ugašen. 

Transrodna manekenka

Pored Žizel Bunšen, brazilske manekenke, u ceremoniji otvaranja značajnu ulogu igrala je Lea T, model i prva transrodna osoba koja je učestvovala u otvaranju Olimpijskih igara. „Ne mogu još uvek ništa da kažem, to treba da bude iznenađenje, ali poruka je jasna…. uključite sve, bez obzira na rod, seksualno opredeljenje, rasu ili religiju. Mi smo svi ljudi i mi smo deo društva. Moja uloga je da pomognem da se ova poruka prenese“, rekla je Lea za Bi-Bi-Si.

 Watch the heart-warming welcome of the Refugee contingent during the #OpeningCeremony of @Rio2016_en #JaiHoRiohttps://t.co/CwaQcEfDyP

— India Today (@IndiaToday) August 6, 2016