Kijevski Dinamo opet u praznoj Humskoj: Kada je Partizan jedini put u Evropi bio domaćin na Zvezdinoj Marakani (VIDEO)

Kijevski Dinamo je u Beograd doneo kolosalnu zalihu od četiri pogotka.

U Lublinu u Poljskoj, gde je domaćin zbog ratnog vihora u svojoj zemlji, pobedio je sa 6:2, istovetno kao londonski tim u jesen 1984, u drugom kolu Kupa UEFA, na Arsenalovom Hajberiju, gde su „rendžeri“ dočekivali rivale u Evropi.

Recept iz prvog poluvremena 2017.

Crno-beli su onda, u revanšu na krcatom Stadionu JNA, postigli i jednu od najblistavijih pobeda u svojoj istoriji i jednu koja se uzima za najveće preporode u analima evropskih klupskih dvoboja.

Obradovali su publiku s 4:0, što ih je s poslednjim zviždukom sudijske pištaljke odvelo dalje.

Desi li se večeras (20 časova) na istom mestu isto takvo čudo, igrali bi se produžeci.

Partizan, prežaljen kao i po povratku s Ostrva pre četiri decenije, ali i s poljuljanom verom navijača u sposobnost sadašnjeg kadra da prevaziđe sebe, još jednom izlazi na megdan s Dinamom kod kuće pred praznim tribinama.

Kad su se sreli u Ligi Evrope 2017, beogradski tim je takođe bio kažnjen depešom iz Niona, jer su mu pristalice i tada učinile medveđu uslugu neprihvatljivim vladanjem na prethodnim utakmicama.

Crno-beli su pre sedam godina, sa svojom poslednjom titulom državnog prvaka pre prevlasti Crvene zvezde u domaćem prvenstvu, prošli put išli ka Ligi šampiona.

U drugom kolu kvalifikacija su izbacili podgoričku Budućnost, a u trećem su ispali protiv Olimpijakosa, što ih je i poslalo u plej-of s Videotonom za ulazak u drugostepeno takmičenje.

UEFA je našla da je na tribinama prevršena mera na oba meča, a i u rasizmu kad je u gostima bio grčki tim.

Dinamo je s 3:2 načinio potpuni preokret u drugom poluvremenu.

Crno-beli su golovima Ognjena Ožegovića u 34. minutu i Kamerunca Tavambe u 42. otišli na odmor ozarenog lica, ali u nastavku vetar u leđa nije imao ko da im da.

Na Olimpijskom stadionu u Kijevu se igralo u poslednjem kolu.

Domaćin je pobedio i ubedljivije (4:1), ali je Partizan već bio obezbedio odlazak u šesnaestinu finala s drugog mesta u grupi, iza ukrajinskog velikana. Na evropsko proleće češka Viktorija iz Plzenja je bila nepremostiva prepreka.

Bjekovićev gol izvukao na žrebu Blohina

Ti dueli s Dinamom nisu i prvi u međusobnim okršajima u evrokupovima.

Sreli su se i u Kupu šampiona 1976.

Partizan, pošto nije na pravi način iskoristio zenit jedne svoje sjajne generacije i momenat klupske slave, čekao je na titulu jugoslovenskog prvaka 11 godina, a ona mu je u ruke pala u poslednjem ligaškom kolu za infarkt, čuvenim pobedonosnim pogotkom Nenada Bjekovića, jedinim na meču protiv Olimpije u Ljubljani, u, što bi se danas reklo, nadoknadi vremena.

Da su mreže ostale mirne, lovor bi zbog bolje gol-razlike i treći put uzastopce pripao splitskom Hajduku.

S prethodnom krunom, 1965, crno-beli su prokrčili stazu sve do meča na briselskom Hejselu za evropski tron, ali se na njega vratio Real (2:1).

Prvi sledeći protivnik u vodećem klupskom takmičenju Starog kontinenta, deceniju kasnije dakle, bio im je Dinamo, koji sedamdesetih godina prošlog veka ne samo da je važio za najbolji sovjetski klub nego je imao i dva zapažena dometa u Evropi.

Prvo je 1975. osvojio Kup pobednika kupova.

U finalu na Bazelovom stadionu u Švajcarskoj savladao je s 3:0 Ferencvaroš, koji je u polufinalu preživeo revanš sa Zvezdom u grotlu Marakane pred, prenosi se s kolena na koleno, 110.000 duša.

Dinamovci su stekli pravo da u Superkupu Evrope, u jesen 1975, odmere snage s evropskim šampionom Bajernom. Pobedili su i u Minhenu (1:0) i u Kijevu (2:0) pred svojih 105.000 navijača.

Sva tri gola je dao legendarni Oleg Blohin, kome je za tu godinu i pripala Zlatna lopta „Frans fudbala“ za najboljeg evropskog igrača.

Superkulub – reprezentacija SSSR

U zimu 1976. reprezentacija SSSR, koja je gotovo cela bila sastavljena od igrača Dinama i s njegovim čuvenim trenerom Valerijem Lobanovskim na mestu selektora, pripremajući se za dva duela protiv Čehoslovačke u baražu za dolazak na predstojeći Kup evropskih nacija u Jugoslaviji i za Olimpijske igre u Montrealu tog leta, uzela je učešće na dva tradicionalna zimska turnira.

S Blohinom je prvo stigla na Hajdukov Trofej Marjana.

Partizan je izgubio i od domaćina (4:2) i od Sovjeta (2:1).

Finale dva pobednika na Starom placu igrano je dva dana.

Prvog dana je utakmica prekidana i zbog nestanka struje i zbog grada.

Odlučeno je da se sutradan igra novi meč, a i taj je duel bio u prekidu dvadesetak minuta u prvom poluvremenu jer se iz klinča Ivana Buljana i Anatolija Konjkova izrodila velika tuča među igračima.

Lobanovski je i povukao tim, ne želeći da nastavlja, ali se preinačio kad su se strasti slegle.

Dvojica glavnih kavgadžija su isključeni.

Na poluvreme se otišlo bez golova, a u drugom delu meča Hajduk je pobedio s 3:0.

Nekoliko dana kasnije Sovjeti su prešli na mostarski turnir.

U polufinalu savladali su Zvezdu (2:1), a zagrebački Dinamo Velež (1:0).

U utakmici za treće mesto crveno-beli su bili bolji od domaćina (2:1).

Odluka o trofeju pala je na penale jer su u finalu mreže ostale netaknute.

Gosti iz Sovjetskog Saveza su ih uspešnije izodili od „modrih“ (4:3).

Pogubna Sparta

„Zborna komanda“ je izgubila u Bratislavi u prvom duelu doigravanja (2:0).

Pre povratka kući svratila je na prijateljski meč s Partizanom na Stadionu JNA – 0:0.

U revanšu dve selekcije iza „gvozdene zavese“ u Kijevu je bilo 2:2.

Čehoslovaci su mesec kasnije na beogradskoj Marakani postali evropski šampioni čuvenim golom Antonjina Panenke iz poslednjeg penala protiv Zapadne Nemačke u finalu.

Na Letnjim igrama u Kanadi Sovjeti su delovali iznureno i bezvoljno.

Prošli su u četvrtfinale, gde su na jedvite jade pobedili Iran (2:1), ali protiv uporne i čelične Istočne Nemačke u polufinalu nisu imali šansu (2:1).

Iako su u meču za bronzu savladali Brazil (2:0), partijski šefovi su medalju tog sjaja smatrali nedostojnom sovjetskih ambicija.

Uvažilo bi se samo zlato, a fudbaleri ga nisu uzeli od Melburna 1956, kada je i u trećem olimpijskom finalu uzastopce poražena Jugoslavija (1:0).

Stanje sovjetskih igrača je bilo posledica nametnutog spartanskog režima u treninzima i velikog broja utakmica za kratko vreme, a kijevski Dinamo, kao perjanica, svojevrsni superklub, imao je i klupske obaveze.

Kremlj je prst krivice uperio u Lobanovskog i njegovog pomoćnika i u Dinamu Olega Baziljeviča.

Pubuna na Jalti

Sklonjeni su iz državnog tima, ali su ostali u klubu.

U susret klupskoj sezoni odveli su igrače na Jaltu da se revitalizuju, ali je pobuna među njima već tinjala.

Glavni su se u ime svih sa svojom mukom obratili i Sportskom komitetu Ukrajine, zahtevajući ostavku dvojice trenera, a naročito Baziljeviča zbog njegovog diktatorskog načina rada u pripremanju kadra za fizičke napore.

Igrači su na meč s Dnjeprom pošli samostalno, nadajući se da će među sobom da uspostave uspešno vođenje tima.

Izgubili su s 3:1.

Na sledećem treningu pojavio se Lobanovski da opet preuzme dizgine u ruke.

Ceh je platio samo njegov pomoćnik.

Dinamo je počeo da podiže glavu.

U danima njegove prekretnice u goste mu za prvi meč prvog kola 15. septembra 1976. na Centralnom stadionu i stiže Partizan.

Dva primljena gola sa igračem više, a utešni ni iz penala

Trener crno-belih Tomislav Kaloperović je postavio opreznu taktiku, sa defanzivnim opredeljenjem, ali je golman Radmilo Ivančević izvadio loptu iz mreže već u 6. minutu.

Ta minimalna prednost domaćina se održala i do završnice utakmice.

Nada u povoljan rezultat je potkrepljena pošto je u 80. minutu engleski sudija Bob Metjuson isključio ratobornog Vladimir Oniščenka, strelca vodećeg gola, koji je pesnicama nasrnuo na Rešada Kunovca.

Međutim, minut kasnije Petar Borota, koji je sredinom prvog poluvremena stao na gol umesto povređenog Ivančevića, čini grešku, dajući loptu u noge Vladimiru Troškinu – 2:0.

U 88. minutu dosuđen je penal za Dinamo zbog igranja Boška Đorđevića rukom u šesnaestercu. Neumoljiv je bio Blohin.

Partizan, iako nije imao takozvani „aktivan rezultat“, ozbiljno se posvetio revanšu 29. septembra.

Dobio je od Fudbalskog saveza Jugoslavije dozvolu da do tada ne igra utakmice u prvenstvu.

Zbog velikog interesovanja za njegov prvi meč kod kuće u Kupu šampiona posle deset godina nije dao da se vrši televizijski prenos, a prešao je preko plota na veći stadion – na Zvezdinu Marakanu.

To u to vreme nije prihvatano za jeres.

Crno-beli su crveno-belima, da bi imali veći broj gledalaca, bili domaćini u komšiluku i u nekoliko večitih derbija.

Dinamo je i pred više od 60.000 duša potvrdio klasu.

Pobedio je s 2:0 golovima u 12. minutu iz penala i u 65.

Partizan je imao priliku za utešni pogodak, ali je Jevgenij Rudakov odbranio penal Vukanu Peroviću.

Dinamo je u drugom kolu eliminisao Paok, a u četvrtfinalu je ponovo nadigrao Bajern.

U polufinalu Borusija iz Menhengladbaha je u Diseldorfu nadoknadila 0:1 iz Kijeva – 2:0.