Lakoća skoka u večnost

Zvuči neverovatno, ali je istinito da je Stekićevih osam metara i 45 centimetara već 46 godina nedostižna daljina za njegove naslednike, iako su mnogi pokušavali da “odlete” dalje od bivšeg nezvaničnog vlasnika najdužeg doskoka na svetu u to vreme, u “regularnim” uslovima, s obzirom da je čuveni Bob Bimon na svojih 8,90 m “pao” na Olimpijskim igrama 1968. na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara.

– I ne samo to… Niko se nije tako kratko zadržavao na odskočnoj dasci kao on. Čak je i legendarni Majk Pauel (sa 8,95 m svetski rekorder još od 1991, prim. aut) u tom segmentu iza Stekića. Drugo, tek par skakača je toliko često išlo preko osam metara kao naš Nenad. Još manje tako dugo, jer je “leteo” kao mladić i u 37, 39. godini… Na mom jutjub kanalu imam sačuvan od zaborava jedan od njegovih treninga u poznoj sportskoj dobi. Čudo je šta su pravili on i njegov “večiti” trener Aleksandar Aca Marinković. Lake građe, ali neprevaziđene tehnike, bio je i ostao moja neiscrpna inspiracija – kaže za Danas osvajač bronzane medalje u Stekićevoj disciplini na dvoranskom prvenstvu Evrope iz 2019. godine Strahinja Jovančević.

Naš sagovornik je za prvoplasiranog na svetskoj rang listi iz 1975, 1976, 1977. i 1978. godine, sa 140 skokova preko 8 metara, 11 titula prvaka velike Jugoslavije, dve mediteranske i šest balkanskih kruna, dve manje sjajne medalje sa prvenstava Starog kontinenta, tri učešća na Olimpijskim igrama… prvi put čuo od trenera – oca Milorada, a više puta je imao čast da njihov rad uživo posmatra reprezentativac sa 64 nastupa pod zastavom SFRJ.

– Uvek ću pamtiti njegovu harizmu, spartanski odnos prema atletici i eleganciju u isto vreme. A, tek njegove savete… Uvek je bio u pravu kada bi mi nešto sugerisao. Slušao sam ga bez “zašto”, “kako” i “ne znam da li mogu”… Nije bilo potrebno da me ubeđuje, samo bih ga poslušao i “upalilo” bi… Tih nekoliko puta… Njegovo ime se sa poštovanjem izgovara i u inostranstvu, u Italiji, naročito- navodi Jovančević, tužan zbog odlaska velikana, ali ubeđen da se odmorio posle godina mučenja sa teškom bolešću.

– Poslednji put smo ga posetili pre tri, četiri meseca kada smo odneli invalidska kolica, kao ispomoć… I tada nije bilo moguće komunicirati sa njim, pa opet smo verovali da će se izvući, da će još jednom preskočiti životne nedaće.. Kao što je to radio sa atletskim daljinama. Na žalost, nije izdržao. Dokle god mu je zdravlje to dozvoljavalo, dolazio je na takmičenja, izlazio nam u susret, iako se ozbiljno bavio privatnim biznisom… – kaže za naš list bivši atletičar Mladen Gajić, sa pozicije generalnog sekretara atletskog kluba Crvene zvezda, jedine profesionalne adrese u životu odlikovanog sportiste iz Beograda.

– On je Zvezdin atletski Frančesko Toti. Što je italijanski fudbaler za svoju Romu to je Nenad Stekić za crveno-belu porodicu. Ceo život je proveo u jednom klubu, najduže kao takmičar, a onda neko vreme kao njen funkcioner. Ponosni smo što nas je izabrao, između njega i Crvene zvezde uvek će stajati znak jednakosti – zaključuje Gajić.

Sahrana u Aleji zaslužnih

Nenad Stekić biće sahranjen u sredu u Aleji zaslužnih građana na centralnom beogradskom groblju. Pre toga će biti upriličena komemoracija u Medija centru fudbalskog kluba Crvena zvezda u 12 časova, na zapadnom delu “Rajka Mitića”.