Lalatović o otkazu u Ukrajini: Prodali igrača a rekli da je povređen, nije lako raditi pod sirenama

Iako ima svega 45 godina, Lalatović je kao trener već 18 puta menjao sredinu. U neke klubove se više puta vraćao, međutim, poslednjih godina angažmani mu traju veoma kratko. Imao je tri puta izlete i u inostranstvo i svaki pokušaj da se dokaže van granica Srbije završavao se u relativno kratkom roku.

U razgovoru za Sportski žurnal, Lalatović je pokušao da obrazloži razloge zbog kojih se veoma kratko zadržao u ukrajinskoj Zorji.

– I pored činjenice da mi je predsednik Zorje obećao da neće prodati našeg najboljeg igrača i ukrajinskog reprezentativca Rusina to je učinio. Za 2.500.000 evra Rusin je otišao u Sanderlend, a meni je, kad ga nisam video među ostalim članovima tima, bilo rečeno da se leči od lakše povrede. Tek pred samu poslednju prvenstvenu utakmicu saznao sam za istinu – otkriva Lalatović.

Srpski stručnjak nije bio na istoj talasnoj dužini sa rukovodiocima kluba. Iako je tačno naveo koji su mu igrači potrebni kako bi ekipa bila što kompetitivnija na međunarodnoj sceni, uprava nijednog nije uspela da angažuje.

– Klupska uprava nije dovela dvojicu fudbalera koje sam tražio, a koji su nam bili izuzetno potrebni za evropske utakmice. Reč je o jednom reprezentativcu Paname, kao i članu nacionalnog tima Nigerije. Sa postojećim timom, ostali smo bez bilo kakve šanse da uradimo nešto lepo u Evropi i to me je prelomilo.

Složenost situacije uvećale su i ratne okolnosti u kojima se nalazi Ukrajina.

– Teško je zaista da se radi danas u Ukrajini. Zbog igranja u Evropi, svaka tri dana, po 20 sati bili smo prinuđeni da provodimo u autobusu koji nas je vozio u susednu Poljsku, gde smo bili domaćini. To me je, baš kao i igrače, iznurivalo. Uz to, svakodnevni zvuk sirena za opasnost i automatski prekid putovanja. Sirene zaustavljaju treninge i odlazak s terena, isto važi i za utakmice…

Priznaje dokazani stručnjak u srpskim okvirima da najviše voli da radi u svojoj zemlji. Ipak, zbog direktnih sukoba sa pojedinim moćnicima u srpskom fudbalu, Lalatović nije siguran kada će ponovo dobiti posao u svojoj državi.

– Najviše volim da radim u Srbiji i to svi znaju. Imam, međutim, određene probleme s pojedinim ljudima u srpskom fudbalu, koji žele da mi zabrane rad u njemu. Jedan čovek iz Novog Sada mi je čak rekao da će da se potrudi da me fudbalski uništi i natera me da završim karijeru. I da i ne pomišljam da se vratim u Vojvodinu, klub koji doživljavam kao svoju drugu majku. Uz njega je tu još jedna osoba iz našeg saveza, ali me to ne plaši, niti oni to mogu da urade – poručio je lalatović ne želeći da otkriva imena onih koji mu prete i zabranjuju da radi u Srbiji.